Avatar photo

Аутор

Снежана Алексић

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део V

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Концентрација војске на територији Среза Земун у вези са акцијама ослобођења од октобра 1944, те потом у вези са борбама око Сремског фронта,  до 15.5.1945. када је на простору Југославије званично окончан Други светски рат, условиле су реквирирање пољопривредних производа. Током јануара и фебруара…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Током ратних година снабдевање Београда основним животним намирницама „било је врло оскудно и мучно. Одређена роба најчешће се могла пронаћи на Црној берзи, на којој су цене биле вишеструко увећане у односу на предратни период“. О томе да ли је становништво Среза Земун своју…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део III

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Непосредно након Другог светског рата у Срезу Земун уз Аграрну реформу спроведена је и колонизација. Ауто колонисти су били завичајски Земунског среза, који су по неком основу из једног места пресељени у друго место истог среза. Колонисти су они људи који су као не…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део II

  ПИШЕ: Снежана Алексић Колективизација, као облик права коришћења и управљања над имовином, према замислима твораца економског модела из средине ХХ века, требало је да доведе до једнакости свих грађана новоформиране државе. Овако устројена економија донекле је достигла постављени циљ. У односу на предратни период Краљевине Југославије, у којој су…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део I

 ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић НОО интензивно од краја 1943. године настоји да успостави власт у селима Среза Земун. У јануару 1944. спроводи општу мобилизацију у НОВ, од пролећа 1944. на читалачким групама и масовним конференцијама „прорађује“ идеје бољшевизма упоредо спроводећи ликвидације „народних непријатеља“, на овај начин вршећи додатни…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Из вести које су објављивале Београдске општинске новине у вези са казнама изреченим за неисправност животних намирница које су допремане на тржиште Београда, по именима млекара може претпоставити да су се пре Другог светског рата овим занимањем бавили Срби, Хрвати, Немци. Податак упућује на…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века –  део III

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Према попису Краљевине из 1921, 51,5% становништва било је неписмено. Проценат неписмености је највиши био у Македонији, Босни и Херцеговини, а знатно нижи у крајевима који су до 1918. били у саставу Аустроугарске. Попис 1931. информише да је проценат писмених у Дунавској бановини, која…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део  II

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Власништво обрадивог земљишта по националној припадности у Срезу Земун за 1938. годину било је: Срби су у свом поседу имали 51.913 кј и 420 хв или 71,69%, Немци, Мађари и Румуни заједно 12.488 кј 1.559 хв што је било 17,24% и сви остали 8.009…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део I

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Простор југоисточног Срема није у потпуности пратио развој власничких односа и привређивања који се одвијао у Војводини у XIX веку у којој почев од Револуције 1848/49. капиталистички облик привређивања постаје доминантан. Југоисточни Срем је био део Војне границе, под управом Команде у Бечу, и…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација