Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део IV

2. март 2022.

коментара: 0

Сремачко економско двориште пре Другог рата, Извор: Ј. Литавски, СКПД “Шафарик” Добановци

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Током ратних година снабдевање Београда основним животним намирницама „било је врло оскудно и мучно. Одређена роба најчешће се могла пронаћи на Црној берзи, на којој су цене биле вишеструко увећане у односу на предратни период“. О томе да ли је становништво Среза Земун своју робу пласирало на београдску „црну берзу“ у ратним годинама, у расположивој документацији постоје штури подаци који указују на то да је таква могућност постојала. У једном од докумената из поратног периода наводи се да је један Сурчинац током рата трговао са црном берзом, за једног Бежанијца уз мноштво других оптужби наводи се и да је „црноберзијанац“, итд.

Документа из ратног времена 1944. године сведоче у прилог томе да су ОНОО-и преко СНОО-а а ови преко МНОО-а настојали да у Срезу Земун успоставе контролу у свим сегментима бивствовања. Ограничавајући трговину и класификујући одређене врсте пољопривредних производа у „дозвољене“ и „недозвољене“ за продају, као и забраном извоза пољопривредних производа на „фашистичке пијаце“, а што су била тржишта Земуна и Београда, новоустројене власти су током рата настојале, између осталога, да одлучују о привредним и економским питањима цивилног становништва. Са превлашћу МНОО-а у селима Среза Земун, нарочито од 1944, тежило се ка успостављању контроле над трговином. МНОО-и на себе преузимају улогу месних набављача. У Извештају из маја 1944. описано је стање трговине, заправо робне размене: „У месту Шимановци трговина се са фашистичким местима развија овако: Од како је фашистичка војска у месту, народ се из почетка обраћао МНОО за пропуснице, пошто је одбор ’цинкарен’ исти није могао да ради у селу јер није нашао људе који ће га заменити и народ је ишао без пропусница у фашистичка места и трговао како је знао. Радиће се на томе да се та појава у што краћем року спречи, у месту Карловчићу МНОО издао је пропусницу за извоз артикала на фашистичку пијацу која нису дозвољена одлуком виших одбора и то: 5 кила сланине за које је донето две блузе и једне чакшире, 8 комада свиња и 8 пари гусака за један пар коња, 12 пари гусака за једног коња, 3 киле масти и 1 килу сланине за две породице које су донеле шибицу, со и сирће и остале монополисане артикле.“ Током година рата пољопривредна производња на уземљу Среза Земун значајно је девастирана. На једној страни урушена пољопривредна делатност без производње тржишног вишка оставила је сеоска домаћинства без извора прихода, што је условило несташицу одређених аграрних производа и тако проузроковало раст цена основних животних намирница на тржишту. С друге стране, до одређене индустријске робе која је била неопходна сеоским домаћинствима тешко се долазило, што је условило шпекулативне радње у вези са набавком одређених производа на релацији основне животне намирнице–индустријска роба.

Породица Литавски на свом салашу у атару Добановаца пре Другог рата. Аутор фотографије Јан Литавски. Извор: Архива СКПД Шафарик и Момс Добановци

Организоване пљачке које су током рата спроводиле усташе и Немци по селима Среза Земун, о којима ни данас нема целовитог рада, из само три расположива документа упућују да су пљачкаши из села осим животних намирница односили ствари којима се потом, вероватно, трговало.

у Крњешевцима дана 30. јануара 1944. године од народа је отето:

