Порекло назива 50 савезних држава САД (део други)

Монтана (Montana): област су Шпанци у 16. веку (око 1540) прозвали Montaña del Norte – „северне планине“. Занимљиво је да су Шпанци доспели чак овако северно (Монтана је гранична држава са Канадом) истражујући Амерички континент. Међутим, то су биле само експедиције чији је задатак био да утврде има ли у „Новом свету“ злата о којем су се у Европи тог времена распредале праве бајке. Како нису наишли на златом опточене палате урођеника, већ само на планине и пусте равнице са суровом климом, њихови излети су се брзо завршавали. Монтаном је називан практично цео северозапад данашњих САД северно од Калифорније. Касније, како је која област најпре проглашавана територијом, па савезном државом, са сваким новим називом подручје називано Монтаном се сужавало. Када је издвојена територија Ајдахо, подручје на исток проглашено је посебном територијом. Током 1863. и 1864. године у Комитету САД за формирање нових територија вођена је озбиљна расправа око назива ове области. Један део представника смтрао је да назив Монтана „нема никакво значење“, део је предлагао да се територија назове неким индијанским називом, што би било далеко прикладније него да носи шпански назив, па је био и предлог да понесе назив по тамошњем племену Шошони (Shoshone). Нa крају је гласањем ипак усвојен назив Монтана. Иначе, племенски назив Шошони долази од кованице Sosoni – „високе траве“, по којој су ово племе звала суседна племена. Сами Шошони су себе називали Newe – народ. Први Европљани који су дошли у додир са Шошонима, прозвали су их Змије (Snake Indians).

 

ЗАСТАВА ИСТОЧНИХ ШОШОНА

са: https://www.flickr.com

 

Небраска (Nebraska): назив долази од индијанског ni brasge или ni bthaska локалних племена Otoe и Omaha, у значењу – „равна река“, што се односи на Platte River која тече кроз ово подручје. Занимљивост везана за државу Небраска је да од популације европског порекла овде преовлађују Немци (36%), знатно испред Британаца и Ираца којих заједно има око 21%. У Небраски живи и прилично бројна популација пореклом из Чешке, Пољске, Данске и Шведске. Из Небраске (из Сју племена Лакота) је легендарни индијански ратник Луди Коњ (Crazy Horse), којег су сва локална племена признавала за вођу, а којег су, на превару и издајом неких Индијанаца, мучки убили амерички војници 1877. године.

 

Невада (Nevada): назив овој области, касније савезној држави, дао је 1542. године шпански истраживач Кабриљо (Juan Rodriguez Cabrillo), према планинском венцу покривеном снегом – Sierra Nevada (nevada – снежна, покривена снегом). Подручје Неваде и околних држава западне Америке све до 19. века били су у саставу шпанске колоније Alta California (Висока Калифорнија), која је заједно са Доњом Калифорнијом (о којој је писано у првом делу чланка) чиниле провинцију Las Californias (Калифорније). Међутим, неког озбиљнијег насељавања Шпанаца у овој области није било (осим насеља на самој пацифичкој обали, у подручју данашње савезне америчке државе Калифорније) Након проглашења независности Мексика 1821. године, ове области су ушле у састав новостворене државе, а након Мексичко-америчког рата 1846-48, мексичке трупе се из ових области повлаче, а САД их купују од Мексика за 15 милиона долара.

 

Њу Хемпшир (New Hampshire): ову рану енглеску колонију тако су прозвали њени први европски насељеници из области Хемпшир (County of Hampshire) у јужној Енглеској. Сам топоним је саксонског корена, изворно Hamtunscir – Хамтунова грофовија. Ово саксонско и староенглеско име долази од речи hamtun – дом, домовина, завичај. Данас се код Енглеза јавља у облику Hampton, као име, али још чешће као наставак у топонимији. Ова савезна америчка држава је једна од оних са најстаријим именом: Провинција Њу Хемпшир проглашена је и тако названа од енглеских колониста још 1629. године.

