Именослов једног државног предузећа у Србији, део други – презимена

28. децембра 2022.

коментара: 3

Настављамо са ономастичком анализом једног великог предузећа које, како је речено у првом делу, има своје подружнице на подручју целе Србије и велики број запослених, па даје релевантан узорак за анализу.

У анализу су узета србска презимена, из разлога наведених у првом делу, запослених оба пола. Њихова народност у једном делу није од значаја, с обзиром да је уочено код женских особа у мањем броју случајева да носе несрбско (најчешће мађарско, и по неко муслиманско) име, али недвојбено србско презиме. На узорку који броји 13.286 (намерно не кажем особа или запосленика, јер постоји солидан узорак особа женског а чак и неколико мушког пола са два званична презимена[1]) утврђено је 3015 различитих презимена.

Најчешћих десет презимена носи 1606 особа, односно 13% анализираних. Та презимена, наведена према бројности, мање или више очекивано, су: Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Павловић, Станковић и Поповић. Видимо да су девет од десет најчешћих презимена патронимског типа, према имену претка – родоначелника (и једно према особеном занимању претка), а од тих девет имена седам су календарских и два народна. Свакако да су крсне славе, празници посвећени светитељима – пророцима Јовану и Илији, апостолима Петру, Павлу и Марку, Светом великомученику Георгију и Светом Николају Мирликијском имале значајан утицај на распрострањеност ових имена и од њих изведених презимена. Ваља додати и Краљевића Марка због којег је ово име (а не тако честа крсна слава) утицало на толику заступљеност овог имена у нашем народу, о чему је писано у првом делу. О именима Стојан и Станко[2] не треба посебно говорити, а ваља поменути да су, као и одговарајућа презимена Стојановић и Станковић и деривати од њих изведени, нарочито заступљени у јужним крајевима Србије.

Ради прегледа обласне заступљености презимена извршио сам поделу територије Републике Србије на осам области: Београд (градске и приградске општине, без општина које су подручно северно од Саве и Дунава), Војводина (која укључује и поменуте београдске крајеве северно од Саве и Дунава), северозападна Србија (Колубара, Мачва, Поцерина), југозападна Србија (чачански, златиборски, златарски и краљевачки крај, Полимље, Рашка), југоисточна Србија (Топлица, Јабланица, Пчиња, нишки и пиротски крај), североисточна Србија (област источно од Велике Мораве и смедеревски крај), централна Србија (Шумадија, крушевачки и јагодински крај) и Косово и Метохија (на жалост, са веома малим узорком). Дајем преглед 10 најчешћих презимена за свако подручје:

Подручје Београда јужно од Саве и Дунава доноси нам иста презимена која су „TOP 10“ у држави, само са нешто различитим распоредом:

  1. Јовановић
  2. Петровић
  3. Марковић
  4. Николић
  5. Илић
  6. Павловић
  7. Поповић
  8. Ђорђевић
  9. Стојановић
  10. Станковић

Војводина нам даје другачију слику:

  1. Јовановић
  2. Николић
  3. Марковић
  4. Петровић
  5. Ђорђевић
  6. Ковачевић
  7. Костић
  8. Савић
  9. Марјановић
  10. Станковић

Налазимо чак четири презимена која одударају од србског просека: Ковачевић, Костић, Савић и Марјановић. Није их потребно посебно објашњавати. Иако је на подручју Војводине поново Јовановић најчешће презиме, тако није у свим појединачним традиционалним војвођанским областима. У Срему и Бачкој, Јовановић је најчешће презиме, али у Банату је то Поповић. Поред побројаних, у Срему међу првих 10 презимена од нових налазимо и Алексић и Милошевић, у Бачкој – Радуловић, Кнежевић, Симић и Јанковић, а у Банату – Костић и Јованов. Ако спојимо банатске Јовановиће и Јованове, они би били најбројнији међу „Лалама“.