бициклова 2 ком масти 136 кг
сланине 197 кг веша 9 пари
шунки 17 ком меса 50 кг
сатова џепни 3 ком бријача 2 ком
крмача 1 ком црне кафе 2 пакле
чарапа 5 пари лука 2 кг
ћебади 1 ком одела 1 1/2 пар
конца 9 калема рукавица 2 пара
завеса 2 ком лонаца 2 ком
жен. одела 1 пар конца/фула/ 1 кутија
сапуна 61 кг чаршава 8 ком
ћилима 2 ком штранке/нове/ 2 ком
запаљене сламе 66 м марама 11 ком
вина 5 лит дрва 4 м
јаја 88 ком четка 1 ком
сат ручни 1 ком кукурузовине изгореле 1570 снопа
дувана/у вредности 2800 кн ситније робе 200 кн
жен. хаљине 4 ком кецеља 1 ком
чакшира 7 ком балон/флаша/ 1 ком
пешкира 21 ком сукања 1 ком
шећера 3 кг јуница 1 ком
3 куће изгореле браова 4 ком
штофа 13 1/2 м муш. кошуља 6 ком
жен. кошуље 34 ком шибице 36 пакли
коња 4 ком дечје кошуље 2 ком
платна 312 м вуне 3, 3/4 кг
кола изгорелих 1 ком лица за јастуке 10 ком
амова и узда 2 пара брашна 260 кг
пасуља 80 кг кукуруза 20 м
кромпира 200 кг јоргана 3 ком
јастука 8 ком басова /музика/ 2 ком
тамбуре 2 ком сламарица 1 ком
кревета 1 ком стол 1 ком
клупа 1 ком сандук 1 ком
жита 2 м камашне 1 пар
мантл од бицикла 1 ком шлаух од бицикла 1 ком
кокошка с насадом 1 ком кокошке 4 ком
прслучић 1 ком гусака 2 ком
капа 1 ком камџија 56 ком
масти за кожу 7 кутија смоле 3 кг
ципела 1 пар куфер 1 ком
колиба изгорела 1 ком столица 1 ком
прозорска окна 3 ком жен. капут 1 ком
новчаник 1 ком свиле 2, 1/2 м
новца 261.025 куна

 

Пре Другог рата, Аутор фотографије Јан Литавски. Извор: Архива СКПД Шафарик и Момс Добановци

У Ашањи дана 9. фебруара 1944. године, војска НДХ је од народа одузела и собом однела:

лица за јастуке 6 комада лица за јастучић 2 комада
чаршава 29 комада пешкира 25 метара и 5 ком
кошуља 20 комада чарапа 16 пари
гаћа 4 комада хаљина женски 18 комада
хаљина дечији 1 комад кецеља 9 комада
мадрац 1 комад конца 6 калема
завесе 3 комада поњавице 5 комада
сланине 82 коле шунке 16 комада
ракије 14 литара гаса 16 литара
коња 6 комада кола 2 комада
амова и узда 2 пара рукавица 1 пар
сапуна 10 кила чешаљ 1 комад
четка 1 комад ципела 5 пари
платна 70 метара ћилимова 2, 1/2 киле
марама 4 комада чаша 15 комада
сукања 4 комада капут 1 комад
женске блузе 3 комада сандале 1 пар
папуче 1 пар јоргани 2 комада
вуне 2, 1/2 киле шибице 40 комада
каменова за бријање 4 комада шалова 1 комад
чакшира 1 комад прслука 1 комад
батер-лампа 1 комад мантлова за бицикли 2 комада
шлауфова за бицикли 2 комада марамица 5 комада
сатова 3 комада наочара 1 комад
огледала 2 комада маказа 1 комад
окна за прозоре 3 комада новца 23, 000 динара

 

Ковачи, Извор: Архива СКПД Шафарик и Момс Добановци

У Купинову иста војска је истог  дана,  9. фебруара  1944. године од становништва овог места брутално одузела и однела:

коња 3 комада кола 1 комад
свиња 2 комада амова 2 пара
ћебади 3 комада ћилима 3 комада
јоргана 2 комада чаршава 11 комада
штофа 9 метара платна 104 метра
сукања 4 комада кецеља 1 комад
одела 2 пара веша 9 пари
марамица 5 комада пешкира 6 комада
свиле 2 метра штрик 3 комада
вуне 6 кила чизама 1 пар
блуза 2 комада џакова 4 комада
капа 1 комад соли 40 кг
ракије 5 литара брашна 100 кг
шибица 20 комада шећера 1/2 кг
јаја 20 комада сапуна 4 киле
прибор за бријање 1 комад леба 15 кила
сланине 140 кила меса 75 кила
радио на слушалице 1 комад новца 13.000 куна

Упоредо са окупатором, од народа су разне намирнице и ствари сакупљали и представници МНОО-а.  До данас није истражено и објављено, колико је чега од  народа отео окупатор, а колико је народ „добровољно“  дао другој страни.

Шнајдерај, Извор: Архива СКПД Шафарик и Момс Добановци

Одмах по ослобођењу, у селима Земунског среза отпочело је реквирирање животних намирница.

Одломак из књиге: Алексић С, Југоисточни Срем средином ХХ века у документима Историјског архива Београда, Добровољно силом натерано, ИК Прометеј, Архив Војводине, 2020.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.