 

Њу Џерси (New Jersey): такође названа по завичајном топониму од енглеских колониста, по једном од Каналских острва (Chanel islands) – Џерси (Jersey). Изворни топоним највероватније долази од вулгаризованог латинског назива овог острва из римског доба – Caesarea. Постоје и другачија мишљења, да је етимологија норманска, од кованице Geirr (лично име) и ey (острво) – Geirrey, или од старонорманских речи jord (земља) или jarl (велмож, од тога касније енглески – earl). Међутим, имајући у виду да су становници америчког Џерсија своју колонију писали у латинском облику као Nova Caesarea, извесније је даје назив латинског порекла. Подручје Њу Џерсија су Енглези преотели од Холанђана 1664. године и засновали своју провинцију, подељену на источни и западни део, који су заједно носили назив The Jerseys. У 18. веку устаљује се данашњи назив.

 

Њу Мексико (New Mexico): назив Мексико потиче од астечког племена са подручја данашње државе Мексико – Mexihkah (шпански Mexica), а етимологија није сасвим разјашњена. Може потицати од астечких кованица mexitii „место где расте агава“ или mexihco „место у средишту месечине“. Када су у 16. веку Шпанци са југа заузели подручје данашњег Новог Мексика, очекивали су да тамо живи исти астечки народ који су затекли у Мексику, и „Седам златних градова“ о којима су се међу мексичким Индијанцима распредале легенде. Међутим, у овој пустој планинској области нашли су само сиромашне Pueblo Индијанце (несродне Астецима), и ни мало злата, а камо ли градова. Ипак, назив Нови Мексико остао је овој области током шпанске власти, затим у Републици Мексико и касније као савезна држава САД (од 1848. године), до данас. 1581. године Шпанци су област назвали San Felipe del Nuevo México, касније су име Светог Филипа свели на Santa Fe, што је данас назив главног града Новог Мексика.

 

Њу Јорк (New York): ова држава је испрва била холандска колонија под називом Нова Холандија / Низоземска (Nieuw Nederland), али су је Британци преотели 1664. године и прозвали по области Јорк (York) у северној Енглеској. Занимљива је етимологија назива области York. Римљани су ово подручје називали Eburacum (бритски Eburakon) – „насеље које припада Ебуросу“ (лично келтско име Eburos), што је касније еволуирало до коначног – Јорк. Постоје и нека другачија мишљења која топоним сматрају фитонимом келтског порекла. У 7. веку Англи су ово насеље и област звали исквареним обликом Eoforwic, а Данци кад су у 9. веку заузели ово подручје – Jorvik. У 14. веку налазимо облик Yerk, у 16. веку Yourke, у 17. веку Yarke, а касније се устаљује York.

 

Северна Каролина (North Carolina): 1629. године енглески краљ Чарлс I Сјуарт (Charles I Stuart) ову област на атлантској обали Америке назвао је по самом себи – по латинском облику свог имена – Carolus, у женском облику Carolаna (Чарлсова земља). Приликом заснивања колоније 1663. године, његов син, енглески краљ Чарлс II (Charles II), у повељи је назив навео у облику Carolina. 1712. године ова колонија се поделила на две – Северну и Јужну Каролину.

 

Северна Дакота (North Dakota): подручје названо Дакота око средине 19. века је типично северноамеричко беспуће које виђамо у филмовима о Индијанцима – смена степе и голе земље, зато је ово повелико подручје јако слабо насељено: државе Северна и Јужна Дакота заједно по површини су нешто веће од Немачке (382 хиљаде квадратних километара), а број становника је отприлике близак броју становника Београда (око 1,7 милиона становника). Сматра се да је подручје Северне Дакоте географско средиште Северне Америке. 1861. године установљена је Dakota Territory, која је касније подељена у две савезне државе – Северну и Јужну Дакоту. Назив долази од истоименог индијанског племена које припада Сју народу, од речи dakhota у значењу – савезник, пријатељ (можда су Дакоте тако прозвани од суседног Лакота племена чији су били савезници).

