Приказ књиге “Крсне славе у Срему” аутора Радована Сремца у издању Архива Војводине

19. новембра 2022.

коментара: 5

Књига “Крсне славе у Срему” аутора Радована Сремца,  доноси пописе породица и њихових крсних слава према подацима које је сакупила Карловачка митрополија 1906/1907. године. Капитално дело обима 646 страна приредио је и издао Архив Војводине, 2022. године.

Радован Сремац, у формату обрађене архивске грађе доноси пописе породица и њихових крсних слава за 125 места  Срема  у годинама  1906. – 1907.   Оригинална грађа похрањена је у Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским  Карловцима, у фонду Српска православна конзисторија Архидијецезе карловачке 1791-1931.

Пописи породица и њихових крсних слава настали су тако што је Карловачка конзисторија послала крајем 1906. и почетком 1907. године циркуларно писмо свим парохијама унутар Карловачке митрополије, у којем је између осталог тражено  да доставе спискове православних породица са њиховим крсним славама, надимцима, пореклом, као и пописе потеса у атару са могућим значењем топонима. Позиву се одазвало 125 парохија, од којих се данас већи део налази у Републици Србији а један мањи део у Републици Хрватској.

Српска православна црква је 1910. године објавила књигу административног караткера “Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године”, коју је приредио Мата Косовац,  aли, иако прикупљени, подаци који се односе на крсне славе, нису публиковани. Тако Радован Сремац у 2022. години премијерно доноси податке о породицама и крсним славама, те овом књигом надопуњује дело из 1910. године.

Књига “Крсне славе у Срему” је конципирана тако да након уводног разматрања следи поглавље наслова “О пореклу крсне славе” ауторке Сташе Арсеновић – Копривић  кустоса етнолога-антрополога, у коме је стручно објашњена крсна слава у Срба. Потом, у поглављу “О крсним славама у Срему” аутор је податке приказао квантитативно, извођењем основних статистичких података о учесталости одређених крсних слава у посматраних 125 места Срема. Захваљујући томе сазнајемо да је 1906/07. године најзаступљенија крсна слава у Срему Св. Никола са 26%, следе: Свети Јован са 17%, Ђурђевдан 15%, Аранђеловдан 6,5%, Ђурђиц 5,5%  и Св. Првомученик и архиђакон Стефан 5, 40%. Све остале славе присутне у породицама у Срему 1906/7. године у односу на укупан број евидентираних крсних слава заступљене су са мање од 5%. У овом делу аутор није пропустио да наведе податке о најмање присутним, односно, најређим славама. Затим, аутор доноси прегледе крсних слава по местима и манастирским имањима, сортирајући их према светитељима онако како су они убележени у календар (по новом рачунању времена), а потом, доноси приређене пописе крсних слава и породица за места: Адашевци, Ашања, Баноштор, Батајница, Бачинци, Бежанија, Белегиш, Беочин Село, Беркасово, Бечмен, Бешеново Село, Бешеново (ман. имање), Бешка, Бингула, Бољевци Борово, Брестач, Бршадин, Буђановци, Буковац, Вашица, Велика Ремета, Велики Радинци, Вера, Визић, Винковци, Винковачки Бановци, Витојевци, Вишњићево, Вогањ, Војка, Врдник Село, Врдник Раваница (ман. Имање), Вуковар, Гибарац, Голубинци, Грабово, Грабовци, Гргетег, Гргуревци, Деч, Дивош, Добановци, Добринци, Доњи Петровци, Ђипша, Ердевик, Земун, Илок, Инђија, Ириг, Јазак Село, Јазак (ман. имање), Јамена, Карловчић, Кленак, Краљевци, Крњешевци, Крушедол (ман.имање), Крушедол Село, Крчедин, Кувеждин, Купиново, Лаћарак, Лединци, Лежимир, Мала Ремета, Мали Радинци, Маринци, Мркушица, Мартинци, Мирковци, Моловин, Мохово, Негославци, Нерадин, Нештин, Никинци, Нови Карловци, Обреж, Огар, Опатовци, Оролик, Острово, Павловци, Пачетина, Петровци, Петровчић, Пећинци, Платичево, Привина Глава, Прогар, Путинци, Раковац, Ривица, Рума, Свилош, Сибач, Сремска Каменица, Сремска Митровица, Сремска Рача, Сремски Карловци, Сремски Михаљевци, Стара Пазова, Стари Бановци, Стари Сланкамен, Стејановци, Суботиште, Сурдук, Сурчин, Сусек, Товарник (СРБ), Товарник (ХР), Трпиња, Чалма, Черевић, Чортановци, Шаренград, Шатринци, Шашинци, Шид, Шидски Бановци, Шимановци, Шишатовац, Шуљам.

Издавач је при крају књиге приредио “Регистар места и манастирских имања у Срему”, а на самом крају испред Архива Војводине свој суд је дала Весна Башић. Главни и одговорни уредник књиге ,,Крсне славе у Срему”  је директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић, рецензенти су др Татјана Бугарски виши кустос и Александар Петијевић музејски саветник.

* * *

Познато је да је крсна слава идентитетско обележје српског народа. Она је празник породице, окосница порекла. Преноси се са колена на колено по мушкој линији. Осим као грађа за родословце, књига “Крсне славе у Срему” данас представља добру основу за студиозну анализу којом се квантитативни подаци из 1906/7. године могу доводити у компарацију са савременим пописима и изводити закључци који су, нажалост, изостали након свих ратова током ХХ века, у којима је српско становништво у Срему страдало.

Уједно, у сезони крсних слава, препоручујем Сремцима да при одабиру поклона за свечаре, уместо уобичајених дарова, ове године једни другима поклањају “Крсне славе у Срему” од Радована Сремца. Ова књига данас, али и у будућим временима, сведок је идентитета староседелачких породица у Срему.

Са топлим препорукама за читалачку публику, искрено честитам издавачу, а аутору Радовану Сремцу за његов досадашњи рад исказујем добоко поштовање.

Алексић др Снежана

Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Jerotije

    где може да се купи књига…??

  2. Милан

    Поштовани
    Можете ли ми нешто рећи о породици Петрић из Дивоша.Претпоставка је да су се у Дивош доселили са подручја Лике током 1760-их.

    Унапред захвалан