Снежана Алексић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Граничарске кућне задруге до развојачења границе, биле су темељ војно-граничарског поретка. Оне су биле основна ћелија друштва и војно-граничарске привреде. Иако је сељаштво у провицијалном делу Срема, још од 1848. почело да испољава тежњу ка напуштању патријархалног модела живљења – задругарства, и оснивању…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Након развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире Жупаније сремске са седиштем у Вуковару, бивши Петроварадински пуковски простор је раздељен на Котаре. Југоисточни део географске регије Срема тако се обрео у цивилном Котару Земун. Котар Земун са седиштем у граду Земуну…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Непосредно пре процеса развојачења, 1869. године, Крњешевци су припадали изборном срезу Шимановачком, где је вршен избор за представнике у Народно-црквеном сабору. У Крњешевцима је 1869. било 704 душе. Наредне, 1870. године извршена је реорганизација изборних срезова, те су тако Крњешевци и још нека…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Наредбом од 8.  јуна 1871. заповеђено је да се укидањем војног устројства у Војној крајини “прокрчи пут” фактичком сједињењу Хрватско-Славонског крајишког земљишта са истоименим Краљевинама. Тада је Војна граница Срема, коју су чиниле Петроварадинска пуковнија и војне општине Земун, Карловци и Петроварадин, изузета…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана У Војној граници све је било у ингеренцијама војних власти. У војној надлежности био је и цивилни део становништва, а сва питања у вези организације свакодневног цивилног живота унутар затвореног војнограничарског подручја такође су била под војним патронатом. Општинска управа у Војној граници…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Крајем наредне 1849. године животне прилике у селу су се нормализовале. Из извештаја за школску 1849/1850. године сазнаје се да је школу у Крњешевцима “похађало 28 ђака који су током године учили само упознавање писмена, срицање слова и катихизис. Учитељ је Георгије Марковић,…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Стихови песме ,,Женидба и смрт Гавре Ковачевића из Голубинаца’’ настала је у времену између два светска рата, аутор стихова је непознат. Данас се ова песма може придружити корпусу нематеријалне културне баштине уско везане за географску регију источног Срема, конкретно за места Голубинце, Карловчић…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана У априлу 1755. године конзисторијалном пресудом коју је потписао митрополит Павле Ненадовић кажњени су новчано и разрешени парохије попови Јован Михаилов и Јован Поповић пароси села Деча, поп Урош, парох села Шимановаца, Гаврил Поповић, парох села Крњешеваца и Јоаким Николић парох села Голубинаца,…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Током рата, од 1737. до 1739, три године су Голубинчани царску војску дочекивали и храном снабдевали, те возили и служили. “Тада су им многи коњи и волови од претешких напора поскапали, а и она марва, што је код куће остала, од глади је…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Голубинци, село у Срему. Ко их је основао и када – не може се поуздано тврдити. Вероватно да је село, под овим именом, постојало још у XV веку, а могуће је, и раније. На то упућује сам његов назив, који је, како сматра…