Zemljotres u Sremu 1893. godine

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana Aleksić

Na Veliku subotu 27. marta 1893. godine, u popodnevnim satima osetio se u celoj Kraljevini Srbiji jak zemljotres, a potresi su potom usledili i tokom aprila. Bilo je značajne materijalne štete, najviše su postradali Jagodina, Svilajnac, Popović i druga mesta u prostoru između Morave i Resave.

Serija zemljotresa koja je u Srbiji otpočela na Veliku subotu, tokom aprila  1893. godine nastavljena je i u Sremu, gde su  zemljotresi, naročito jačeg intenziteta, retkost. Srem se tada nalazio u jugo-istočnom delu Ugarske pokrajine ”Kraljevstava Hrvatske i Slavonije”.

Ondašnja štampa izveštavala je da najstariji ljudi u Sremu pamte zemljotres iz 1849. godine, ali da taj zemljotres nije bio ni približne siline kao ovaj zemljotres. Zemljotresi koji su ”ljuljali” ceo Srem tokom aprila 1893. godine izazvali su paniku kod stanovništva, a usled potresa pričinjena je i materijalna šteta, naročito na crkvenim tornjevima.

Izveštaj o zemljotresima u ondašnjoj Ugarskoj pokrajini ”Kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji” objavio je u 1894. godini dr.  M.Kišpatić, pod naslovom ”Potresno izvješće za godinu 1893.”. U ovom Izveštaju objavljeni su podaci za pojedina mesta u Sremu. Informacije o zemljotresima u Sremu, koje su poslužile za sastavljanje Izveštaja, uglavnom su preuzimane iz pisanja ondašnje štampe, koja je tada izveštavala o brojnim zemljotresima širom ”Kraljevstava Hrvatske i Slavonije”, manjeg i jačeg intenziteta. Kako je pažnja javnosti bila usmerena na zemljotrese u Zagrebu, Petrinji i drugim mestima, prostor za informacije iz Srema u ondašnjoj štampi bio je sasvim oskudan.

Među mestima istočnog Srema, koja Kišpatić ne pominje u svom izveštaju, a koja su imala materijalne štete u aprilskom zemljotresu, bili su manastir i prnjavor Fenek i selo Boljevci.

O pričinjenoj šteti usled zemljotresa u Feneku, sporadično se mogu pronaći napomene u pisanjima Dimitrija Ruvarca. Manastir Fenek je tokom poslednje decenije XIX veka bio usredsređen na raseljavanje  sela – Prnjavora, koji se nalazio duž današnjeg prilaznog puta manastiru Feneku, do nekadašnje fenečke kapije, koja je nedavno neopravdano uklonjena. Ova kapija bila je granica između sela Prnjavora u kome se odvijao svetovni život i manastirskog kruga gde se živelo po monaškim pravilima.

Raseljavanje Prnjavora pratio je dug sudski proces. Troškovi spora i štete, koju je manastir po Konzistorijalnoj presudi trebalo da isplati stanovnicima Prnjavora, nisu ostavljali materijalne mogućnosti za sanaciju oštećenja od zemljotresa sve do prvih godina HH veka. Velika obnova Feneka završena je neposredno pre  1914. godine, kada je D. Ruvarac objavio ”Spomenicu manastira Feneka”. Kako tvrdi J. Maglovski, ”Spomenica” je trebala biti promovisana na manastirskoj letnjoj slavi, ali zbog izbijanja Velikog rata i zabrane okupljanja, slava nije održana.

O zemljotresu u Boljevcima, osim u tradiciji starosedelaca, materijalno svedočenje sačuvano je u pukotinama južnog zida pravoslavne crkve. Od jačine zemljotresa ovaj, u ovom delu Srema najviši crkveni toranj, silno se zanjihao. Južni zid crkve je pod snagom talasastog potresa i pomeranja cele konstrukcije tornja napukao, što se do nedavno sprovedene rekonstrukcije moglo videti golim okom.

Na crkvi je bilo i druge štete, te je već naredne, 1894. godine zaslugom čestitog boljevačkog paroha Dimitrija Rajkovića,   crkvenog odbora i parohijana Boljevaca pokrenuta velika obnova crkve. Prvo je raspisana javna nabavka, a ona su izabrani ponuđači. I danas je poznato kolika je bila vrednost ovih radova.

O zemljotresu iz aprila 1893. godine iz Izveštaja dr M. Kišpatića saznaje se:

