Именослов једног државног предузећа у Србији, део трећи – женска имена

У нашој државној фирми, чија су мушка имена и презимена обрађена у прва два дела, коначно остало је да погледамо и пресек женских имена. Ни овде није до краја поуздана поставка да се анализирају имена која носе искључиво Србкиње. Одступања на великом узорку једноставно мора бити. Није проблем не узети у обзир особу са чистим мађарским именом и презименом из Суботице, или неке припаднице исламске вере из Тутина. Али, рецимо, двојба настаје када наиђемо на Лесковчанку (име и презиме су измишљени, примера ради) која се зове Моника а презива Цветковић. Да ли се ради о Мађарици или Немици удатој за Лесковчанина, која се преселила са севера Бачке у мужевљев завичај, или је у питању Србкиња чији су родитељи из помодарства или неког другог разлога (нпр. кћерка им је рођена у Немачкој где су они били на привременом раду) дали страно име, тешко је рећи. Углавном сам се водио подручним принципом и начелом веће вероватноће, па сам и оваква имена узимао у обзир приликом анализе.

У фирми је утврђено 5861 особа женског пола србске народности (уз наведену ограду), а број имена је знатно мањи него што је у случају мушких, која су далеко разноврснија. Укупно 381 име, што значи у просеку нешто више од 15 особа по имену. Наравно, распоред је далеко другачији, тако да најбројнијих 20 имена носи 3157 особа, а преосталих 361 име свега 1704 запосленице овог предузећа. Најбројних десет имена, редоследом по бројности су: Јелена, Весна, Снежана, Драгана, Мирјана, Марија, Гордана, Ивана, Љиљана и Биљана. Ова имена не треба посебно објашњавати. Видимо да је међу њима седам народних и три календарска имена. Свакако да је Марија често име јер је то име Пресвете Богородице, а занимљиво је да је име Ивана, иако западна верзија женског облика библијског имена Јован, неупоредиво бројнија од источног облика Јована (155 : 42). Име Јелена је било једно од најпопуларнијих у генерацији рођеној током 1970-их, што важи и за народна имена међу првих десет, тако да можемо закључити да је генерација дама рођених пре 40 – 50 година најбројнија у овом предузећу.

Страних имена има 69 (oко 18%), календарских 96 (25%), а народних 216 (57%). Страна имена носи 919 дама из ове фирме (преко 15%), календарска 1704 (преко 29%), а народна 3238 (нешто преко 55%).

Тешко је некада разграничити календарска од страних имена. Тако, нпр, име Јулијана јесте календарско (Света мученица Јулијана, пострадала за Христа 304. године), док облик имена Јулија не би требало третирати као календарско, с обзиром на наведени облик који признаје наша Црква, већ као страно име. Такође, за нека имена постоје мишљења да су народна, иако је далеко извесније да су и она календарска, као што је нпр. случај са именом Сузана (Сузана је библијско име, са значењем – лотосов цвет). Тешко је прихватити да неко детету даје име повезано са сузама, односно плачем, јер не верујемо да би родитељ на овај начин својој кћерки пожелео да јој живот прође у складу са именом.

Најчешћа страна женска имена у овој анализи су: Данијела, Александра, Сања, Маја и Оливера. Укупно 480 запосленица носи ових пет имена, док на сва остала имена страног порекла (64) долази тек 439 особа. Кад на побројаних пет имена додамо и имена од њих изведена (48, попут Сандра, Сашка, Оља, итсл) онда долазимо до 528 од 919 особа са најчешћих пет имена и именима од њих изведених. Име Данијела спада у ред оних која могу бити спорна, јер је хебрејског порекла и изведеница је од мушког имена пророка Данила. Међутим, како је у питању западни облик имена (у прошлом наставку писано је о паралели Данило / Данојла и Данијел / Данијела) и како оно нема укорењену традицију у нашем народу, већ је модерно име, требало би га третирати као страно а не православно календарско име. Име Александра налазимо и међу календарским именима (Света мученица Александра, 4. век), али његова распрострањеност свакако не потиче због поштовања ове код нас не нарочито познате светитељке, већ као женски облик имена Александар, о чијој популарности је писано у првом наставку приликом анализе мушких имена. И етимологија имена Сања је донекле спорна. Иако постоје мишљења да оно долази од глагола „сањати“, ово објашњење звучи прилично натегнуто и далеко је вероватније већинско мишљење да је то само скраћени облик, односно надимак, од имена Александра. Налазимо га и као мушки надимак од имена Александар. Маја је име из грчке митологије (једна од седам Плејада, кћери Атласа и Плејоне). У римској митологији богиња Маја – Maia Maiestas („Маја узвишена“), кћер Фауна, била је богиња пролећа, природе, биља, плодне земље (упоредити са богињом Весном из словенске митологије). По њој је назван и трећи месец римског календара – мај. Име Оливера је женски облик имена Оливер и сматра се да долази од латинске речи за маслину (oliva). Ово име је постало популарно у србским земљама још у 14. веку. Међу занимљивим именима страног порекла, у фирми налазимо имена: Глорија, Ђина, Емануела, Стела…

Међу календарским именима, најбројније име је, као и уопште узев, Јелена, укупно 274, а са додатком неких изведених имена (Хелена, Лена, Ленка) укупно 292. Име је распрострањено свуда по хришћанском свету у разним облицима (Јелена, Хелена, Елена…), свакако по узору на Свету царицу Јелену, мајку Светог цара Константина, која је била хришћанка и под чијим је утицајем, односно због њених молитава Господу, и Константин постао хришћанин и зауставио прогон хришћана 313. године. Можда као извор овог имена стоји и лепа Јелена Тројанска, али свакако у мањој мери. Име је грчког порекла (Elene, Helene) од придева hele – „сјајна, блистава“. Постоји мањи број мишљења да ово име међу словенским народима долази од фитонима „јела“ (abies), што не звучи реално, имајући у виду постојање наших имена Јела, Јелка, Јелица, итсл, или зоонима „јелен“, у шта је тешко поверовати (логичније би женском детету, у случају зоонима, било дати име Кошута, а не Јелена).

