Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део IV

26. фебруар 2022.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Из вести које су објављивале Београдске општинске новине у вези са казнама изреченим за неисправност животних намирница које су допремане на тржиште Београда, по именима млекара може претпоставити да су се пре Другог светског рата овим занимањем бавили Срби, Хрвати, Немци. Податак упућује на то да у врстама привређивања у аграрном сектору међу становништвом Среза Земун у односу на етичку групу – националност није било разлике. Уочава се и да су се занимањем млекара бавили подједнако мушкарци и жене.

Спискови кажњених млекара у годинама 1932–39. настањених у Срезу Земун указују да је млеко на тржиште Београда допремано првенствено из Бежаније и Сурчина, потом следе Батајница, Добановци, Јаково, Прогар и Бечмен. Ово не изненађује с обзиром на географску позицију поменутих места. Списак кажњених лица, а који су углавном кажњавани због досипања воде у млеко,  вероватно да не представља укупан број млекара из Среза Земун а на то упућује Извештај из 1932. у вези са контролом и испитивањем животних намирница које пристижу у Београд.

Допремање сена. Аутор Ј. Литавски. Извор: СКДП “Шафарик”, Добановци

Из списка кажњених млекара  Среза Земун пре Другог светског рата  може се уочити да је тржиште Београда млеком из Срема интензивније почело да се снабдева тек од 1935, што се подудара са временом пуштања у рад моста „Краља Александра“ између Земуна и Београда, преко реке Саве. Мост је освештан и отворен за саобраћај 16. 12. 1934. Током 1934. донета је одлука да се Земун и Београд од буџетске 1935. сједињују у један град. Тако је источни Срем постао предграђе Београда.

Новоотворени мост на реци Сави условио је развој друмског саобраћаја и довео до тога да тржиште Београда постане лако доступно становништву Среза Земун, али и да велике београдске фирме своју робу шаљу камионима у Земун и околна села – Сурчин, Добановце, Угриновце, Петровчић. Становништво Среза Земун које се у већини издржавало од аграрне делатности своје производе транспортовало је помоћу коњских запрега, што је одређеним местима Среза Земун која су географски ближа Београду (Бежанија, Сурчин, Добановци, Јаково) давало извесну предност у односу на географски удаљенија места (Купиново, Обреж, Ашања, Деч). Према једном непотпуном извештају из ратног времена, у Бежанији је евидентирано укупно 219 кола са коњском запрегом.

На атарском путу југоисточног Срема. Аутор: Ј. Литавски. Извор: СКПД “Шафарик”

У Краљевини Југославији, па тако и у Срезу Земун, саобраћај током 30-тих година доживљава експанзију. Од 1. 5. 1932. отпочео је редован ваздушни саобраћај на линији Београд–Загреб–Беч и Београд–Солун. Авиони на обема линијама полазили су свакодневно у оба правца са аеродрома који се налазио на територији Среза Земун, између села Бежаније и града Земуна. У непосредној близини аеродрома развила се значајна авио-индустрија. У катастарској општини Бежанија налазила се Фабрика авиона АД Рогожарски и Фабрика Змај (Петровић–Штерић), које су по ослобођењу, у име народа,  национализоване. Недавна реституција није иправила историјску неправду.

Железнички саобраћај који је од краја XIX века до почетка Другог светског рата на уземљу Среза Земун доминирао, условио је да се Батајница између два светска рата издвоји као железничко раскршће, што је месту донело раст у економском и демографском смислу.

Године  1931. Дирекција државних железница, чије седиште је било у Суботици, прелази за Београд. Централни железнички магацин премештен је из Суботице у Батајницу. У непосредној близини пруге подизани су млинови. У Батајници млин браће Кољивратић , у Бољевцима млин браће Тисовски, у Сурчину и данас недалеко од пруге на ово време подсећа стари Фоленбургов млин. Сви млинови су после рата национализовани, потом подржављени па приватизовани. Повраћај млинова стварним власницима у недавном поступку реституције није спроведен.

