ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић
Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је ”стечај на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом који је објављен у ”Застави” 22.11.1872. године, позвани су заинтересовани свештеници да доставе своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене процедуре Црквена општина у Крњешевцима је 23. јануара 1873. године законито и једногласно изабрала за свога пароха свршеног богослова Пају Себишановића. До 20. октобра исте године законито изабрани парох није могао ступити на своју дужност, а разлог томе је био извесни поп Јоја, о чијим незаконитим делима и безобразлуку је извештавала новина ”Застава” у броју 126 од 26. октобра (7. новембра) 1873. Из објављеног новинског текста дознаје се да у парохији крњешевачкој “познати себичњак, чувени поп Јоја администрацију има” те да је из тог разлога за годину и по дана, како је место у Крњешевцима упражњено, ово село није добило свог пароха.
О мукама са поп Јојом Крњешевчани су за читалачку публику ”Заставе” изнели: ”Ми не кажемо да је тај човек пророк, али да све зна шта ће унапред бити то смо осведочени. Он је још у почетку казао да ће Крњешевчани доцкан себи пароха добити, као да је та власт њему у рукама или баш са онима на близу који ту милост деле. Он се увукао у срце општине да исиса последњу кап материјалне снаге, онда малаксану лешину да остави ново изабраном пароху, да је он крепи са својом моралном и просветном снагом, и подиже. Он лети час духовној час политичкој власти, прави сплетке и свакојака средства употребљава, која се односе на то, само да Крњешевчани пароха не добију, и све каже како је незаконито што се на то односи. Ми не кажемо, као прости људи, да смо могли сваку зачкољицу закона употребити, а нисмо никога на смрт осудили да смо се о закон огрешили, већ просто иштемо нама изабраног пароха. Ал’ да видимо је ли све по закону што поп Јоја ради, је ли законито да ми за годину и по дана изабраног пароха добити не можемо: је ли законито што ми за толико времена вечерња и јутрења ретко када, а у време Св. литургије никада немамо? Је ли законито да наша младеж за толико време св. цркву не походи? Је ли законито да је једно дете после 48 сати без пароха сахрањено? Је ли законито што је поп Јоја са црквеном општином писмени уговор учинио а што је конзисторијално потврђено, да ће за две трећине плате општину послужити, а после је на силу целу плату отео. Је ли законито што је поп Јоја још лане записник црк. општине од перовође одузео, који га веже да за две трећине општину служи, и још га повратио није? Је ли законито што два пара невенчана од лане живе а за венчаницу су по неколико форинти платили? Је ли законито што су неки за протоколарне изводе по 2 ф. палтили? Је ли законито што је са његовим упливом у време избора пароха, кнез са два царска сережана у општину дошао и неким особама гласање забранио? Је ли законито да поп Јоја са једним тутором са црквеном касом рукује и рачуне води? Је ли законито да су се неки црквени столови у политичкој писарни на јавној дражби продали? Је ли законито да после 2 месеца уређену црк.општину поп Јоја за такву не признаје, кад је црквено веће и по други пут обавило избор пароха, под управом г. Протопрезвитера? Је ли законито да свуда црквене општине постоје, а у Крњешевцима да нема, до онда, док не би поп Јоја председника по свом калупу поставио, кога би могао за машину употребити. Ако је то све законито, онда нека и нас поп Јоја на закон опомене…”
Своју огорченост у погледу недела поп Јоје Крњешевчани завршавају: ”Зар је мало поп Јоји 600 фор. сесија у његовој парохији? Зар је мало што је за годину и по дана Крњешевачку парохију уживао, па још и даље хоће, дакле он две парохије држи а други ни једну, је ли то пастирски? Је ли то по Светом писму? Је ли то праведно пред Богом? Је ли то поштено пред људима? А ми опет велимо, нека га, нека тера свој ћеф, да видимо докле ће, ми ћемо стрпљиво крај очекивати.”
О томе како су оваква и слична ”шенлучења” парохијског свештенства али и монаштва нешто раније сакнкционисали митрополити Карловачке архидијецезе, нарочито Ненадовић и Стратимировић, писани траг је оставио Д. Руварац.
Овај текст приређен је у нади да наследници трона поменутих Карловачких митрополита у садашњости и будућности неће морати расправљати овакве и сличне случајеве.
Извори:
– Застава, Нови Сад, бр. 138 од 22.11.1872, 4
– Застава, Нови Сад, број 126 од 26. 10. (7.11.) 1873. 3
Коментари (0)