Занимљивости

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација

Нова пошта из 1938. године: Први објекат у стилу модерне архитектуре у Чачку

  ПИШЕ: Милош Тимотијевић Први објекат у стилу модерне архитектуре, Чачак је добио 1938. године. Била је то зграда нове Поште, рад архитеката Јована Ранковића и Бранка Петричића. Пројекат је настао у атељу Министарства грађевина Краљевине Југославије. После Првог светског рата Пошта у Чачку је смештена у Кућу Драговића, у…

› више информација

Архитекта Драгутин Маслаћ и зграда Гимназије у Чачку

ПИШЕ: Милош Тимотијевић Као и многе друге установе у Чачку и Гимназија је основана у доба Обреновића. Иако је Чачак тридесетих година 19. века био једна од мањих вароши у Србији, Обреновићи су улагали у насеље које су доживљавали као део свог ширег завичаја, као и у људе који су…

› више информација

Пријем Сокола Краљевине Југославије у ФИБА 1936. и прва међунарнодна кошаркашка утакмица 1938.

ПИШЕ: Милош Тимотијевић Кошарка је као амерички спорт релативно брзо прихваћена у Европи, где се ипак дуго нису устали јасна правила игре. Заправо све до 1932.године може се углавном говорити о америчким кошаркашким правилима, док се у осталом делу света овај спорт развијао се под утицајем многобројних ентузијаста који нису…

› више информација

Чудотворна Петка из Фенека

Из  “Историје манастира Фенека” (1799.) од В. Ракића знамо да “кладенац целитељни” у самом манастиру потиче из древних времена, и да исцељује оне који са вером пију и умивају се његовом водом”. Лековити бунар је 11. јуна 1753. освештао митрополит Павле Ненадовић, а познато је да су фенечку лековиту водицу…

› више информација

Пројекат Национални стадион и неидентификовано генетичко наслеђе у некрополи Калуђерске ливаде

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У нашој јавности данас опречни су ставови по питању интересовања за историјске вести, које некада темељно, а некада штуро пружају информације о стаништима и гробљима људи који су се рађали, живели и умирали у неким давним али и не тако давним временима. Савремени човек…

› више информација

Четири школска друга: Војин Димитријевић, Драгиша Кашиковић, Слободан Селенић и Александар Руварац

Школски извештаји, који су се редовно објављивали у форми прегледне књижице са свим важним подацима о раду школе у једној школској години, један су од занимљивијих извора за родословна истраживања. Садрже обиље података о личностима, наставницима и ученицима, о њиховом успеху али и неуспеху у школи. Објављивани су нарочито у…

› више информација

Резерват природе Обедска бара код Купинова – јуче, сада, Рио Тинто

Историјске вести упућују да су у Купинову, током његове дуге и бурне прошлости, боравиле разне знамените личности, између осталих и претенденти на аустроугарски престо краљевић Рудолф, потом и Франц Фердинанд, али и српски краљ Милан Обреновић, као и Александар Карађорђевић. Високи гости из Краљевских кућа посећивали су ловиште Обедску бару,…

› више информација

Насилне и необичне смрти у Шиду у 19. веку

Матичне књиге умрлих нам не дају само пуке податке ко је када умро и колико је имао година. Ова врста матичних књига нам даје увид у много дубље ствари, попут занимања, социјалног положаја, међуљудских и унутарпородичних односа, карактера људи и заједнице итд. Уписивање узрока смрти  у шидске матице започело је…

› више информација

Његош у својим делима скоро 200 пута помиње Србе и Српство, а српском назива и Црну Гору

Докле траје кршах и пушаках И ђетићах јуначкијех срцах, У слободној српској Гори Црној, Што зависи од јединог Бога, И од свога духа витешкога. (завршни стихови песме Бој на Мартиниће) Ове године навршава се 170 година од смрти Петра II Петровића Његоша (1813-1851), владике, владара и песника, чији лик и…

› више информација