У северозападној Србији Јовановићи су иза Петровића, а налазимо и неколико нових презимена:

  1. Петровић
  2. Јовановић
  3. Павловић
  4. Марковић
  5. Илић
  6. Миловановић
  7. Матић
  8. Савић
  9. Живковић
  10. Николић

Југозападна Србија је прилично пространо подручје, а у њему доминира становништво пореклом из динарских крајева, што видимо и по неким новим презименима међу првих 10:

  1. Марковић
  2. Јовановић
  3. Петровић
  4. Николић
  5. Поповић
  6. Маринковић
  7. Новаковић
  8. Обрадовић
  9. Кнежевић
  10. Ковачевић

Југоисточна Србија је најособенија по свом презименику. Јовановићи су тек на шестом месту по заступљености, док међу првих десет налазимо типично „јужњачка“ презимена, поред поменутих Стојановића и Станковића, још и Цветковић и Митић. И Милош Обилић је на југу, очито, веома популарна епска личност, што је утицало на распрострањеност презимена Милошевић:

  1. Стојановић
  2. Ђорђевић
  3. Станковић
  4. Илић
  5. Петровић
  6. Јовановић
  7. Николић
  8. Цветковић
  9. Митић
  10. Милошевић

У североисточној Србији налазимо већином уобичајена, поменута презимена међу најзаступљенијима, али и нова, честа у нашем народу – Ристић, Стевановић, Живановић, која не треба посебно објашњавати:

  1. Јовановић
  2. Николић
  3. Петровић
  4. Стојановић
  5. Марковић
  6. Јанковић
  7. Ђорђевић
  8. Ристић
  9. Стевановић
  10. Живановић

Централна Србија даје неколико у овом прегледу нових презимена, веома честих у нашем народу:

  1. Јовановић
  2. Петровић
  3. Николић
  4. Павловић
  5. Ђорђевић
  6. Милосављевић
  7. Стевановић
  8. Милошевић
  9. Стојановић
  10. Стефановић

Узевши цело подручје „уже“ Србије, без покрајина, стање је мање више исто као на републичком просеку, осим малог премештања у „средини табеле“:

  1. Јовановић
  2. Петровић
  3. Николић
  4. Стојановић
  5. Ђорђевић
  6. Марковић
  7. Илић
  8. Павловић
  9. Станковић
  10. Поповић

Узорак са Косова и Метохије је занемарљиво мали, али ваља поменути нека честа презимена из овог подручја која се јављају у фирми чији је узорак обрађен: Недељковић, Стојановић, Јаковљевић, Јовановић, Крстић, Марковић, Трајковић.

Од 3015 регистрованих презимена, она која имају наставак -ић чине двотрећинску већину (2011), док око трећине (1004) чине презимена која немају овај наставак. Већином су и ово патронимска презимена са наставцима -ов (Марков, Богданов, Попов…), -ев (Ђорђев, Станојев…) и -ин (Гајин, Илин, Бабин…), а добар део чине и топонимска презимена, најчешће са наставком -ац (Јеловац, Бањац, Бишевац…), а у Војводини са типичним наставцима -ски (Бугарски, Бељански, Виловски…), -чки (Сивачки, Сурдучки…), -цки (Мушицки, Ремецки…), -шки (Пирошки, Раушки…). Најучесталије презиме без наставка -ић је Марков. Следи списак TOP 10 ових презимена:

  1. Марков
  2. Бугарски
  3. Бурсаћ
  4. Дробњак
  5. Ступар
  6. Будимир
  7. Јованов
  8. Козомора
  9. Шарац
  10. Шекуларац

Утврђено је и 256 презимена (око 8,5% свих презимена) која вуку корен из неког топонима или етнонима. Топонимска презимена најчешће имају наставке -ац (најчешћа: Шекуларац, Бишевац, Јеловац…), -ин (Каличанин, Биочанин, Кошанин…) или -ски (Бељански, итд). Што се тиче етнонима, међу презименима из ове наше фирме убедљиво највише има презимена везаних за Босну и Босанце, односно Бошњаке (Босанац, Боснић, Бошњак, Бошњаков, Бошњаковић), а следе она везана за Бугаре (Бугарски, Бугарин) и Мађаре (Мађаревић, Мађаров, Маџар, као и она са нашим старијим називом за овај народ – Угри: Угринић, Угриновић). Посебан случај су презимена настала по црногорским племенима (живим и замрлим), па тако налазимо следећа презимена (поређана по бројности): Дробњак и Дробњаковић, Шекуларац, Ашанин, Мацура, Угреновић, Бјелица, Коман и Комановић, Ровчанин, Куч и Кучевић, Букумировић, Пипер, Пивљанин.

