Аутор

Снежана Алексић

Земљотрес у Срему 1893. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић На Велику суботу 27. марта 1893. године, у поподневним сатима осетио се у целој Краљевини Србији јак земљотрес, а потреси су потом уследили и током априла. Било је значајне материјалне штете, највише су пострадали Јагодина, Свилајнац, Поповић и друга места у простору између Мораве…

› више информација

О незаконитим делима и безобразлуку једног попа у Срему

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је ”стечај  на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом који је објављен у ”Застави” 22.11.1872. године,  позвани су заинтересовани свештеници да доставе  своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене…

› више информација

Порекло презимена, село Крњешевци (Стара Пазова)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Крњешевци, село у Срему Са освајањем Купиника – последњег упоришта српске средњовековне државе, турски освајачи поробили су читав Срем. Из дефтера 1566/67. сазнаје се да су Крњешевци били насељени, убележени су као село са црквом. Тапијска такса на црквено земљиште износила је 60 акчи….

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VIII

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У извештају СНО Земун из јануара 1948. наведено је да је 95% становништва Среза Земун писмено, али да је културни ниво становништва на ниском нивоу. Закључак у вези са културним нивоом вероватно је донет на основу чињенице да су Ослободиоци у овом периоду наметали…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VII

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Као и принудни откуп и порез је разрезиван сходно перцепцији одговорних другова, а план наплате пореза постављан је од стране СНО-а. У временима каква су била поратна није било могућности за пореску евазију пошто је она сматрана делом „привредне саботаже“ која је била дефинисана…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VI

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У поратној литератури и извештајима истакнуто је да је окупатор у Срезу Земун током Другог светског рата уништио сточни фонд. Током рата, Бежанија је као једно од фашистичких упоришта остала изван акција које су спроводили Партизани. Према расположивој литератури, сточни фонд Бежаније до ослобођења…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део V

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Концентрација војске на територији Среза Земун у вези са акцијама ослобођења од октобра 1944, те потом у вези са борбама око Сремског фронта,  до 15.5.1945. када је на простору Југославије званично окончан Други светски рат, условиле су реквирирање пољопривредних производа. Током јануара и фебруара…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Током ратних година снабдевање Београда основним животним намирницама „било је врло оскудно и мучно. Одређена роба најчешће се могла пронаћи на Црној берзи, на којој су цене биле вишеструко увећане у односу на предратни период“. О томе да ли је становништво Среза Земун своју…

› више информација

28. фебруара 2022.

0

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део III

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Непосредно након Другог светског рата у Срезу Земун уз Аграрну реформу спроведена је и колонизација. Ауто колонисти су били завичајски Земунског среза, који су по неком основу из једног места пресељени у друго место истог среза. Колонисти су они људи који су као не…

› више информација

26. фебруара 2022.

0

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део II

  ПИШЕ: Снежана Алексић Колективизација, као облик права коришћења и управљања над имовином, према замислима твораца економског модела из средине ХХ века, требало је да доведе до једнакости свих грађана новоформиране државе. Овако устројена економија донекле је достигла постављени циљ. У односу на предратни период Краљевине Југославије, у којој су…

› више информација