У времену Краљевине Југославије железница у Срезу Земун коришћена је као јавни превоз. Поводом соколских слетова управа железнице одобравала је попусте на карте члановима Сокола  као и на друге јавне скупове од општег интереса, па тако и поводом прославе двадесетогодишњице ослобођења и уједињења Војводине, новембра 1938. Учесници у прослави могли су добити повластице при одласку за Нови Сад, између осталих и са полазних станица: Београд, Земун, Батајница, Бољевци. Повлашћене повратне карте са попустом од 75% у односу на редовну цену нису биле економске већ политичке одлуке. За прославу Нове године железнице су у ноћи између 13. и 14. 1. 1937. увеле ванредне поласке на релацијама Београд–Ресник и Београд–Батајница. Железница која је погођена Великом економском кризом, од 1932. у циљу штедње ревидира поласке локалног путничког саобраћаја, што чини и 1937. Пред избијање Другог светског рата о незавидном положају железнице сведочи анонимно писмо упућено једном дневном листу, у којем непознати аутор описује стање у путничкој чекаоници на железничкој станици Јаково–Бечмен, која је у мраку, без грејања, претворена у магацин цемента за државне потребе, тако да у њу путници нису могли да се склоне од кише, ветра итд.

Током Другог светског рата у више наврата железничка инфраструктура је оштећена, углавном партизанским диверзијама. По ослобођењу интензивно се радило на њеној поправци и оспособљавању.

Преглед железничких станица и километарско растојање пруге у Срезу Земун 1922.

Име станице Појединачно км одстојање Укупно км одстојање
Београд 0 0
Земун 5700 5700
Батајница 12376 18076

 

Име станице Појединачно км одстојање Укупно км одстојање
Батајница 0 0
Добановци 6.628 6.628
Сурчин 7.108 13.736
Бољевци 7.376 21.112

Извор: Километарско одстојање за пруге уског колосека, Службени војни лист бр. 3, 26. 1. 1922, 7.

Године 1936. саграђен је део „интернационалног друма“ на деоници Земун–Стара Пазова, дужине 21,5 км. Овај пут био је део трасе међународног пута Лондон–Истанбул. Изграђен је од асфалт-бетона, са путарским кућицама на сваких 10 км, у свему према тада важећим прописима градње интернационалних путева. На овом путу,  у августу 1936. дошло је до судара једног Грка који се враћао из Берлина са Олимпијаде и нашег мотоциклисте. У јулу 1938. овај пут проглашен је „фаталним интернационалним друмом“ због броја саобраћајних удеса на њему.  Саобраћајне трагедије нису престале ни у 1940.

У освит Другог светског рата у плану је била изградња још једног интернационалног пута кроз Срез Земун. Био је то пут Београд–Загреб; почетком 1940. пажњу јавности заокупљала је расправа у вези са два понуђена предлога трасе овог пута. Изградњу овог пута одложио је Други светски рат да би у поратној фази обнове и изградње ратом опустошене земље био изграђен и овај ауто-пут, који је понео име „Братство-јединство“.

Милан Чавић (1897–1960), атар села Шимановаца, јесен 1958, у непосредној близини тек отвореног ауто-пута Београд–Загреб. Извор: Приватна архива Ђорђе Ћирковић, Шимановци

Пре избијања Другог светског рата одређена места Среза Земун која нису била повезана железницом налазила су се у систему друмског јавног превоза. Аутобуски превоз „Браћа Чортан“ саобраћао је свакодневно трасом Земун–Бежанија–Сурчин–Бечмен–Петровчић–Карловчић–Михаљевци–Прхово–Пећинци–Добринци–Краљевци–Рума, у оба смера, са по 24 поласка. Саобраћала је и  линија Земун–Бежанија–Сурчин–Бечмен–Петровчић–Деч–Ашања–Купиново–Обреж где је редом вожње било по девет обостраних полазака. У јануару 1940. дошло је до кратког прекида аутобуског саобраћаја на обе линије због снежних падавина и великих сметова.

У времену између два светска рата и у годинама по ослобођењу коришћен је и речни транспорт у сврху јавног превоза. Постојала је редовна линија трајекта на релацији Бољевци–Забрежје која је беспрекорно функционисала током летњих месеци, али је током других годишњих доба, нарочито зими, због временских неприлика најчешће била у прекиду.

Осим на саобраћај, временске прилике и неприлике утицале су и на свакодневни живот у Срезу Земун, посебно на аграрни сектор. Зима 1923/24. била је изузетно оштра, обиловала је снежним падавинама које су у јануару месецу готово паралисале живот у Дунавској Бановини. Војводина је била окована снегом. Код Земуна је из шина испала железничка машина, а један воз је завејан на осмом километру пруге Батајница–Бољевци.  Крајем јануара 1929. после обилних снегова, снажни ветрови угрожавали су саобраћај на прузи Батајница–Бољевци, нешто касније ни један воз није стигао до Бољеваца јер је пруга била завејана. На њеном рашчишћавању радили су мештани Бољеваца, Бечмена, Јакова, Добановаца, Сурчина. Бољевци су тих дана једину везу са остатком света имали путем телефона, који је несметано радио. Пруга је рашчишћена и редован саобраћај успостављен 5. 2. 1929. У Београду се 12. фебруара температура спустила на минус 20 степени, дан раније саобраћајна несрећа – директан судар два воза на прузи између Земуна и Батајнице са 18 рањених – потресла је Краљевину.