Помињући црногорска племена, треба истаћи и један број презимена која су типична за Црну Гору, нека и јединствена, а која налазимо у овом нашем предузећу, као што су следећа, пореклом из ових области:

Брда и Горње Полимље: Меденица, Шћекић, Тмушић, Шошкић, Портић, Прашчевић, Кастратовић, Марсенић, Губеринић, Вешовић…

Бањани, Пива, Дурмитор и Затарје: Килибарда, Копривица, Церовић, Цицмил, Чабаркапа, Јауковић, Крвавац, Лаушевић, Рондовић, Сератлић, Зиндовић…

Стара Црна Гора: Борозан, Мараш, Пламенац, Радоман, Ражнатовић, Шофранац, Шпадијер, Врбица, Звицер…

Бока и црногорско Приморје: Бакоч, Дангубић, Комар, Никлановић, Спичановић…

Ова презимена указују на велико присуство досељеника из Црне Горе или њихових потомака у Србији.

Такође, ту је један број презимена типичних за неке друге србске крајеве ван граница Србије, из Херцеговине, Далмације, Лике, Босне, попут: Баста, Цимиротић, Дедијер, Ђого, Ерор, Гаћиновић, Јарамаз, Капор, Латас, Маврак, Ракита, Сандо, Штулић, Угарковић, Жежељ, итд.

У предметном презименику регистровано је 270 матронимских презимена (нешто мање од 9%). Ако узмемо да је предачки назив „баба“ матроним, онда би презиме Бабић било најчешће матронимско презиме, уз које можемо додати и „пречанску“ варијанту Бабин. Преглед TOP 10 матронимских презимена:

  1. Бабић[3]
  2. Марић[4]
  3. Јелић
  4. Станић[5]
  5. Мандић
  6. Недић
  7. Бојић[6]
  8. Смиљанић
  9. Денић
  10. Радић

Као занимљивија из ове групе издвајају се презимена попут Ћеранић, Данојлић, Душанић, Марсенић, Полексић, Терентић. О имену Ћерана и његовом корену у речи „кћер“ писано је у једном чланку[7]. Данојлић, ретко презиме (свакако познато по нашем књижевнику Миловану Данојлићу) изведено од ретког имена Данојла, које би било женски пандан библијском имену Данило[8]. Имена Душана / Душанија, такође веома ретка, од којих је изведено презиме Душанић (у зависности од акцента). Коначно, веома необична за наше крајеве, имена Марсенија, Полексија и Терентија, од којих су изведена последња три наведена презимена. Марсенићи су познато васојевичко, а Полексићи дробњачко братство, док су Терентићи стари косовски род (из Прилужја код Вучитрна)[9]. Марсенија је име латинског порекла, женски облик имена Марсеније, настало од имена староримског божанства Марса, Полексија је календарско име грчког порекла са значењем „врло гостољубива“, a Терентија женски облик латинског имена Терентије (Terentius), чији је корен у придевима пажљив, великодушан, добар. Одакле идеја нашим прецима на северу Црне Горе и Косову да дају женској деци оваква имена у неким давним временима, тешко је рећи…

Патронимска презимена су, наравно, неупоредиво бројнија, има их 1539 (безмало 50% укупног узорка). С обзиром да је већ раније наведено да су 9 од 10 презимена по бројности на нивоу Републике Србије патронимског типа, као и нека заступљена по одређеним ужим областима, није неопходан приказ TOP 10.