 

СЈУ ДЕВОЈЧИЦА (1908)

са: https://www.legendsofamerica.com

 

Охајо (Ohio): назив долази од кованице ohiyo на језику индијанског племена Сенека (Seneca) који припадају народу Ироки (Ирокези) – у значењу „добра река“, „велика река“ (кроз ово подручје тече значајна река Охајо). Ироки су познати као најратоборнији и најкрволочнији међу северноамеричким Индијанцима. О крволочности Ирокија говори податак да је једно њихово племе – Mohawk, практиковало канибализам до средине 18. века, када су то њихови главари забранили (не ради с о канибализму током гладних година, већ ритуалном једењу убијених непријатеља). Да ли због тога или култа змије, околни народи су их називали „змијама“: Оџибве су их звали Nautowa („змије“), Отаве – Matchenawtowaig („зле змије“), а Алгонкини – Irinakhoiw („стварне змије“, чита се  – Иринакуа). Од овог последњег назива настао је каснији француски краћи облик Iroque, што уз француски придевски суфикс –ois даје Iroquois („Ирокешки“, у смислу подручја које држе Ироки), што се чита „Ирокуа“, али касније енглески „Ирокез“, што је облик преузет и код нас. Сами Ироки су себе звали Haudenosaunee („Народ дуге куће“ – живели су у многочланим задругама у дугачким кућама). Матица им је подручје данашње државе Њу Јорк. Били су врло агресивни према суседним индијанским племенима, од којих су неке натерали да се иселе, а друге су просто почистили са лица земље. Били су заклети непријатељи француских колониста и савезници Британаца, уз које су се борили и у Америчком рату за независност. Због тога су и сами били принуђени да се иселе у Канаду. Још једна занимљивост везана за Ирокије је да су они измислили данас веома популарну грицкалицу – кокице. Наиме, мушкарци овог „шумског народа“ највећи део свог живота проводили су ван дома, у лову или рату. Увек су уз себе имали врећицу са зрнима кукуруза које би бацали у ватру да се распукну у кокице и тиме се хранили. Европљани су ово од њих научили.

 

Оклахома (Oklahoma): ова област добила је назив који је 1866. године предложио поглавица племена Чокто (Chotaw) Allen Wright (индијанско име му је Killiahote) од индијанских речи okla – народ и humma – црвено, дакле „земља црвеног народа (црвенокожаца)“. Иначе, Чокти су овде раније насилно пресељени из матичне области на подручју држава Алабама и Мисисипи. Европски колонисти и америчке власти крајем 18. века Индијанце су делили на цивилизоване и нецивилизоване. Ову прву групу чинило је пет племена са југоистока САД, који су се, живећи поред Европљана прилагодили њиховом животу – углавном су били фармери, облачили су се као Европљани, школовали децу, а један број њих је примио и хришћанство. Занимљиво је да су неки од њих чак имали и црне робове на својим имањима, а неки су се бавили и трговином робљем. Било је и случајева склапања бракова између Индијанаца и Европљана. Поред поменутих Чокто Индијанаца, ради се о племенима Чироки (Cherokee), Чикасо (Chicasaw), Маскоги (Muscogee) и Семиноле (Seminola) – заједно су званично називани „Five civilized tribes“. Међутим, како су се у првој половини 19. века насеобине Европљана шириле, власт је 1830. године донела одлуку да се ова племена, иако сасвим уклопљена у живот и поредак Американаца, преселе западно од реке Мисисипи, где су им направљени резервати у прерији названој Indian Territory. Нарочито је био трагичан егзодус Чирокија (1838), током којег од 15 хиљада људи на „Путу суза“ њих око 4.000 није преживело… 1890. године Индијанској територији припојена су још нека беспућа на западу (позната као Nomansland) чиме је створена нова територија, касније савезна држава, а за њено име усвојен је предлог поглавице Рајта.

 

INDIAN TERRITORY MAP

са: https://photos.legendsofamerica.com

 

Орегон (Oregon): најранији помен овог топонима је из 1598. године у шпанском документу Родрига Монтезуме, као Orejon (чита се „oрехон“, шпански: oreja – ухо, orejon – велико ухо). Могуће је да је оваj необични назив дошао по крајолику реке Колумбије која овде прави велике окуке налик уху. Постоје мишљења и да назив долази од француског ouragan – ураган, торнадо, и још нека неуверљива, од којих једно повезује топоним са ориганом (без пице). Занимљиво је да су Шпанци до обала данашњег Орегона допловили преко Тихог океана, из правца Филипина (око 1590. године), а тек касније и из правца југа, из Горње Калифорније, када су област прикључили шпанској колонији Поткраљевина Нова Шпанија (Virreinato de Nueva España).

