ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић
Из вести које су објављивале Београдске општинске новине у вези са казнама изреченим за неисправност животних намирница које су допремане на тржиште Београда, по именима млекара може претпоставити да су се пре Другог светског рата овим занимањем бавили Срби, Хрвати, Немци. Податак упућује на то да у врстама привређивања у аграрном сектору међу становништвом Среза Земун у односу на етичку групу – националност није било разлике. Уочава се и да су се занимањем млекара бавили подједнако мушкарци и жене.
Спискови кажњених млекара у годинама 1932–39. настањених у Срезу Земун указују да је млеко на тржиште Београда допремано првенствено из Бежаније и Сурчина, потом следе Батајница, Добановци, Јаково, Прогар и Бечмен. Ово не изненађује с обзиром на географску позицију поменутих места. Списак кажњених лица, а који су углавном кажњавани због досипања воде у млеко, вероватно да не представља укупан број млекара из Среза Земун а на то упућује Извештај из 1932. у вези са контролом и испитивањем животних намирница које пристижу у Београд.
Из списка кажњених млекара Среза Земун пре Другог светског рата може се уочити да је тржиште Београда млеком из Срема интензивније почело да се снабдева тек од 1935, што се подудара са временом пуштања у рад моста „Краља Александра“ између Земуна и Београда, преко реке Саве. Мост је освештан и отворен за саобраћај 16. 12. 1934. Током 1934. донета је одлука да се Земун и Београд од буџетске 1935. сједињују у један град. Тако је источни Срем постао предграђе Београда.
Новоотворени мост на реци Сави условио је развој друмског саобраћаја и довео до тога да тржиште Београда постане лако доступно становништву Среза Земун, али и да велике београдске фирме своју робу шаљу камионима у Земун и околна села – Сурчин, Добановце, Угриновце, Петровчић. Становништво Среза Земун које се у већини издржавало од аграрне делатности своје производе транспортовало је помоћу коњских запрега, што је одређеним местима Среза Земун која су географски ближа Београду (Бежанија, Сурчин, Добановци, Јаково) давало извесну предност у односу на географски удаљенија места (Купиново, Обреж, Ашања, Деч). Према једном непотпуном извештају из ратног времена, у Бежанији је евидентирано укупно 219 кола са коњском запрегом.
У Краљевини Југославији, па тако и у Срезу Земун, саобраћај током 30-тих година доживљава експанзију. Од 1. 5. 1932. отпочео је редован ваздушни саобраћај на линији Београд–Загреб–Беч и Београд–Солун. Авиони на обема линијама полазили су свакодневно у оба правца са аеродрома који се налазио на територији Среза Земун, између села Бежаније и града Земуна. У непосредној близини аеродрома развила се значајна авио-индустрија. У катастарској општини Бежанија налазила се Фабрика авиона АД Рогожарски и Фабрика Змај (Петровић–Штерић), које су по ослобођењу, у име народа, национализоване. Недавна реституција није иправила историјску неправду.
Железнички саобраћај који је од краја XIX века до почетка Другог светског рата на уземљу Среза Земун доминирао, условио је да се Батајница између два светска рата издвоји као железничко раскршће, што је месту донело раст у економском и демографском смислу.
Године 1931. Дирекција државних железница, чије седиште је било у Суботици, прелази за Београд. Централни железнички магацин премештен је из Суботице у Батајницу. У непосредној близини пруге подизани су млинови. У Батајници млин браће Кољивратић , у Бољевцима млин браће Тисовски, у Сурчину и данас недалеко од пруге на ово време подсећа стари Фоленбургов млин. Сви млинови су после рата национализовани, потом подржављени па приватизовани. Повраћај млинова стварним власницима у недавном поступку реституције није спроведен.
