Аутор: Слободан Зрнић
Бежанија је била једино насеље на подручју данашњег Новог Београда, када је он почео да се гради (након Другог светског рата). Као село први пут је записано 1512. године (32 домаћинства). По већ устаљеном, и у литератури прихваћеном мишљењу, Бежанија је названа тим именом по “бежању” Срба од Турака, преко реке Саве, где су себи подигли ново насеље. Ово може бити само још један од погрешних митова када се тумачи назив неког насеља.
Постоје турски дефтери (порезни пописи) за села Земунске нахије из 1578/79. и 1588/1596. године, у којима су пописани Бежанија, Земун, Сурчин, Јаково, Батајница, Бановци, Добановци и још нека села која данас не постоје. Међу ишчезлим селима је и Врбас, који се по свему судећи налазио врло близу Бежаније, према Сурчину. На детаљној аустроугарској карти с почетка 20. века, уцртана је Врбаска бара између Бежаније и реке Саве, а ту су данас новобеоградски блокови (Улица Јурија Гагарина и Ивана Рибара). Према попису 1578/79. у том селу су 4 од укупно 16 записаних особа носиле презиме Бежан (Раден, Павал, Иван и Радоња Бежан). И у следећем дефтеру, између 1588. и 1596. године, пописани су Павун Бежан, Радин Бежан, Радука Бежан и Угљеша Бежан. Очигледно се ради о неком старом роду Бежан који је постојао на том подручју, мада у самој Бежанији нису пописани, нити у било ком другом насељу нахије Земун. Врло је могуће да је управо село Бежанија добило назив по њима.
Бежан је старо српско име које је постојало још 1330. у дечанским хрисовуљама. У различитим деловима Србије (и шире) у турским дефтерима из 16. века пописиване су особе са личним именом Бежан. Данас постоји презиме Бежановић у Попинцима у Срему (код Пећинаца), а презиме Бежанов је документовано у више места у Војводини кроз историју.
Извори:
- Подаци о Бежанима из села Врбас: Драгана Амедовски, Два пописа Земунске нахије из 1578/9. и 1588-1596. године, Мешовита грађа 27, 2006. год.
Коментари (0)