ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Граничарске кућне задруге до развојачења границе, биле су темељ војно-граничарског поретка. Оне су биле основна ћелија друштва и војно-граничарске привреде. Иако је сељаштво у провицијалном делу Срема, још од 1848. почело да испољава тежњу ка напуштању патријархалног модела живљења – задругарства, и оснивању самосталних, инокосних газдинстава, у Граници, раздеобе породичних задруга пре развојачења биле су ретке.
Попис из катастралног парцеларног записника из 1874. године пружа информације о граничарским породицама и њиховим кућним нумерама у Крњешевцима, али даје и јасну слику о промени власништва над одређеним граничарском кућом. Из пописа се дознаје да је од 90 евидентираних кућних нумера четири било празно (бр.: 58, 68, 83, 85). Ове куће у тренутку развојачења нису биле насељене граничарима, и као такве биле су у власништву војних власти. Кућна нумера број 17 била је школа у Крњешевцима. У 1874. години у Крњешевцима је било свега 85 граничарских кућа које су баштиниле сва права у погледу власништва над имовином а која су проистекла из процеса развојачења Војне границе.
Попис кућних нумера и њихових власника у 1874. г. са променама власништва
| кућни број | власник | занимање/ сталеж | нови власник |
| 1 | Јовановић | краишник | Николић |
| 2 | Вуин | краишник | |
| 3 | Јовановић | краишник | |
| 4 | Марковић | краишник | |
| 5 | Чавић | краишник | |
| 6 | Бранковић | краишник | |
| 7 | Николић | краишник | |
| 8 | Раичевић | краишник | |
| 9 | Николић | краишник | Себешановић |
| 10 | Трифуновић | краишник | |
| 11 | Поповић | краишник | |
| 12 | Живановић | краишник | |
| 13 | Поповић | краишник | |
| 14 | Поповић | краишник | |
| 15 | Радојевић | краишник | |
| 16 | Великић | краишник | |
| 17 | пучка учионица | краишник | обћинска учионица |
| 18 | Бурсаћ | краишник | |
| 19 | Реис | краишник | Николић |
| 20 | Голубовић | краишник | |
| 21 | Веселиновић | краишник | |
| 22 | Савић | краишник | |
| 23 | Игњатовић | краишник | |
| 24 | Поповић | краишник | Андрић |
| 25 | Веселиновић | краишник | |
| 26 | Неделковић | краишник | |
| 27 | Ландхофер | краишник | |
| 28 | Савић | краишник | |
| 29 | Миловановић | краишник | |
| 30 | Савић | краишник | |
| 31 | Латковић | краишник | |
| 32 | Груић | краишник | |
| 33 | Марковић | краишник | |
| 34 | Зарић | краишник | |
| 35 | Иванковић | краишник | |
| 36 | Вуичић | краишник | |
| 37 | Ковачевић | краишник | Михајловић |
| 38 | Путниковић | краишник | |
| 39 | Михајловић | краишник | |
| 40 | Јефтић | краишник | |
| 41 | Кретић | краишник | |
| 42 | Пуповац | краишник | |
| 43 | Милосављевић | краишник | |
| 44 | Мирић | краишник | |
| 45 | Беливук | краишник | |
| 46 | Марић | краишник | |
| 47 | Милосављевић | краишник | |
| 48 | Ћирић | краишник | |
| 49 | Никетић | краишник | |
| 50 | Питан | краишник | |
| 51 | Никетић | краишник | |
| 52 | Дражић | краишник | |
| 53 | Врцалин | краишник | |
| 54 | Дукић | краишник | |
| 55 | Груић | краишник | |
| 56 | Растовић | краишник | |
| 57 | Андриевић | краишник | |
| 58 | празна | ||
| 59 | Груић | краишник | |
| 60 | Стојановић | краишник | |
| 61 | Радовановић | краишник | |
| 62 | Утвић | краишник | |
| 63 | Јанковић | краишник | |
| 64 | Керечки | краишник | Гр. ист. цркв. обћ. |
| 65 | Богосављевић | краишник | |
| 66 | Трифуновић | краишник | |
| 67 | Марковић | краишник | |
| 68 | празна | ||
| 69 | Видаковић | краишник | |
| 70 | Јанковић | краишник | |
| 71 | Вуић | краишник | |
| 72 | Латковић | краишник | |
| 73 | Видаковић | краишник | |
| 74 | Стојадиновић | краишник | |
| 75 | Видаковић | краишник | |
| 76 | Симић | краишник | |
| 77 | Лапчевић | краишник | |
| 78 | Вешић | краишник | |
| 79 | Лукић | краишник | |
| 80 | Гривић | краишник | |
| 81 | Лешић | краишник | |
| 82 | Кртинић | краишник | |
| 83 | празна | ||
| 84 | Веселиновић | краишник | |
| 85 | празна | ||
| 86 | Јефтић | краишник | |
| 87 | Ратковић | надничар | |
| 88 | Тукелић | краишник | |
| 89 | Јанковић | краишник | Лешић |
| 90 | Ћирић | краишник |
ИАБ – Kotarski sud Zemun – Katastralni parceralni zapisnik Krnješevci, 1874. god.
