Занимљивости

Чудотворна Петка из Фенека

Из  “Историје манастира Фенека” (1799.) од В. Ракића знамо да “кладенац целитељни” у самом манастиру потиче из древних времена, и да исцељује оне који са вером пију и умивају се његовом водом”. Лековити бунар је 11. јуна 1753. освештао митрополит Павле Ненадовић, а познато је да су фенечку лековиту водицу…

› више информација

Пројекат Национални стадион и неидентификовано генетичко наслеђе у некрополи Калуђерске ливаде

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У нашој јавности данас опречни су ставови по питању интересовања за историјске вести, које некада темељно, а некада штуро пружају информације о стаништима и гробљима људи који су се рађали, живели и умирали у неким давним али и не тако давним временима. Савремени човек…

› више информација

Четири школска друга: Војин Димитријевић, Драгиша Кашиковић, Слободан Селенић и Александар Руварац

Школски извештаји, који су се редовно објављивали у форми прегледне књижице са свим важним подацима о раду школе у једној школској години, један су од занимљивијих извора за родословна истраживања. Садрже обиље података о личностима, наставницима и ученицима, о њиховом успеху али и неуспеху у школи. Објављивани су нарочито у…

› више информација

Резерват природе Обедска бара код Купинова – јуче, сада, Рио Тинто

Историјске вести упућују да су у Купинову, током његове дуге и бурне прошлости, боравиле разне знамените личности, између осталих и претенденти на аустроугарски престо краљевић Рудолф, потом и Франц Фердинанд, али и српски краљ Милан Обреновић, као и Александар Карађорђевић. Високи гости из Краљевских кућа посећивали су ловиште Обедску бару,…

› више информација

Насилне и необичне смрти у Шиду у 19. веку

Матичне књиге умрлих нам не дају само пуке податке ко је када умро и колико је имао година. Ова врста матичних књига нам даје увид у много дубље ствари, попут занимања, социјалног положаја, међуљудских и унутарпородичних односа, карактера људи и заједнице итд. Уписивање узрока смрти  у шидске матице започело је…

› више информација

Његош у својим делима скоро 200 пута помиње Србе и Српство, а српском назива и Црну Гору

Докле траје кршах и пушаках И ђетићах јуначкијех срцах, У слободној српској Гори Црној, Што зависи од јединог Бога, И од свога духа витешкога. (завршни стихови песме Бој на Мартиниће) Ове године навршава се 170 година од смрти Петра II Петровића Његоша (1813-1851), владике, владара и песника, чији лик и…

› више информација

30. марта 2021.

1

Вражја пећина (цртица из Лике)

Написао: Буде Будисављевић Лани већ под јесен, путујући горњом Ликом, намјерим из Брувна у село Рудопоље, гдје би пукој сиротињи у брдској котлини колик насуштега хљеба требала пучка школа, да се вољ колико освијести, те опаше вољом и вјештином напреднијега прегнућа, а за својим добром. „Попе Никола, лијеп је дан…

› више информација

Вапај српских печелбара у Уругвају 1928. године

Иако је Монтевидео у Уругвају познат по успеху наших фудбалера на Светском првенству 1930. године, само две године раније, једна група радника из Србије је у том граду морала да се бори за опстанак. У Уругвај су 1920-их долазили људи из различитих делова Југославије, углавном бродовима који су кретали из…

› више информација

Анте Микачић – српски добровољац у Првом светском рату

Антун/Анте Микачић (око 1890 — 1914), из Сплита, учествовао је као српски добровољац у Балканским ратовима и Првом светском рату. Погинуо је 1914. године, код Лознице. Његов син Марко, један од најбољих одбрамбених фудбалера Хајдука из Сплита, такође просрпски оријентисан, убијен је 1946. године. Микачићи су стара католичка породица из…

› више информација

Православци на Вису

Аутор: Слободан Зрнић Масован прелазак римокатоличких Вишана на православље, започео је 1925. године, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Православце је предводио Иван Руљанчић, начелник Виса. Подигнута је велика православна црква 1933. године (на левој страни слике, на обали). После Другог светског рата и слома Краљевине Југославије, православци са…

› више информација