Источни Срем, 6. 6. 1927. покосила је олуја са градом величине ораха, Батајница је подсећала на она села кроз која је прошао најстрашнији хук рата – искидано дрвеће, разбијени црепови и прозори, побијена живина, житна поља претворена су у стрњику, у потесу од рода ништа није остало, уништени су воћњаци и виногради. Салаши над Дунавом белели су се од помлаћених оваца. Штета нанета Батајници износила је око 8 милиона динара. Дневна новина ”Време” извештавала је  да најстарији мештани Батајнице верују да је катастрофално невреме задесило Батајницу зато што село више не поштује народне и верске светиње, да се већ две године није славио завет Цару Константину, који је заштитник села. Од овог невремена знатно су страдали и Деч и Петровчић.

Житељи „Страданије“ у Јакову:  Зага, Цвеја, Милка и Смиља Петровић – Војачки. Деца: Радислав Новаковић и Радислав Хајдук. 1949. година. Извор: Приватна архива Јелица Алексић

Априла 1940. високе воде Дунава подигле су водостај Саве, тако је Срем поплављен. Из извештаја савременика дознаје се да су током ових поплава У Батајници огромне мутне воде, које се излевају из река, поплавиле  око 50.000 јутара плодне земље, уништиле разне усеве, оставиле – као мала острва – куће, амбаре и штале усред широко разливене воде. Ни најстарији људи у Срему не памте овакве поплаве. – Село Крњешевци је опкољено водом. Сви путеви, сем калдрмисаног пута према Војки, поплављени су. Сеоско гробље је под водом, па су пре неколико дана једног мртваца превезли чамцем до гробља и ту га спустили у воду. У целом југоисточном Срему у селима Угриновци, Крњешевци, Шимановци, Деч, Ашања, Карловчић, Петровчић, Бечмен – под притиском воде ломе се прозори, попуштају зидови, нагињу се и руше куће. Људи се боре како знају и умеју. Свако хоће да сачува своје село, па је тако дошло до свађе између Шимановчана и Крњешеваца. Они су прокопали канале и тако одбили воду од својих села. Канал, којим су се бранили од воде сељаци из Шимановаца одвео је воду у атар Крњешеваца. Вода дави и Деч. Село Купиново мучи муку са стоком, која је због поплаве остала без хране. – Од глади због поплаве страхује цео Срем.

Део Јакова, према Бољевцима нашао се под воденом стихијом која је порушила значајан број кућа. Ови страдалници пресељени су на ледину према Сурчину, где су у лето 1940. подигли нове куће. Отуда овај део Јакова мештани староседеоци и данас зову „Страданија“.

Страдање Срема од елементарних непогода које су у времену између два светска рата достизале размере катастрофа у односу на страдање које је Други светски рат са собом донео, посебно у делу Грађанског рата, биле су готово безазлене. По завршетку Другог светског рата, слобода која је наступила донела је неке друге трагедије и неправде.

Списак лица из одређених места Среза Земун која су кажњена новчаним казнама због неисправног млека које су допремали на тржиште Београда у периоду 1932–1939.

 