У србском именослову посебну пажњу привлаче мушка имена са деминутивским наставцима -ич и -ић, од којих је изведен један број презимена. Па, тако и у нашој државној фирми налазимо следећа презимена:

  • Богићевић и Богичевић
  • Вукићевић и Вукичевић
  • Вучићевић
  • Драгићевић и Драгичевић
  • Јовићевић
  • Лакићевић
  • Маркићевић
  • Милићевић и Миличевић
  • Митрићевић и Митричевић
  • Никићевић
  • Павићевић
  • Павлићевић и Павличевић
  • Перићевић и Перичевић
  • Петрићевић и Петричевић
  • Савићевић
  • Симићевић

Овима ваља додати и презимена истог типа, која не налазимо у фирми, али је ред поменути их у овој групи:

  • Банићевић
  • Батићевић
  • Батрићевић
  • Вулићевић и Вуличевић
  • Крстићевић и Крстичевић
  • Лукићевић
  • Марићевић
  • Матићевић и Матичевић
  • Николићевић и Николичевић
  • Прибићевић и Прибичевић
  • Радичевић
  • Ристићевић и Ристичевић
  • Томићевић и Томичевић
  • Умићевић и Умичевић

У презименику наше фирме налазимо и један низ презимена која су истоветна личним мушким именима, па може бити и забавних случајева где се један човек и зове и презива исто (сетимо се сви нашег писца, сценаристе, новинара и хумористе именом и презименом Новак Новак[10]). Имамо следећа таква презимена: Будимир, Вељко, Вукашин, Вукоје, Вуксан, Вукша, Гашпар, Грубиша и Грубјеша, Микша, Милош, Радоман, Радомир, Рађен и Сладоје.

Међу занимљива презимена спадају и: Бореновић, Домановић, Ђерман(овић), Лаушевић, Оташевић и Отовић, Титовић. Презиме Бореновић долази од лепог словенског, данас архаичног имена Борен, са основом у речи „бор“, затим и име Доман (најстарији забележени помен овог имена код нас је из 1330. године у Дечанској хрисовуљи) од којег је изведено презиме Домановић (свакако је најпознатији од овог презимена наш чувени писац Радоје Домановић). Презимена Ђерман и Ђермановић могла би доћи од календарског имена Герман (Свети Герман патриарх цариградски, 8. век, велики ревнитељ у борби против иконобораца), али и по старом словенском митолошком бићу Герману / Ђерману (у неким крајевима називају га и Ђерма или Џерман) везаном за природне појаве јаких киша, градоносних облака, грмљавине. Овде основа имена нема везе са Германима, које Словени никада тако нису звали, већ је корен у глаголу „грмети“. О презименима Лаушевић и два презимена изведена од истог корена – Оташевић и Отовић, писано је већ раније у једном чланку[11]. Титовићи су огранак шаранских Џаковића, а презиме су понели по претку Станку Џаковом (рођен крајем 18. века) којем је надимак био – Тито (са дугим нагласком на првом слогу). Дакле, ово презиме нема везе са Јосипом Брозом Титом, а зашто су Станка тако прозвали, остаје само да нагађамо. Свакако ово име асоцира на латинско име Тит (Titus). Презиме Титовић у прошлости налазимо и код бачких Буњеваца.

Утврђено је и 191 презимена (6%) насталих од назива за разна занимања, од којих добар део, чак 50 презимена, чине војни чинови и називи за одређене владајуће функције. Најбројнија су свакако презимена настала од свештеничког позива (Поповић, Попов, Попадић, Протић), а следе презимена настала од ковачког (Ковачевић, Ковачев, Ковачић, Ковач), седларског / ременарског (Самарџић, Самарџија), кројачког (Терзић, Терзин) и кожарског / крзнарског заната (Ћурчић, Ћурчин). Занимљиво је да највећи део назива за занате од који су изведена одговарајућа презимена није србског порекла, већ су у питању туђице, већином турцизми, а затим и германизми и мађаризми. Није ништа другачије ни са презименима изведеним од војних чинова и назива за заповеднике и припаднике различитих војних родова: 15 презимена су од турцизама (Делић, Барјактаревић…), 11 од латинизама (италијанског порекла, Солдат и Солдатовић, Капетановић…), 11 је србског порекла (највише има Војводића), а 4 од германизама. Од назива за друштвене положаје, односно управне функције у држави, долази неколико презимена од којих је најбројније Кнежевић.