У времену Краљевине Југославије железница у Срезу Земун коришћена је као јавни превоз. Поводом соколских слетова управа железнице одобравала је попусте на карте члановима Сокола као и на друге јавне скупове од општег интереса, па тако и поводом прославе двадесетогодишњице ослобођења и уједињења Војводине, новембра 1938. Учесници у прослави могли су добити повластице при одласку за Нови Сад, између осталих и са полазних станица: Београд, Земун, Батајница, Бољевци. Повлашћене повратне карте са попустом од 75% у односу на редовну цену нису биле економске већ политичке одлуке. За прославу Нове године железнице су у ноћи између 13. и 14. 1. 1937. увеле ванредне поласке на релацијама Београд–Ресник и Београд–Батајница. Железница која је погођена Великом економском кризом, од 1932. у циљу штедње ревидира поласке локалног путничког саобраћаја, што чини и 1937. Пред избијање Другог светског рата о незавидном положају железнице сведочи анонимно писмо упућено једном дневном листу, у којем непознати аутор описује стање у путничкој чекаоници на железничкој станици Јаково–Бечмен, која је у мраку, без грејања, претворена у магацин цемента за државне потребе, тако да у њу путници нису могли да се склоне од кише, ветра итд.
Током Другог светског рата у више наврата железничка инфраструктура је оштећена, углавном партизанским диверзијама. По ослобођењу интензивно се радило на њеној поправци и оспособљавању.
Преглед железничких станица и километарско растојање пруге у Срезу Земун 1922.
Име станице | Појединачно км одстојање | Укупно км одстојање |
Београд | 0 | 0 |
Земун | 5700 | 5700 |
Батајница | 12376 | 18076 |
Име станице | Појединачно км одстојање | Укупно км одстојање |
Батајница | 0 | 0 |
Добановци | 6.628 | 6.628 |
Сурчин | 7.108 | 13.736 |
Бољевци | 7.376 | 21.112 |
Извор: Километарско одстојање за пруге уског колосека, Службени војни лист бр. 3, 26. 1. 1922, 7.
Године 1936. саграђен је део „интернационалног друма“ на деоници Земун–Стара Пазова, дужине 21,5 км. Овај пут био је део трасе међународног пута Лондон–Истанбул. Изграђен је од асфалт-бетона, са путарским кућицама на сваких 10 км, у свему према тада важећим прописима градње интернационалних путева. На овом путу, у августу 1936. дошло је до судара једног Грка који се враћао из Берлина са Олимпијаде и нашег мотоциклисте. У јулу 1938. овај пут проглашен је „фаталним интернационалним друмом“ због броја саобраћајних удеса на њему. Саобраћајне трагедије нису престале ни у 1940.
У освит Другог светског рата у плану је била изградња још једног интернационалног пута кроз Срез Земун. Био је то пут Београд–Загреб; почетком 1940. пажњу јавности заокупљала је расправа у вези са два понуђена предлога трасе овог пута. Изградњу овог пута одложио је Други светски рат да би у поратној фази обнове и изградње ратом опустошене земље био изграђен и овај ауто-пут, који је понео име „Братство-јединство“.
Пре избијања Другог светског рата одређена места Среза Земун која нису била повезана железницом налазила су се у систему друмског јавног превоза. Аутобуски превоз „Браћа Чортан“ саобраћао је свакодневно трасом Земун–Бежанија–Сурчин–Бечмен–Петровчић–Карловчић–Михаљевци–Прхово–Пећинци–Добринци–Краљевци–Рума, у оба смера, са по 24 поласка. Саобраћала је и линија Земун–Бежанија–Сурчин–Бечмен–Петровчић–Деч–Ашања–Купиново–Обреж где је редом вожње било по девет обостраних полазака. У јануару 1940. дошло је до кратког прекида аутобуског саобраћаја на обе линије због снежних падавина и великих сметова.
У времену између два светска рата и у годинама по ослобођењу коришћен је и речни транспорт у сврху јавног превоза. Постојала је редовна линија трајекта на релацији Бољевци–Забрежје која је беспрекорно функционисала током летњих месеци, али је током других годишњих доба, нарочито зими, због временских неприлика најчешће била у прекиду.