Из Катастралног парцеларног записника из 1874. године може се закључити да је деоби пре 1874. године приступила задруга Трифуновић, која је у наведеној години поседовала две нумере, своју стару нумеру 10 и нову нумеру 66.
Поповићи су у 1874. години уписани на четири нумере: 11, 13, 14, 24, што упућује да је задруга раздељена пре наведене године.
Задруга Николић у 1874. години евидентирана је на нумерама 7 и 9, потом је нумера 9 прешла у власништво Себишановића (свештеника), а нумере 1 и 19 у власништво Николића, тако да је у свему ова породица поседовала три куће у Крњешевцима.
Задруга Лешић је са старе нумере 81 раздењена после 1874, након чега је у Крњешевцима била на нумерама 81 и 89.
Из Парцеларног записника дознаје се и да је власништво над кућом број 64 од задруге Керечки по неком основу, преузела Српска православна црквена општина. Вероватно да је ово та једна кућа која је у попису из 1874. уведена као породична кућа – настањена, у години 1880. била је не настањена, те је зато у Крњешевцима 1880. било 84 куће, што потрђује и Попис из ове године.
* * *
У Митровици је 1881. године начињен попис промена власништва над одређеним земљишним честицама у Катастарској општини Крњешевци. Из овог документа уочава се да су одређене породичне задруге у периоду од 1874. до 1881. године спровеле задружне деобе, те да су у својству власника на одређеним старим граничарским кућним нумерама у 1881. години уместо задруга уписани самовласници, односно, старешине новоформираних породичних задруга.
К.бр. 7, власник Петар Николић
К.бр. 11, власник Јован Поповић – Зубан
К.бр.13, власник Ненад Поповић
К.бр. 30, власник Никола Савић
К.бр.36, власник Митар Вуичић
К.бр.37, власник Стефан Михаиловић (1874. год. кућа задруге Ковачевић)
К.бр. 39, власник Стефан Михаиловић
К.бр.41, власник Стефан Јефтић (1874. год.кућа задруге Кретић)
К.бр. 49, власник Стефан Никетић
К.бр. 51, власник Живан Никетић
К.бр. 55, власник Лазар Груић
К.бр.77, власник Теја Лапчевић
К.бр.81, власник Светозар Лешић
К.бр. 84, власник Арсение Веселиновић
Током 1888. године у Крњешевцима је спроведена деоба граничарске задруге Иванковић, кућни број 35 из Крњешеваца.
Деоба породичних задруга током последње две деценије XIX и прве две деценије XX века, углавном је вршена тако што су се из великих породичних задруга, у којима су живели чланови преко IV и V степена сродства, одвајале породичне гране као инокосне породице. Овако раздељене породичне гране формирале су нове породичне задруге. Ове породичне задруге имале су мањи број чланова унутар задружног домаћинства, и располагале су са мањим земљишним поседом. Старешина задруге у правном саобраћају се јављао и као њен представник, а власништво над имовином породичне задруге и даље је припадало свим члановима задруге.
* * *
Нови Закон о задругама донет 1889. године, у основи је имао за циљ заустављање распадања кућних задруга. Допуњен је Законом 1902. године. Међутим, сељачка презадуженост није се искључиво јавила због уситњавања сеоског поседа задружним деобама. Она се јавља и као последица елементарних непогода које су сељачком сталежу причиниле значајне материјалне штете. Уз то, нестабилна монетарна политика, раст фискалних намета, и уопште, неповољне економске прилике у Аустроугарској монархији, директно су утицале на сеоску економију. Иако је у 1889. години ступио на снагу Закон о задругама, сељачки задружни посед остао је презадужен још из времена пре 1889. али, услед лоших економских прилика и након 1889. године, када су се сељачки дугови прогресивно увећавали.
Немогућност намирења доспелих обавеза резултирала је принудним наплатама. Овој невеселој слици Срема с краја XIX века допринели су зајмови подигнути код шпекуланата, штедних и задружних установа. До немогућности отплате дугова дошло је са једне стране због неповољних услова под којима су зајмови подигнути, а са друге стране, због елементарних непогода, у првом реду поплава.
Поплаве су током последње две деценије XIX века уништавале усеве и пашњаке у источном Срему, те је тако, становништво коме је основна делатност била пољопривреда из године у годину остајало без прихода. Но, трагичне поплаве од којих се становништво није могло одбранити, већ је са њима све дубље тонуло у пропаст, није зауставило повериоце.
У бројним судским поступцима које је водио Кр. котарски суд у Земуну и Кр. котарски суд у Ст. Пазови, у свему у складу са важећим законодавством, повериоци су добијали правоснажна решења за покретање принудне наплате од дужника. Тако је велики број развојачених граничарских задруга у Срему остао без своје имовине.
Коментари (0)