Следеће календарско име по бројности је Марија (193, а са неким изведеним именима, попут Маријана, Мара, Марица, итд – 272). Речено је већ да је ово општехришћанско име веома распрострањено, и то не само у хришћанском свету, него и међу муслиманима, који поштују Пресвету Богородицу Марију (Маријам) као мајку Исуса, по њима једног од пророка (Иса). Код нас је популарности овог имена између светских ратова допринела и лепа краљица Марија Карађорђевић. Име је хебрејског порекла (Miryam). Постоје разна тумачења о значењу имена, с обзиром да су га преузели и околни блискоисточни народи, па у сваком од њихових језика постоји неко тумачење. С обзиром да су Јевреји у време живота Пресвете Богородице говорили арамејским језиком, свакако би као најтачније требало узети значење на овом језику, а име Марија би на арамејском значило „узвишена“, „честита“, „племенита“.

Затим имамо низ имена изведених од хебрејског имена Јован (Yôḥānān, хебр. – „Бог је милостив“), а код нас у женским облицима: Ивана (155, а са изведеним именима, попут Вања, Иванка, и др, укупно 178) и Јована и Јованка (оба укупно 61).

Следи име Марина (107), које је латинског порекла од Marina са придевским значењем „морска“, што је био атрибут старогрчке богиње Афродите, која је рођена из морске пене и која је сматрана заштитницом морнара. Само порекло имена као последицу има највећу распрострањеност међу романским народима, али је веома присутно и на Балкану. Овде, можда, делом и због раширеног култа поштовања Свете великомученице Марине (пострадала 305. године), код нас познате и као Огњена Марија. Постоји и мишљење да је име Марина само облик имена Марија.

По бројности, следеће је име Ана (99, а са варијантама попут Анка, Анкица, Анита и др, укупно 135), такође хебрејског порекла (Hanna), са значењем „она која је у Божјој милости“. Ово је једно од најчешћих имена уопште у хришћанском свету, а захваљујући чињеници да га је носила мајка Пресвете Богородице – Света праведна Ана, супруга Светог Јоакима. Име је прилично често и међу муслиманима, у облику Хана.

Наредно календарско име по бројности је Татјана (85, са врло честим изведеним именом Тања, укупно 140). Ово име је латинског порекла и представља женски облик мушког имена Tătĭus („часни“) – деминутивски Tatianus (новолат. Тацијан), а женски облик Tatiana. Име је сабињанског порекла, од којих су га преузели и Римљани. Име је касније замрло у западној Европи, али је код православних народа име Тат(и)јана остало веома популарно, због Свете мученице Тат(и)јане (пострадала око 230. године), која је веома поштована код Руса, као заштитница студената, а у модерно време се раширило и међу Србима.

Имамо затим и име Наташа (126), које је скраћени словенски облик имена Наталија (12, укупно 138), изведеног од латинског Natale – рођење, а које име је везано за Рождество Христово (Божић). Некада су име Наталија добијале девојчице рођене на Божић или у дане Божићних празника, а касније је име постало веома популарно међу Русима (и надимак од њега изведен – Наташа), а међу Србима крајем 19. века и због краљице Наталије Обреновић, док се данас оно (нарочито у облику Наташа) даје деци због лепе звучности и словенске конотације.

Побројана имена чине велику већину међу календарским именима код запосленица из ове наше ономастички анализиране фирме, укупно 1365, наспрам преосталих 339, где налазимо и остала имена светитељки, попут: Тамара, Ирена, Катарина, Кристина, Сузана, затим имена изведених од имена Софија (превасходно Соња), итд.

Код народних имена, преко половине дама из предузећа (1699) носи првих 10 имена, а остале свих осталих 209 имена. TOP 10 имена из ове категорије су: Весна, Снежана, Драгана, Мирјана, Гордана, Љиљана, Биљана, Зорица, Светлана и Слађана. Ова имена није потребно објашњавати.

Од придева „мила“ имена носи укупно 302 особе (предњаче Милица, Милена, Миланка), следе оне са именима изведеним од именице „мир“ (225, највише Мирјана, затим Мирослава, итд), затим од глагола „бранити“ (79, Бранка и др), па именице „рад“ (71; видимо, као и код мушких имена, да нам рад баш и није нарочито мио у модерна времена), „вера“ (65), „нада“ (60), „душа“ (56). Следи и лепо име Бојана.

Међу народним именима налазимо и неколико веома ретких а прелепих: Слободарка, Словенка, Србобранка, Танка, и мој апсолутни фаворит – Радосна.

 

Насловна слика: цвеће на Дивчибарама (из личне колекције аутора)