Осим на саобраћај, временске прилике и неприлике утицале су и на свакодневни живот у Срезу Земун, посебно на аграрни сектор. Зима 1923/24. била је изузетно оштра, обиловала је снежним падавинама које су у јануару месецу готово паралисале живот у Дунавској Бановини. Војводина је била окована снегом. Код Земуна је из шина испала железничка машина, а један воз је завејан на осмом километру пруге Батајница–Бољевци. Крајем јануара 1929. после обилних снегова, снажни ветрови угрожавали су саобраћај на прузи Батајница–Бољевци, нешто касније ни један воз није стигао до Бољеваца јер је пруга била завејана. На њеном рашчишћавању радили су мештани Бољеваца, Бечмена, Јакова, Добановаца, Сурчина. Бољевци су тих дана једину везу са остатком света имали путем телефона, који је несметано радио. Пруга је рашчишћена и редован саобраћај успостављен 5. 2. 1929. У Београду се 12. фебруара температура спустила на минус 20 степени, дан раније саобраћајна несрећа – директан судар два воза на прузи између Земуна и Батајнице са 18 рањених – потресла је Краљевину.
Источни Срем, 6. 6. 1927. покосила је олуја са градом величине ораха, Батајница је подсећала на она села кроз која је прошао најстрашнији хук рата – искидано дрвеће, разбијени црепови и прозори, побијена живина, житна поља претворена су у стрњику, у потесу од рода ништа није остало, уништени су воћњаци и виногради. Салаши над Дунавом белели су се од помлаћених оваца. Штета нанета Батајници износила је око 8 милиона динара. Дневна новина ”Време” извештавала је да најстарији мештани Батајнице верују да је катастрофално невреме задесило Батајницу зато што село више не поштује народне и верске светиње, да се већ две године није славио завет Цару Константину, који је заштитник села. Од овог невремена знатно су страдали и Деч и Петровчић.
Априла 1940. високе воде Дунава подигле су водостај Саве, тако је Срем поплављен. Из извештаја савременика дознаје се да су током ових поплава У Батајници огромне мутне воде, које се излевају из река, поплавиле око 50.000 јутара плодне земље, уништиле разне усеве, оставиле – као мала острва – куће, амбаре и штале усред широко разливене воде. Ни најстарији људи у Срему не памте овакве поплаве. – Село Крњешевци је опкољено водом. Сви путеви, сем калдрмисаног пута према Војки, поплављени су. Сеоско гробље је под водом, па су пре неколико дана једног мртваца превезли чамцем до гробља и ту га спустили у воду. У целом југоисточном Срему у селима Угриновци, Крњешевци, Шимановци, Деч, Ашања, Карловчић, Петровчић, Бечмен – под притиском воде ломе се прозори, попуштају зидови, нагињу се и руше куће. Људи се боре како знају и умеју. Свако хоће да сачува своје село, па је тако дошло до свађе између Шимановчана и Крњешеваца. Они су прокопали канале и тако одбили воду од својих села. Канал, којим су се бранили од воде сељаци из Шимановаца одвео је воду у атар Крњешеваца. Вода дави и Деч. Село Купиново мучи муку са стоком, која је због поплаве остала без хране. – Од глади због поплаве страхује цео Срем.
Део Јакова, према Бољевцима нашао се под воденом стихијом која је порушила значајан број кућа. Ови страдалници пресељени су на ледину према Сурчину, где су у лето 1940. подигли нове куће. Отуда овај део Јакова мештани староседеоци и данас зову „Страданија“.
Страдање Срема од елементарних непогода које су у времену између два светска рата достизале размере катастрофа у односу на страдање које је Други светски рат са собом донео, посебно у делу Грађанског рата, биле су готово безазлене. По завршетку Другог светског рата, слобода која је наступила донела је неке друге трагедије и неправде.
Списак лица из одређених места Среза Земун која су кажњена новчаним казнама због неисправног млека које су допремали на тржиште Београда у периоду 1932–1939.
