Дугопоље је велико село у близини Сплита (Клиса), од давнина насељено римокатоличким становништвом, али почетком 18. вијека доселила се породица Челана православаца. Неки од њих су остали православци до 20. вијека.
Документовано је да су 24 породице Челана пребјегле из Босне и добиле много земље у дијелу Дугопоља званом Вучипоље, али је те земље већ преузео Јуре Цакташ са својом браћом, па су му млетачке власти наредиле да одступи, под пријетњом казне (Povijest Dalmatinske zagore, Krešimir Kužić).
Године 1861. постојале су 4 породице Челана у Дугопољу, од чега 2 православне и 2 римокатоличке. За римокатолике се наводи да су се “поримили” 1824. и 1850. године (Српско-далматински магазин 20, 1861).
Православац Ђуро Челан из Дугопоља се 1827. вјенчао са Томицом Парађином из Броћанца, а 1846. су добили Божу (www.familysearch.org, Православна матична књига рођених парохије Дицмо, 1844-1864).
Тодор Челан је са Матијом Мацановић 1870. добио Божу који се преселио у Сплит (Вели Варош) и тамо се 1900. вјенчао као римокатолик. За оца Тодора такође пише да је римокатолик (www.familysearch.org, Матичне књиге вјенчаних Сплит-Вели Варош). Вјероватно је Тодор рођен као православац јер то име није давано римокатолицима у Загори. Други Тодоров син се звао Вицко, а то име апсолутно није постојало код православаца. Вицко Челан пок. Тодора из Дугопоља је 1920. у пожару остао без куће и залиха жита, а 13 година касније је као шездесетогодишњак прстом избио око Анти Јуришићу пружајући му рогове (Ново доба, Сплит).
Римокатолик Јаков Челан је са Мандом Балић 1868. добио Луку који се преселио у Сплит и тамо оженио (www.familysearch.org, Матичне књиге вјенчаних Сплит-Стари Град).
Према статистици за 1862. годину постојало је седам православаца у Дугопољу (Stanovništvo Kraljevine Dalmacije prema službenim izračunima i popisima 1828-1857. godine, Mithad Kozličić i Ante Bralić, 2012), а 1900. пописана су само четири (Gemeindelexikon von Dalmatien, Wien, 1908).
Посљедњи православни Челан за кога се зна био је Илија (1871-1943) од оца Николе и мајке Цвијете рођ. Шушак, који је умро од глади у Другом свјетском рату. У истом рату је страдало више римокатоличких Челана, од којих неки у усташама, неки у партизанима, а један је као цивили убијен у винограду од стране њемачких војника (Dugopoljski žrtvoslov 1941-1948, Blanka Matković-Josip Dukić).
На попису 1948. године, било је 49 Челана у 9 домаћинстава (Leksik prezimena SR Hrvatske, 1976).
Коментари (0)