Земљотрес у Срему 1893. године

3. маја 2022.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Бољевци

На Велику суботу 27. марта 1893. године, у поподневним сатима осетио се у целој Краљевини Србији јак земљотрес, а потреси су потом уследили и током априла. Било је значајне материјалне штете, највише су пострадали Јагодина, Свилајнац, Поповић и друга места у простору између Мораве и Ресаве.

Серија земљотреса која је у Србији отпочела на Велику суботу, током априла  1893. године настављена је и у Срему, где су  земљотреси, нарочито јачег интензитета, реткост. Срем се тада налазио у југо-источном делу Угарске покрајине ”Краљевстава Хрватске и Славоније”.

Ондашња штампа извештавала је да најстарији људи у Срему памте земљотрес из 1849. године, али да тај земљотрес није био ни приближне силине као овај земљотрес. Земљотреси који су ”љуљали” цео Срем током априла 1893. године изазвали су панику код становништва, а услед потреса причињена је и материјална штета, нарочито на црквеним торњевима.

Извештај о земљотресима у ондашњој Угарској покрајини ”Краљевинама Хрватској и Славонији” објавио је у 1894. години др.  М.Кишпатић, под насловом ”Потресно извјешће за годину 1893.”. У овом Извештају објављени су подаци за поједина места у Срему. Информације о земљотресима у Срему, које су послужиле за састављање Извештаја, углавном су преузимане из писања ондашње штампе, која је тада извештавала о бројним земљотресима широм ”Краљевстава Хрватске и Славоније”, мањег и јачег интензитета. Како је пажња јавности била усмерена на земљотресе у Загребу, Петрињи и другим местима, простор за информације из Срема у ондашњој штампи био је сасвим оскудан.

Међу местима источног Срема, која Кишпатић не помиње у свом извештају, а која су имала материјалне штете у априлском земљотресу, били су манастир и прњавор Фенек и село Бољевци.

О причињеној штети услед земљотреса у Фенеку, спорадично се могу пронаћи напомене у писањима Димитрија Руварца. Манастир Фенек је током последње деценије XIX века био усредсређен на расељавање  села – Прњавора, који се налазио дуж данашњег прилазног пута манастиру Фенеку, до некадашње фенечке капије, која је недавно неоправдано уклоњена. Ова капија била је граница између села Прњавора у коме се одвијао световни живот и манастирског круга где се живело по монашким правилима.

Расељавање Прњавора пратио је дуг судски процес. Трошкови спора и штете, коју је манастир по Конзисторијалној пресуди требало да исплати становницима Прњавора, нису остављали материјалне могућности за санацију оштећења од земљотреса све до првих година ХХ века. Велика обнова Фенека завршена је непосредно пре  1914. године, када је Д. Руварац објавио ”Споменицу манастира Фенека”. Како тврди Ј. Магловски, ”Споменица” је требала бити промовисана на манастирској летњој слави, али због избијања Великог рата и забране окупљања, слава није одржана.

О земљотресу у Бољевцима, осим у традицији староседелаца, материјално сведочење сачувано је у пукотинама јужног зида православне цркве. Од јачине земљотреса овај, у овом делу Срема највиши црквени торањ, силно се зањихао. Јужни зид цркве је под снагом таласастог потреса и померања целе конструкције торња напукао, што се до недавно спроведене реконструкције могло видети голим оком.

СПЦ Бољевци, јужни зид. Фото. С. Алексић, 2008. год.

На цркви је било и друге штете, те је већ наредне, 1894. године заслугом честитог бољевачког пароха Димитрија Рајковића,   црквеног одбора и парохијана Бољеваца покренута велика обнова цркве. Прво је расписана јавна набавка, а она су изабрани понуђачи. И данас је познато колика је била вредност ових радова.

О земљотресу из априла 1893. године из Извештаја др М. Кишпатића сазнаје се:

