Списак крајишких војника из села Кијани (код Грачаца) 1770. и 1807. године
У два пописа крајишких војника у Кијанима из 1770. и 1807. године пописани су носиоци следећих презимена: Болта, Инђић, Иваниш (или Иванић), Јелача, Кесић, Клепић, Колунџић, Кричковић, Лончар, Седлан, Совиљ, Сурла и Тинтор. На попису из 1948. у Кијанима су, поред напред наведених, пописани и носиоци следећих презимена: Баотић, Бркљач,…
› више информацијаСписак крајишких војника из Граба (код Грачаца) 1770. и 1807. године
Насеље Граб поред Грачаца у јужној Лици према попису из 1768. године имало је 22 куће (Грачац је тада имао 43 куће). У два пописа крајишких војника из 1770. и 1807. године у Грабу су пописани носиоци следећих презимена: Цвијановић, Јелача, Кесић, Кривокућа, Прлина, Радусин, Санадер, Седлан, Тојагић и Терзић….
› више информацијаСписак крајишких војника из Грачаца из 1770. и 1807. године
Грачац, централно место јужне Лике, имао је једну од најстаријих православних цркава, посвећену Вазнесењу Господњем, првобитно подигнуту око 1725. године, а битно реконструисану у периоду 1863-1875. године. Црква је до темеља срушена и уклоњена од стране комунистичких власти 1954. године. Црква је била од клесаног камена, а звоник од белог…
› више информацијаСпискови крајишких војника из Дерингаја из 1770. и 1807. године
Село Дерингај једно је од најлепших у околици личког места Грачац. Красе га слапови реке Отуће, а некад и један од најлепших православних храмова у Лици – храм Успења Пресвете Богородице (саграђен 1863. године), који је оштећен у Другом светском рату и данас је напуштена руина. У црквеној порти сахрањени…
› више информацијаСпискови крајишких војника из Томингаја из 1770. и 1807. године
Село Томингај код Грачаца у Лици у свету је најпознатије као родно место Георгине Ђуке Мандић, мајке великог научника Николе Тесле. Није познато кад су Теслини преци Мандићи дошли у овај крај, а ако је судити према краћем попису војника из 1770. године, тада их у Томингају још није било….
› више информацијаПрича о чудотворном змијском камену из Лике
Етнолошки списи, у којима су обрађивана народна предања и приповедања о чудотворним и лековитим својствима твари потеклих из биљног или животињског света, каткад садрже и вредне родословне податке о стварним личностима из давно прохујалих времена. Такав запис о неколицини мештана Томингаја и Брувна у Лици садржан је у чланку којег…
› више информацијаСписак крајишких војника из Брувна и Рудопоља из 1807. године
Личани су у пролеће 1809. године пружили жесток отпор Наполеоновој војсци, која је под командом чувеног војсковође Огиста Мармона, надирала из правца Далмације односно Зрмање. Огорчене борбе вођене средином маја код Грачаца натерале су Французе на прегруписавање, а Мармон, који је у овом окршају чак лакше рањен, извештавао је Наполеона…
› више информацијаЗапис о заборављеној цркви Св. Јована на Воденој глави у Лици
Одавно се не чује звоно с једне од најстаријих српских светиња у Лици. А било је то звоно које је некад позивало на устанак. Мукла тишина готово већ век и по обавија цркву Рођења Светог Јована Претече, подигнуту пре око 300 година на обронцима брда Водена глава недалеко од Брувна….
› више информацијаПорекло песника Чарлса Симића
ПИШЕ: Јовица Кртинић ([email protected]) РОЂЕН: Београд, Краљевина Југославија, 9. маја 1938. ПРЕМИНУО: Довер, Њу Хемпшир, САД, 9. јануара 2023. РОДИТЕЉИ: Отац Ђорђе (1905-1985), инжењер; Мајка Јелена (1905-1994), дев. Матијевић, професор музике. Венчали су се у Риму, 21. маја 1936. године. Осим Душана (Чарлса) имали су и сина Милана, рођеног…
› више информацијаПорекло презимена Педерчић
Презиме Педерчић први пут је забележено 1670. године у селу Ткoн (помиње се и као Ткун) на острву Пашману. Није познато да ли данас има носилаца овог презимена. ИЗВОР: Луцијан Марчић, Задарска и шибенска острва, објављено у Српском етнографском зборнику, књига XLVI, Насеља и порекло становништва, књига 26, Српска…
› више информација