 

Пенсилванија (Pennsylvania): ова савезна држава, у то време колонија, заснована је од стране енглеског писца и верског вође квекера Пена (William Penn) 1681. године. Њему у част и колонија је понела назив Penn’s woods („Пенове шуме“), penn + лат. sylva + наставак за подручје, област, у женском роду. Сам Пен је колонију најпре назвао Нови Велс (New Wales), потом Sylvania (лат. „земља шума“), а онда је, коначно енглески краљ Чарлс II додао и Пеново презиме на овај потоњи назив. Пре доласка енглеских колониста, овде се налазила колонија Краљевине Шведске – Нова Шведска (Nya Sverige), насељена Швеђанима и Финцима. Једна мрачна занимљивост: 1669. године, Енглези су успели силом да наметну своју власт у колонији. Швеђани и Финци су убрзо подигли побуну која је у крви угушена, а вођ побуне Marcus Jacobsson је заробљен и продат као роб на Карибима! Вероватно је био атракција међу црним карипским робовима, а сигурно и међу Црнкињама. Не би чудило да негде на Карибима постоји неки негроидни потомак Маркусов, са хаплогрупом I1 / N / R1b / R1a.

 

Род Ајленд (Rhode Island): ова, тада колонија, касније савезна држава, 1636. године понела је званичан назив State of Rhode Island and Providence plantations. Иако се уопште не налази на острву, него на копну, првим истраживачима се чинило, због дубоког залива који ивичи ово подручје са севера, да је у питању острво. Првом називу Rhodes је, према легенди, кумовао фирентински истраживач Варезано (Giovanni di Varezzano) којег је, 1524. године, новооткривено острво на североистоку Америке подсетило на грчко острво Родос (Rhodes). Постоји и мишљење да назив долази од низоземских колониста из 17. века, који су острво прозвали „een rodlich Eylande“ – „црвенкасто острво“ (1625), што је вероватнија верзија. 1644. године, енглески колонисти уводе званични назив Isle of Rodes или Rhode-Island, док се на низоземским мапама из 17. века назива Roodt Eylandt („Црвено острво“).

 

Јужна Каролинa (South Carolina): видети Северна Каролина.

 

Јужна Дакота (South Dakota): видети Северна Дакота.

 

Тенеси (Tennessee): назив долази од кованице индијанског народа Чироки (Cherokee, код нас највише познатих по панкерској фризури „чирокани“) tana-tsee-dgee, у значењу „место где се реке срећу“ (нешто попут нашег топонима Међуречје). По овој кованици Чироки су назвали свој утврђени градић на истоку данашње државе Тенеси – Tanasqui, Tanase или Tanasi, што су Европљани од њих преузели. Иначе, Чироки су подручје на запад од тог свог града сматрали својим заједничким племенским поседом – ловиштем, нешто као комун код наших црногорских племена. Поменуто је да су Чирокије Европљани рачунали у једно од цивилизованих племена. У њиховом суседству у 18. веку су живели углавном колонисти Шкоти из горштачког подручја Highlands. Занимљиво је да су многи од тих Шкота женили индијанске девојке, што је допринело процесу европеизације Чирокија. Тако да и данас има мелеза шкотско-индијанског порекла са типично шкотским презименима (Mc…, Mac…). Ово објашњава и присуство хаплогрупе R1b међу данашњим Индијанцима у САД. Међутим, и поред чињенице да су их сматрали цивилизованим, и Чирокији су били у групи племена насилно пресељених у каснију Оклахому, где и данас живи највећи број њихових потомака. Чироки су данас једна од бројнијих индијанских заједница. Према подацима удружења Cherokee Nation, има их преко 450.000 плус близу 900.000 људи који имају неку од чироканских предачких линија.

