Avatar photo

Аутор

Снежана Алексић

Граничарске породице Срема средином XIX века (II)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана VI Крајишка сатнија – седиште Купиново Године 1857. обухвата: Ашању, Бољевце, Карловчић, Купиново, Обреж, Петровчић и Прогар. Има 750 кућа са 5.460 житеља, од тога 11 римокатолика, а 5.449 источно-православне вероисповести. Свако село имало је пучку школу и посебну парохију. Попис граничарских…

› више информација

Граничарске породице Срема средином XIX века (I)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Године 1857. Петроварадинска пуковнија се састојала од 12 Крајишких сатнија. Према подацима из архивске грађе, која је настала у вези са српским народним покретом 1848. године, а која је похрањена у архиву САНУ у Сремским Карловцима, могуће је за већи део места…

› више информација

Уместо културе сећања – у Сремској Митровици санкање на хумкама

ПИШЕ: Алексић др Снежана Данас, у свету постоје центри који се баве културом сећања. Држава Израел: Меморијална установа жртава и хероја Холокауста у Јад Вашему, Француска: “Le Memorial de la Shoah” – Музеј и центар за документацију у Паризу, Немачка: Центар за документацију и истраживање Централне Европе у Берлину. Током…

› више информација

12. децембар 2023.

0

Војна организација Петроварадинског пука у другој половини XVIII века (IV део)

    Како тврди Ф. Ш. Енгел, “редов, граничар, дакле год је служио у Крајини, а не изван ње, није имао плату, него је уместо тога, ако је вршио службу у граничним тврђавама, гарнизонима или дуж кордона – за шта је добијао хлеб (храну) од Ерара – имао да ужива…

› више информација

11. децембар 2023.

0

Организација цивилне и војне власти у Војној граници (III део)

Највиша лествица војне и цивилне власти у Граници била је Генерална команда, над њом је био Генерални гранични инспекторат, који је за Границу уредио администрацију, ударио прве основе за дизање запуштене пољопривреде, унапређивао занатство, подстицао индустријски рад и утицао на војни развитак. Над Генералним граничарским инспекторатом, као највиша инстанца, стајао…

› више информација

9. децембар 2023.

0

Војна граница – привредни и управни систем (II део)

  Гранично подручје под управом Хабзбуршке монархије  је током XVI и XVII века прошло кроз више фаза, коначно уређење Граница је добила за време владавине Марије Терезије средином XVIII века. Граница је тада подељена на Хрватску (Карловачки генералат), Вараждинску, Банску, Славонско-Сремску, Банатску и Ердељску. Хабзбуршка монархија, свесна да је економски…

› више информација

9. децембар 2023.

0

Економска политика Хабзбурга и организација војне границе у Срему (I део)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Хабзбуршка монархија се током XVIII века у Европи позиционирала као модерна земља која је интервенционизмом утицала на свестран друштвени развој сопствене државе. За разлику од других западноевропских земаља, Хабзбурзи су осим економске политике велику пажњу посвећивали одбрани својих граница од непосредног суседа –…

› више информација

8. децембар 2023.

0

Изложба у Народном музеју Србије ,,Између трпезе и софре“

  У Народном музеју Србије 8. децембра 2023. године отворена је изложба ,,Између трпезе и софре.“ Изложба је реализована захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије. Ауторке изложбе, музејска саветница Бранка Иванић, виша кустоскиња Наташа Церовић и кустоскиња Ивана Лемкул пажљивим одабиром предмета из збирки Народног музеја Србије, представиле су посуде…

› више информација

Крњешевци, село у Срему (14)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Граничарске кућне задруге до развојачења границе, биле су темељ војно-граничарског поретка. Оне су биле основна ћелија друштва и војно-граничарске привреде. Иако је сељаштво у провицијалном делу Срема, још од 1848. почело да испољава тежњу ка напуштању патријархалног модела живљења – задругарства, и оснивању…

› више информација

Крњешевци, село у Срему (13)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Након развојачења Војне границе и њене инкорпорације у цивилне оквире Жупаније сремске са седиштем у Вуковару, бивши Петроварадински пуковски простор је раздељен на Котаре. Југоисточни део географске регије Срема тако се обрео у цивилном Котару Земун. Котар Земун са седиштем у граду Земуну…

› више информација