• Stari Slankamen: Prvi zemljotres slabijeg intenziteta dogodio se 7. aprila. Sutradan, 8. aprila Slankamen su pogodila dva jaka talasasta zemljotresa. Prvi udar koji je bio izuzetno jak dogodio se popodne, u 2 sata i 45 minuta. Trajao je 4 – 5 sekundi.  Od siline potresa, u staroj despotovoj crkvi otpao je malter, jedna opeka se obrušila sa krova. Potom je usledio drugi,  slabiji potres.
• Stara Pazova: oko 3 sata po podne osetio se jak potres , pravac S-J, trajao je 3 sekunde.
• Morović: 3 sata po podne, dva potresa, smer I-3, trajanje 3 sekunde.
• Šimanovci: Zemljotres se dogodio u 3 po podne, trajao je više od 4 sekunde, od siline udara zatresli su se svi prozori i vrata. Krst na pravoslavnoj crkvi okrenuo se na sasvim suprotnu stranu.
• Golubinci: U 3 sata i 7 minuta po podne, kada nasta drmanje i trzanje u malom rastojanju, a pri kraju neobično ljuljanje u pravcu S-J. Potres je trajao 4 sekunde.
• Klenak na Savi: u 3 po podne izuzetno jak potres pravca S-J u trajanju od 8 sekundi. U više kuća stali s satovi, a u jednoj  zidni sat koji nije radio od ovog potresa je proradio. Viseće lampe njihale su se u luku od 50 santimetara.
• Kupinovo: Pre potresa čulo se podmuklo tutnjanje, nakon čega se počeše tresti prozori i vrata, a onda se zemlja poče valovito gibati, da se videlo kako se cela kuća, drveće i sama crkva gibaju. Nakon prvog potresa, kroz nekoliko minuta usledio je i drugi. Smer potresa bio je S-I.

• Inđija: u 2 sata i 54 minuta po podne osetio se potres koji je trajao 2 sekunde, smer S-I.
• Grgurevci: u 2 sata i 45 minuta po podne dogodio se jak zemljotres koji je pratila podzemna tutnjava. Potres je došao sa istočne strane sela, i trajao 2-3 sekunde. Predmeti u kućama tresli su se i lupali, zidovi kuća su se talasali, na ulicama ljudi su se ljuljali kao omamljeni, a mnogi su na zemlju popadali.
• Irig: u 2 sata i 55 minuta po podne, žestok talasasti potres u pravcu SI-JZ, koji je trajao 1 minut. Prvo su u kućama počeli viseći predmeti da zveče, pa se zgrade i sve u njima zaljuljalo. Ljude je hvatala vrtoglavica, satovi stadoše, viseće lampe su se jako zanjihale, a vrata na kućama se zatresoše kao od jakog vetra.
• Hrtkovci: oko 3 sata po podne dosta jak talasasti potres, pravac SI-JZ, u trajanju 4 sekunde. Zatresle su se zgrade i pokućstvo u njima. Na crkvi se toranj zanjihao tako da se krst sa jabukom iskrivio. U crkvi su svodovi na više mesta, osobito deo ispod tornja  popucali, sav pod bio je pokriven malterom.
• Novi Banovci: oko 3 po podne dogodio se potres, pravac S-J.
• Ruma: U 2 sata i 56 minuta po podne osetiše u Rumi dosta jak potres, koji je trajao oko 20 sekundi, smer I-Z, a potom tačno u 3 sata novi potres pravca I-Z i obrnuto. Trajao je oko 5 sekundi. Štete nije bilo, samo su se sve stvari u kućama ljuljale.
• Erdevik: u 2 sata i 50 minuta po podne dogodio se potres koji se sastojao od nekoliko potresa koji su usledili jedan za drugim. Sve je trajalo oko 10 sekundi, smer potresa je bio I-Z.
• Mitrovica: u 2 sata i 50 minuta po podne dogodila su se dva potresa. Prvi je bio slab i trajao je 5-10 sekundi, smer mu je bio S-J, nakon čega je usledio i drugi potres izuzetno jači, istog smera, u trajanju od 1 minuta. U kućama, na zidovima  koji su se nalazili u pravcu S-J njihale su sve sve obešene stvari, dok su  na zidovima pravca I-Z sve viseće stvari bile mirne. Potom je u 2 sata i 53 minuta usledio i treći, slabiji potres isto u pravcu S-J. Na nekim kućama zidovi su popucali, oštećena je i škola. U pivari, sve čaše na stolovima za kojima su sedeli gosti, porušene su. Na hotelu kod Zelenog venca srušio se dimnjak, i još jedan na drugoj zgradi. Bilo je i druge štete.
• Čerević: u 2 sata i 45 minuta po podne dogodio se jak, talasasti potres koji je trajao 10 sekundi, pravac SZ-JI.
• Bežanija: oko 3 po podne osetio se izuzetno jak, talasasti potres sa podzemnom tutnjavom. Pravac S-Z. Udar je trajao par sekundi. Silina potresa je bila takva da je porušeno više dimnjaka, ispucali su zidovi na kućama i školi.
• Deč: oko 3 po podne dogodio se jak potres smera SZ-JI, u trajanju 30 sekundi. Kuće su se ljuljale, grede su škripale, sa plafona je otpadao malter.
• Zemun: u 2 sata i 48 minuta po podne jak talasasti potres u smeru JI-SZ , u trajanju 30-40 sekundi. Tri minuta nakon ovog potresa usledio je drugi, slabiji i kraći, takođe valovit istog smera.

Izvori:

– ”Učitelj”, Beograd, Sv. 8, april 1893, 703

– ”Srpske novine”, Beograd, br. 89 od 23.4.1893.

– Dr M. Kišpatić, ‘’Jedanaesto portesno izvješće za  godinu 1893.’’, Zagreb, 1894.

– Aleksić S., Okamenjena ćirilica iščitavana između i preko redova, Beograd, 2017.