Р.БР. | МЕСТО | КАЖЊЕНО ЛИЦЕ | 1932 | 1935 | 1936 | 1937 | 1938 | 1939 |
1 | Батајница | Гркинић Жика | 260 | 510 | ||||
2 | Батајница | Дружетић Божа | 100 | |||||
3 | Батајница | Дружетић Светислав | 400 | 230 | 300 | |||
4 | Батајница | Пантић Тихомир | 150 | |||||
5 | Батајница | Гавриловић Сава | 120 | |||||
6 | Батајница | Опачић Ката | 100 | |||||
7 | Батајница | Опачић Стеван | 150 | |||||
8 | Бежанија | Јовановић Рокса | 80 | 100 | ||||
9 | Бежанија | Ранђеловић Ружа | 80 | |||||
10 | Бежанија | Рецер Рехе – Реза | 100 | 100 | ||||
11 | Бежанија | Флајшер Јакоб | 90 | |||||
12 | Бежанија | Рапајић Стана | 240 | |||||
13 | Бежанија | Манојловић Жарко | 250 | |||||
14 | Бежанија | Мијатовић Катица | 360 | |||||
15 | Бежанија | Штрекер Магдалена | 150 | |||||
16 | Бежанија | Лаушевић Ружа | 350 | |||||
17 | Бежанија | Драгићевић Бошко | 150 | |||||
18 | Бежанија | Драгичевић Стана | 260 | |||||
19 | Бежанија | Трифуновић Стеван | 150 | |||||
20 | Бежанија | Рецер Елизабета – Лиза | 200 | 200 | ||||
21 | Бежанија | Драгичевић Д. Коста | 50 | |||||
22 | Бежанија | Рас Филип | 100 | 100 | ||||
23 | Бежанија | Рецер Катица | 120 | |||||
24 | Бежанија | Савичевић Душица | 150 | 120 | ||||
25 | Бежанија | Савићевић Наталија | 250 | |||||
26 | Бежанија | Ковачевић П. Живан | 150 | |||||
27 | Бежанија | Ковачевић Ђ. Јелена | 100 | 250 | ||||
28 | Бежанија | Кајалић Крста | 250 | |||||
29 | Бежанија | Валцер Ката | 100 | |||||
30 | Бежанија | Јовановић Латинка | 300 | |||||
31 | Бежанија | Петровић Милка | 150 | 100 | ||||
32 | Бежанија | Драгићевић П. Стана | 240 | |||||
33 | Бежанија | Блат Стаза | 100 | |||||
34 | Бежанија | Рашковић Грозда | 200 | |||||
35 | Бежанија | Муца Берислав | 200 | |||||
36 | Бежанија | Шнајдер Ана | 150 | |||||
37 | Бежанија | Бађим Димитрије | 150 | |||||
38 | Бежанија | Живановић Нада | 150 | |||||
39 | Бежанија | Рађеновић Ружа | 100 | |||||
40 | Бежанија | Клаус Ева | 100 | |||||
41 | Бежанија | Ковачевић Јелена | 100 | |||||
42 | Бежанија | Ковачевић Гина | 150 | |||||
43 | Бежанија | Милосављевић Дајманко | 150 | |||||
44 | Бежанија | Штибрл Елизабета | 150 | |||||
45 | Бежанија | Јовановић Милан | 100 | |||||
46 | Бежанија | Штрекер Фридрих | 100 | |||||
47 | Бежанија | Матковић Реза | 100 | |||||
48 | Бежанија | Ратајић Стана | 100 | |||||
49 | Бежанија | Аничић Илија | 100 | |||||
50 | Бежанија | Рађеновић Сава | 100 | |||||
51 | Бежанија | Прачер Софија | 100 | |||||
52 | Бежанија | Уциг Клара | 100 | |||||
53 | Бежанија | Миличевић Олга | 300 | |||||
54 | Бежанија | Вебер Елизабета | 150 | |||||
55 | Бежанија | Штрекер Јохан | 150 | |||||