  • Стари Сланкамен: Први земљотрес слабијег интензитета догодио се 7. априла. Сутрадан, 8. априла Сланкамен су погодила два јака таласаста земљотреса. Први удар који је био изузетно јак догодио се поподне, у 2 сата и 45 минута. Трајао је 4 – 5 секунди.  Од силине потреса, у старој деспотовој цркви отпао је малтер, једна опека се обрушила са крова. Потом је уследио други,  слабији потрес.
  • Стара Пазова: око 3 сата по подне осетио се јак потрес , правац С-Ј, трајао је 3 секунде.
  • Моровић: 3 сата по подне, два потреса, смер И-3, трајање 3 секунде.
  • Шимановци: Земљотрес се догодио у 3 по подне, трајао је више од 4 секунде, од силине удара затресли су се сви прозори и врата. Крст на православној цркви окренуо се на сасвим супротну страну.
  • Голубинци: У 3 сата и 7 минута по подне, када наста дрмање и трзање у малом растојању, а при крају необично љуљање у правцу С-Ј. Потрес је трајао 4 секунде.
  • Кленак на Сави: у 3 по подне изузетно јак потрес правца С-Ј у трајању од 8 секунди. У више кућа стали с сатови, а у једној  зидни сат који није радио од овог потреса је прорадио. Висеће лампе њихале су се у луку од 50 сантиметара.
  • Купиново: Пре потреса чуло се подмукло тутњање, након чега се почеше трести прозори и врата, а онда се земља поче валовито гибати, да се видело како се цела кућа, дрвеће и сама црква гибају. Након првог потреса, кроз неколико минута уследио је и други. Смер потреса био је С-И.

  • Инђија: у 2 сата и 54 минута по подне осетио се потрес који је трајао 2 секунде, смер С-И.
  • Гргуревци: у 2 сата и 45 минута по подне догодио се јак земљотрес који је пратила подземна тутњава. Потрес је дошао са источне стране села, и трајао 2-3 секунде. Предмети у кућама тресли су се и лупали, зидови кућа су се таласали, на улицама људи су се љуљали као омамљени, а многи су на земљу попадали.
  • Ириг: у 2 сата и 55 минута по подне, жесток таласасти потрес у правцу СИ-ЈЗ, који је трајао 1 минут. Прво су у кућама почели висећи предмети да звече, па се зграде и све у њима заљуљало. Људе је хватала вртоглавица, сатови стадоше, висеће лампе су се јако зањихале, а врата на кућама се затресоше као од јаког ветра.
  • Хртковци: око 3 сата по подне доста јак таласасти потрес, правац СИ-ЈЗ, у трајању 4 секунде. Затресле су се зграде и покућство у њима. На цркви се торањ зањихао тако да се крст са јабуком искривио. У цркви су сводови на више места, особито део испод торња  попуцали, сав под био је покривен малтером.
  • Нови Бановци: око 3 по подне догодио се потрес, правац С-Ј.
  • Рума: У 2 сата и 56 минута по подне осетише у Руми доста јак потрес, који је трајао око 20 секунди, смер И-З, а потом тачно у 3 сата нови потрес правца И-З и обрнуто. Трајао је око 5 секунди. Штете није било, само су се све ствари у кућама љуљале.
  • Ердевик: у 2 сата и 50 минута по подне догодио се потрес који се састојао од неколико потреса који су уследили један за другим. Све је трајало око 10 секунди, смер потреса је био И-З.
  • Митровица: у 2 сата и 50 минута по подне догодила су се два потреса. Први је био слаб и трајао је 5-10 секунди, смер му је био С-Ј, након чега је уследио и други потрес изузетно јачи, истог смера, у трајању од 1 минута. У кућама, на зидовима  који су се налазили у правцу С-Ј њихале су све све обешене ствари, док су  на зидовима правца И-З све висеће ствари биле мирне. Потом је у 2 сата и 53 минута уследио и трећи, слабији потрес исто у правцу С-Ј. На неким кућама зидови су попуцали, оштећена је и школа. У пивари, све чаше на столовима за којима су седели гости, порушене су. На хотелу код Зеленог венца срушио се димњак, и још један на другој згради. Било је и друге штете.
  • Черевић: у 2 сата и 45 минута по подне догодио се јак, таласасти потрес који је трајао 10 секунди, правац СЗ-ЈИ.
  • Бежанија: око 3 по подне осетио се изузетно јак, таласасти потрес са подземном тутњавом. Правац С-З. Удар је трајао пар секунди. Силина потреса је била таква да је порушено више димњака, испуцали су зидови на кућама и школи.
  • Деч: око 3 по подне догодио се јак потрес смера СЗ-ЈИ, у трајању 30 секунди. Куће су се љуљале, греде су шкрипале, са плафона је отпадао малтер.
  • Земун: у 2 сата и 48 минута по подне јак таласасти потрес у смеру ЈИ-СЗ , у трајању 30-40 секунди. Три минута након овог потреса уследио је други, слабији и краћи, такође валовит истог смера.

Извори:

– ”Учитељ”, Београд, Св. 8, април 1893, 703

– ”Српске новине”, Београд, бр. 89 од 23.4.1893.

– Dr M. Kišpatić, ‘’Jedanaesto portesno izvješće za  godinu 1893.’’, Zagreb, 1894.

– Алексић С., Окамењена ћирилица ишчитавана између и преко редова, Београд, 2017.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.