 

1903. година, скуп Чирокија ратних ветерана који су се борили на страни Конфедерације у Грађанском рату (википедија)

 

Тексас (Texas): назив ове области, касније легендарне вестерн државе, долази од индијанске речи „пријатељ“, у облицима tejas, tayshas, texias, thecas, techan, teysas, techas, док код тамошњег народа Кадо (Caddo) реч taysha значи и савезник. Шпански извори бележе и да су се Кадо Индијанци при сусрету с њима поздрављали речју „tejas“ (чита се: техас), што значи: „пријатељи!“ Вероватно су им на први поглед Шпанци изгледали добронамерно, па су се и они њима представили као „пријатељи“. Шпанци су назив записали у множини, као Tejas, касније кao Texas. Шпански конквистадор Коронадо (Francisco Vazquez de Coronado), који је током 1540-их истраживао ове области северно од Мексика, бележи у равницама два сточарска народа, који се зову Querechos и Teyas. Иако је подручје Тексаса од почетка 18. века формално било у саставу шпанског Мексика, у периоду од око 1770, па до уласка Тексаса у оквире САД 1845. године, највећи део ове државе, али и неких суседних области на северу и западу од стране Шпанаца називан је Comancheria по племену Команчи (Comanche) које је запосело ово подручје и било врло експанзивно и агресивно према другим Индијанцима, али и према шпанској власти и европским колонистима. Сами Команчи нису себе тако називали, већ Numunuu (што значи просто „народ“), док је Команчи шпански облик речи племена Јута kimantsi, што значи – непријатељи. Кредо племена Команчи, исписан на њиховој застави гордо гласи: „Comanche nation – lords of the southern plains“ („господари јужних равница“).

 

ЗАСТАВА ТЕКСАСА

https://libertyflags.com

 

Јута (Utah): назив ове државе познате по Мормонима долази од имена племена Јута (Ute), а тако су их звали суседни Пуебло Индијанци (Ute) и Апачи (Yuttahih), у значењу „народ из планина“ или „они који су из виших крајева“, дакле планинци, горштаци. Шпанци су овај назив забележили као Yuta, а Американци енглеског језика преузели и записали племе као Youtas, а назив области у облику Utah. Поменута црква (или секта, како је ко доживљава) испрва је била део једне протестантске цркве (The Church of Jesus Christ of Latter-Day Saints), међутим због великих особености у односу на друге, брзо се издвојила у посебну верску зједницу. Занимљива је прича о самом називу Мормона и њеном заснивачу. Назив Мормони (Mormons) долази од заснивача заједнице Смита (Joseph Smith). Смит, родом из Нове Енглеске, већ са 14 година тврдио је да су му се јавили и Бог Отац и Исус Христос са поруком да не треба да припада ни једној хришћанској цркви. Три године касније наводно му се јавио анђео именом Морони и дао му задатак да преведе тобожњу духовну „Књигу Мормона“ (оца Моронијевог) из 4. века. Током превођења јављао му се и Свети Јован са поруком да треба да оснује цркву и проповеда право Јеванђеље… Књигу је превео и објавио 1830. године. Како је мормонизам почео масовно да се шири, нарочито по новонасељеним државама источно од Мисурија, Смит је, заједно са својим братом, ухапшен 1844. године и оптужен за издају. Нису дочекали пресуду јер их је у тамници убио један верски противник. Након тога, Мормони из ових области су се масовно преселили у тада потпуно беспуће касније државе Јута. Дакле, име им долази по оцу анђела Моронија који се звао Мормон. Реч mormon, према Смиту, значи дословно „више Бога“ (у количинском  смислу), што би требало да је кованица од енглеског more (више) и староегипатског mon (Бог).

 

Вермонт (Vermont): према неким мишљењима, овој држави су назив дали француски насељеници из 17. и 18. века у колонији Нова Француска, од фр. vermont (verte+mont) – „зелена планина“. Међутим, позната картографија и документација не иду у правцу потврде ове тезе. Наиме, документа ово подручје означавају као Green Mountains 1772. године, док се назив Вермонт први пут јавља 1778. године, тако да је став неких аутора да је Вермонт заправо француски превод ранијег британског назива, односно вештачка кованица једног америчког учењака Јанга (Thomas Young) из 1777. године. Кованица је веома архаична, с обзиром да би у Јангово као и у модерно време „зелене планине“ на француском биле: les monts verts.