56 | Бежанија | Брум Катарина | 150 | |||||
57 | Бежанија | Радомировић Михаило | 15 | |||||
58 | Бечмен | Сорг Филип | 90 | |||||
59 | Добановци | Плавшић Цвета | 100 | 660 | 240 | |||
60 | Добановци | Холцдорфер Тереза | 100 | |||||
61 | Добановци | Крајлајх Фридрих | 150 | 150 | ||||
62 | Јаково | Антић Илија | 150 | |||||
63 | Јаково | Ђорђевић Сава | 200 | |||||
64 | Јаково | Иванов Алекса | 100 | |||||
65 | Јаково | Витомировић Ж Спаса | 250 | |||||
66 | Јаково | Витомировић Живко | 250 | |||||
67 | Сурчин | Шефер Елиза – Лиза | 810 | 730 | ||||
68 | Сурчин | Шефер Јаков | 100 | |||||
69 | Сурчин | Угричић Жика | 880 | 310 | ||||
70 | Сурчин | Стајчић Васа | 240 | |||||
71 | Сурчин | Караџић Стеван | 100 | 1230 | ||||
72 | Сурчин | Штифел Јаков | 610 | 280 | 100 | |||
73 | Сурчин | Лакочевић Стеван | 150 | 150 | 460 | |||
74 | Сурчин | Тутуровић Никола | 1380 | |||||
75 | Сурчин | Ђуричин Живан | 280 | |||||
76 | Сурчин | Полц Георг | 670 | 360 | ||||
77 | Сурчин | Олар Драга | 400 | 120 | ||||
78 | Сурчин | Олар Милица | 50 | |||||
79 | Сурчин | Опачић Ж. Бранко | 100 | 250 | ||||
80 | Сурчин | Опачић Стева | 150 | 250 | ||||
81 | Сурчин | Шаковић Ђура | 200 | |||||
82 | Сурчин | Стојић Д. Стаза | 100 | 50 | ||||
83 | Сурчин | Ђурчић Живан | 200 | |||||
84 | Сурчин | Стојић Васа | 360 | 100 | ||||
85 | Сурчин | Стојић Драгутин | 100 | |||||
86 | Сурчин | Стојић Светозар– Цвеја | 100 | 100 | 100 | |||
87 | Сурчин | Марковић Бранко | 250 | 100 | ||||
88 | Сурчин | Живановић Ђура | 120 | |||||
89 | Сурчин | Калгушкин Василко | 90 | |||||
90 | Сурчин | Шмит Елизабета | 360 | |||||
91 | Сурчин | Флањак Јелена | 100 | 250 | ||||
92 | Сурчин | Јовановић Зора | 410 | |||||
93 | Сурчин | Шмит Георг | 250 | |||||
94 | Сурчин | Ћурчин Живан | 280 | |||||
95 | Сурчин | Чортановић Жарко | 100 | |||||
96 | Сурчин | Јаношевић Душан | 150 | |||||
97 | Сурчин | Црљен Иван | 150 | |||||
98 | Сурчин | Милетић Никола | 150 | |||||
99 | Сурчин | Мршић Лаза | 150 | |||||
100 | Сурчин | Барићевић Анте | 150 | |||||
101 | Сурчин | Браничевић Душан | 150 | |||||
102 | Сурчин | Радовановић Живко | 150 | |||||
103 | Сурчин | Казимировић Рада | 150 | |||||
104 | Сурчин | Јутић Ката | 250 | |||||
105 | Сурчин | Растовић Бошко | 150 | |||||
106 | Прогар | Крњешевац Радосав | 120 | |||||
107 | Прогар | Тођер Влада | 150 | |||||
УКУПНО наплаћено казни у динарима по годинама: | 530 | 4465 | 3850 | 12470 | 5630 | 2220 |
Извор: Општинске новине 1932-1939. год.
Одломак из књиге: Алексић С, Југоисточни Срем средином ХХ века у документима Историјског архива Београда, Добровољно силом натерано, ИК Прометеј, Архив Војводине, 2020.
Коментари (0)