Р.БР. МЕСТО КАЖЊЕНО ЛИЦЕ 1932 1935 1936 1937 1938 1939
1 Батајница Гркинић Жика 260 510
2 Батајница Дружетић Божа 100
3 Батајница Дружетић Светислав 400 230 300
4 Батајница Пантић Тихомир 150
5 Батајница Гавриловић Сава 120
6 Батајница Опачић Ката 100
7 Батајница Опачић Стеван 150
8 Бежанија Јовановић Рокса 80 100
9 Бежанија Ранђеловић Ружа 80
10 Бежанија Рецер Рехе – Реза 100 100
11 Бежанија Флајшер Јакоб 90
12 Бежанија Рапајић Стана 240
13 Бежанија Манојловић Жарко 250
14 Бежанија Мијатовић Катица 360
15 Бежанија Штрекер Магдалена 150
16 Бежанија Лаушевић Ружа 350
17 Бежанија Драгићевић Бошко 150
18 Бежанија Драгичевић Стана 260
19 Бежанија Трифуновић Стеван 150
20 Бежанија Рецер Елизабета – Лиза 200 200
21 Бежанија Драгичевић Д. Коста 50
22 Бежанија Рас Филип 100 100
23 Бежанија Рецер Катица 120
24 Бежанија Савичевић Душица 150 120
25 Бежанија Савићевић Наталија 250
26 Бежанија Ковачевић П. Живан 150
27 Бежанија Ковачевић Ђ. Јелена 100 250
28 Бежанија Кајалић Крста 250
29 Бежанија Валцер Ката 100
30 Бежанија Јовановић Латинка 300
31 Бежанија Петровић Милка 150 100
32 Бежанија Драгићевић П. Стана 240
33 Бежанија Блат Стаза 100
34 Бежанија Рашковић Грозда 200
35 Бежанија Муца Берислав 200
36 Бежанија Шнајдер Ана 150
37 Бежанија Бађим Димитрије 150
38 Бежанија Живановић Нада 150
39 Бежанија Рађеновић Ружа 100
40 Бежанија Клаус Ева 100
41 Бежанија Ковачевић Јелена 100
42 Бежанија Ковачевић Гина 150
43 Бежанија Милосављевић Дајманко 150
44 Бежанија Штибрл Елизабета 150
45 Бежанија Јовановић Милан 100
46 Бежанија Штрекер Фридрих 100
47 Бежанија Матковић Реза 100
48 Бежанија Ратајић Стана 100
49 Бежанија Аничић Илија 100
50 Бежанија Рађеновић Сава 100
51 Бежанија Прачер Софија 100
52 Бежанија Уциг Клара 100
53 Бежанија Миличевић Олга 300
54 Бежанија Вебер Елизабета 150
55 Бежанија Штрекер Јохан 150
56 Бежанија Брум Катарина 150
57 Бежанија Радомировић Михаило 15
58 Бечмен Сорг Филип 90
59 Добановци Плавшић Цвета 100 660 240
60 Добановци Холцдорфер Тереза 100
61 Добановци Крајлајх Фридрих 150 150
62 Јаково Антић Илија 150
63 Јаково Ђорђевић Сава 200
64 Јаково Иванов Алекса 100
65 Јаково Витомировић Ж Спаса 250
66 Јаково Витомировић Живко 250
67 Сурчин Шефер Елиза – Лиза 810 730
68 Сурчин Шефер Јаков 100
69 Сурчин Угричић Жика 880 310
70 Сурчин Стајчић Васа 240
71 Сурчин Караџић Стеван 100 1230
72 Сурчин Штифел Јаков 610 280 100
73 Сурчин Лакочевић Стеван 150 150 460
74 Сурчин Тутуровић Никола 1380
75 Сурчин Ђуричин Живан 280
76 Сурчин Полц Георг 670 360
77 Сурчин Олар Драга 400 120
78 Сурчин Олар Милица 50
79 Сурчин Опачић Ж. Бранко 100 250
80 Сурчин Опачић Стева 150 250
81 Сурчин Шаковић Ђура 200
82 Сурчин Стојић Д. Стаза 100 50
83 Сурчин Ђурчић Живан 200
84 Сурчин Стојић Васа 360 100
85 Сурчин Стојић Драгутин 100
86 Сурчин Стојић Светозар– Цвеја 100 100 100
87 Сурчин Марковић Бранко 250 100
88 Сурчин Живановић Ђура 120
89 Сурчин Калгушкин Василко 90
90 Сурчин Шмит Елизабета 360
91 Сурчин Флањак Јелена 100 250
92 Сурчин Јовановић Зора 410
93 Сурчин Шмит Георг 250
94 Сурчин Ћурчин Живан 280
95 Сурчин Чортановић Жарко 100
96 Сурчин Јаношевић Душан 150
97 Сурчин Црљен Иван 150
98 Сурчин Милетић Никола 150
99 Сурчин Мршић Лаза 150
100 Сурчин Барићевић Анте 150
101 Сурчин Браничевић Душан 150
102 Сурчин Радовановић Живко 150
103 Сурчин Казимировић Рада 150
104 Сурчин Јутић Ката 250
105 Сурчин Растовић Бошко 150
106 Прогар Крњешевац Радосав 120
107 Прогар Тођер Влада 150
УКУПНО наплаћено казни у динарима по годинама: 530 4465 3850 12470 5630 2220

Извор: Општинске новине 1932-1939. год.

 

Одломак из књиге: Алексић С, Југоисточни Срем средином ХХ века у документима Историјског архива Београда, Добровољно силом натерано, ИК Прометеј, Архив Војводине, 2020.

 

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.