 

Вирџинија (Virginia): овај назив је први пут употребљен 1584. године током експедиције сер Волтера Релија из Енглеске у Нову земљу, од стране капетана Барлоуа (Arthur Barlowe), и то у част тадашње енглеске краљице Елизабете, коју су звали „Virgin Queen“ („Девствена Краљица“), па по томе Virginia – „Девичина земља“. Постоје и мишљења да назив долази по имену поглавице Вингине (Wingina) тамошњег индијанског племена Секота (Secota), који је био први поглавица који је ступио у мирољубиве односе с белим колонистима. Међутим, та љубав није дуго трајала: 1586. године Енглези су напали Секоте, а у борби је и сам поглавица погинуо. До краја 18. века Секоте су сасвим ишчезли. Иначе, Вирџинија је најстарија и првопроглашена енглеска колонија у Новом Свету (1607. године).

 

Вашингтон (Washington): кад је 1853. године овај крајњи северозапад САД проглашен засебном територијом, дат је назив по првом америчком председнику Џорџу Вашингтону. Амерички Вашингтони су потомци британске земљопоседничке куће шкотског племићког порекла. Презиме им долази од поседа англо-нoрманске етимологије Wessyngton – „имање човека именом Васа (Wassa)“, што је временом постало Washington. Дакле, Вашингтони му дођу неки Васићи, Васовићи или, можда, Васојевићи!

 

ЏОРЏ ВАШИНГТОН као командант у рату за независност

sa: https://pixels.com

 

Западна Вирџинија (West Virginia): видети Вирџинија.

 

Висконсин (Висконсин): назив је индијанске етимологије, од алгонкинске (народ Algonquine) речи meskonsing – „река црвеног камења“. Заиста, река Висконсин тече кроз крајолик црвенкастих стена. 1673. године францускии свештеник Маркет (Marquette) који је боравио у овој области и остварио пријатељски контакт с тамошњим Индијанцима, област је забележио под називом Meskousing. Нeшто касније, француски истраживач Де ла Сал, пoмињан раније, кумовао је називу који данас знамо, тако што је топоним забележио уместо са иницијалом „М“, са „Oui“ (Ouisconsing) касније као Ouisconsin, што су почетком 19. века амерички војници и службеници који су обилазили област англицизирали у писаном облику у – Wisconsin. Назив је постао званичан 1836. године када је заснована Wisconsin Territory.

 

Вајоминг (Wyoming): иако се Вајоминг налази на северозападу САД, назив му је са сасвим друге стране Америке. У држави Пенсилванији постоји Wyoming Valley, долина у којој се током Америчког рата за независност одиграла крвава битка у којој су удруженим снагама британске трупе и Ирокези извршили покољ над америчком милицијом. Кад је на северозападу образована нова територија 1865. године, у знак сећања на пострадале сународнике, предложено је да она понесе тај назив. Порекло назива је индијанско, од кованице алгонкинског племена Lenape – xwewamenk (хвеваменк – „на заравни поред велике реке“). Помињани Алгонкини су народ од више племена која су насељавала источну обалу Америке. Током британско-француских сукоба у 18. веку били су француски савезници, па су касније били принуђени да потпишу мировни споразум с британском влашћу и да се боре уз њих у Америчком рату за независност. Због овог последњег, након проглашења САД, највећи део њих је био приморан да се исели на север у Канаду, где њихови потомци и данас углавном живе. Њихово име је француски облик од elakоmkwik, што на језику племена канадских Малисит Индијанаца (Maliseet) значи „они који су наши сродници / савезници“.

 

THE END

 

 

Извори:

 

wikipedia

https://www.legendsofamerica.com

https://www.thebump.com

https://research.colonialwilliamsburg.org

https://web.archive.org

https://www.legendsofamerica.com

https://visitcherokeenation.com/

https://www.tshaonline.org

https://www.history.com

https://vermonthistory.org

http://www.wisconsinhistory.org

 

Насловна слика са: https://wonderopolis.org