Купиново (трећи део)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Овлаштеничко право Право на уживање, односно, коришћење земље проистекло је из Војнограничарске службе одређених граничарских породица. Оно се јавља већ са уређењем Војне границе у југоисточном Срему, око 1745. године, када су формирана углавном сва данашња села, трасирани путеви и успостављене међе атара….
› више информацијаКупиново (други део)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић О градњи јавних објеката у Купинову, нарочито у времену након развојачења, обилато сведоче огласи, односно, позиви за набавке радова, а који су објављивани у Народним новинама – службеном гласилу оног времена. Исти извор информише о деобама граничарских кућних задруга, као и о поступцима принудне…
› више информацијаКупиново (први део)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Мало је места која се, попут Купинова, могу похвалити не само континуитетом свог постојања, већ улогом које је ово место, током дуге и бурне повести, заузимало у разним догађањима, која су оставила трајни печат у националним и изван националних оквира. Иако се у изворима…
› више информацијаОдломак из војне историје Крњешеваца, села у Срему
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Крњешевци, село у Срему, у саставу Војне границе налазили су се од 1767. до њеног укидања 1871. године. Након развојачења Војне границе и инкорпорације у цивилно друштво, Крњешевци су се обрели у Земунском котару. Војна обавеза која је у Угарској уведена 1868. године, по…
› више информацијаЗемљотрес у Срему 1893. године
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић На Велику суботу 27. марта 1893. године, у поподневним сатима осетио се у целој Краљевини Србији јак земљотрес, а потреси су потом уследили и током априла. Било је значајне материјалне штете, највише су пострадали Јагодина, Свилајнац, Поповић и друга места у простору између Мораве…
› више информацијаО незаконитим делима и безобразлуку једног попа у Срему
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је ”стечај на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом који је објављен у ”Застави” 22.11.1872. године, позвани су заинтересовани свештеници да доставе своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене…
› више информацијаПорекло презимена, село Крњешевци (Стара Пазова)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Крњешевци, село у Срему Са освајањем Купиника – последњег упоришта српске средњовековне државе, турски освајачи поробили су читав Срем. Из дефтера 1566/67. сазнаје се да су Крњешевци били насељени, убележени су као село са црквом. Тапијска такса на црквено земљиште износила је 60 акчи….
› више информацијаДруштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VIII
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У извештају СНО Земун из јануара 1948. наведено је да је 95% становништва Среза Земун писмено, али да је културни ниво становништва на ниском нивоу. Закључак у вези са културним нивоом вероватно је донет на основу чињенице да су Ослободиоци у овом периоду наметали…
› више информацијаДруштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VII
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Као и принудни откуп и порез је разрезиван сходно перцепцији одговорних другова, а план наплате пореза постављан је од стране СНО-а. У временима каква су била поратна није било могућности за пореску евазију пошто је она сматрана делом „привредне саботаже“ која је била дефинисана…
› више информацијаДруштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VI
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У поратној литератури и извештајима истакнуто је да је окупатор у Срезу Земун током Другог светског рата уништио сточни фонд. Током рата, Бежанија је као једно од фашистичких упоришта остала изван акција које су спроводили Партизани. Према расположивој литератури, сточни фонд Бежаније до ослобођења…
› више информација