Сва кумства великог задужбинара Луке Ћеловића Требињца

Лука Ћеловић – Требињац се родио на дан Светог Луке, по коме је и добио име, у уторак 19. октобра 1854. године у Придворцима код Требиња.
Заршио је само основну школу и потом је почео да ради као трговачки шегрт. 1872. године се преселио у Београд.
По избијању Невесињске пушке враћа се у родни крај и придружује устаницима. По избијању Српско-турског рата враћа се у Србију и учествује у оба рата.

После рата почиње самостално да се бави трговином, што ће му донети велико богатство, које ће Лука Ћеловић претворити у задужбинарство и помагање у разним важним пословима.
Београдска задруга за међусобно помагање и штедњу је основана 1882. године. Међу првима је уложио капитал у Задругу тако да је од 1883. члан управног одбора а од 1887. председник управног одбора Задруге, што ће остати све до своје смрти 1929. године.
Од Београдске задруге је Лука Ћеловић начинио један од најјачих српских кредитних завода.

Његовом заслугом је подигнута палата Београдске задруге, а потом и палата Бристол. Тиме је почело уређивање Савамале, која је била потпуно запуштена.

Иако лично слабо школован, Лука Ћеловић је добро разумео значај образовања, па је тестаментом своје имање оставио Београдском универзитету.

Кумства

Лука Ћеловић је свуда наведен као трговац.

Саборна црква

На крштењима:
1889. Василија, 1891. Милорад и 1894. Катарина, деца Паранос Ристе трговца и Катарине.

На венчањима:
1890. Јована Димитријевића чиновника руског црноморског паробродског друштва, из Ниша, становника Радујевца, округ Крајински и Софије Грујић, ћерке Косте сапунџије из Смедерева.
1894. Николе Вулића свршеног философа из Скадра, Стара Србија, становник Београда и Милице Сарајевчић, ћерке Косте рачуновође Министарства унутрашњих дела, из Београда.
1903. Мијаила Степановића пешадијског поручника и Драгиње Сарајевчић, ћерке Косте чиновника у пензији, из Београда.

Вазнесенска црква
1896. На крштењу Милутина, сина Вучовић Димитрија бакалина и Косаре.

1881. на венчању Михаила Тоскића трговца, из Београда, и Даринке Ђорђевић, ћерке Андреје трговца, из Београда

Светог Александра Невског
1913. на крштењу Маре, ћерке Мијовић Васе трговца.

Сви датуми до краја 1918. године су по старом календару.

Извор: матичне књиге парохија Саборне, Вазнесенске и Светог Александра Невског, све у Београду.