Наредну групу чини 304 презимена (нешто преко 10%) насталих од неке особине претка или неког предмета најчешће одевног, по којем је предак био упечатљив. Већина ових презимена су некада били надимци који су касније прешли на потомке и у неко доба озваничени као презиме. Тако је некима предак био бећар, па су данас они Бећаревићи, неко је био главоња, па отуд презиме Главоњић потомцима. Ту су и презимена Брадоњић, Дангубић, Дивљак, Газивода, Заклановић, Кабаница, Комадина, Костур, Кривокапић, Лојаница, Мршовић, Палибрк, Мркобрада, Шапоња… Од неког руменог или риђокосог претка су Црвенковићи, а имамо и потомке неког изразито светлокосог или седог у свим варијантама беле боје (Белић, Бијелић, итд). Најбројнија из ове групе су презимена изведена по хромом претку, и то како у облику турцизма „топал“ (Топаловић, Топалов), тако и од наше именице „(х)ромац“ (Ромчевић).

Следи група презимена изведених од зоонима (назива за животиње) или фитонима (назива за биљке), а која нису изведена од личних имена (попут Вук, Голуб, Лабуд, Дуња, Вишња и сличних или топонима – нпр. Јеловац, с обзиром да су оваква презимена поменута раније). Регистровано је 49 оваквих презимена (нешто више од 1,5% свих презимена), од тога 36 зоонима и 13 фитонима. Код зоонима имамо 13 презимена изведених од сисара, 20 од птица и три од инсеката. Најбројнија су презимена изведена од врана и зечева, а налазимо и петлове, ласице, ћукове, мачке, па чак и три врсте инсеката: свице, скакавце и жижке. Фитонима је укупно 13, најбројније је презиме Буквић, а имамо и презимена изведена од глогиње, јавора, коприве, шљиве… Најупечатљивије је, свакако, ранопролећно презиме Кукурековић.

За крај, ваља издвојити неколико лепих старих ретких презимена, попут: Бодрожић, Властељица, Добречевић, Дуждевић, Госпавић, Жупац, Китивојевић, Књегињић, Косојевић, Оштраковић, Патрногић, Прибановић, итд.

 


[1] Узрок овоме најчешће је случај да је син одрастао уз мајку (отац или их је напустио или се млад упокојио), па је из неких административних разлога или из поштовања према мајци, понео и очево и мајчино презиме. Знам један случај где је дечак рођен у ванбрачној вези која се брзо раскинула одрастао уз очуха, који га је подигао као сопственог сина, те је овај, након пунолетства поред мајчиног додао свом имену и очухово презиме из поштовања. Најпознатији случај мушких особа са два презимена код нас су, свакако, фудбалска браћа Милинковић – Савић.

[2] Именска основа стан- заступљена је код свих словенских народа.

[3] Бабић, односно Бабич је општесловенско презиме које налазимо код већине словенских народа.

[4] У зависности од акцента, ово презиме може бити изведено од имена Марија или надимка Мара.

[5] Исто као и Марић, код презимена Станић, у зависности од акцента, оно може бити изведено од имена Станија или Стана.

[6] Бојић је само условно матронимско презиме, с обзиром да у неким нашим крајевима надимак Боја може бити и мушки.

[7] https://www.poreklo.rs/2021/05/06/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-8-deo/

[8] Поређења ради: Данило / Данојла, Данијел / Данијела.

[9] Терентић је такође и уже презиме једне гране шекуларских Бабића.

[10] Додуше, њему је ово било уметничко име, а по рођењу био је Новак Новаковић.

[11] Видети фусноту 7)

 


Насловна слика: оснивачка повеља Манастира Дечани (википедија)

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dobar clanak

    Samo jedna mala sugestija – Bosanac nije etnonim.

    • Небојша Бабић

      Слажем се, неспорно. Сврстао сам га у ту групу са осталим презименима која имају везе са становништвом Босне. Управо, ради се о покрајинском прзимену.