Архив
Родоначелници пјешивачких и цуцких братстава у дефтерима Црне Горе
ПИШЕ: Милан Радуловић ([email protected]) [1] Објављено: 22.02.2022. | Допуњено: 22.02.2022. Преузмите бесплатно PDF верзију чланка. Уводна ријеч У српским етнографским круговима изворна Црна Гора важи за област богату предањима. Вјероватно је то најбогатија српска област по досезању породичног предања у прошлост. Сложићемо се да је већина имала прилику срести неког Црногорца[2] или…
› више информацијаДомазети у кући – домазети на гробљу
Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…
› више информацијаИмовина сремских Јевреја у току Холокауста према архивској грађи Хрватског државног архива
Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па…
› више информацијаПрилог проучавању порекла Михајла Пупина
Саша Панчевачки[1] Клиничко-болнички центар Земун, Земун Никола Конески[2] Институт за новију историју Србије, Београд; Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Драгољуб А. Цуцић[3] Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Оригиналан рад преузет и часописа за Историју, и филозофије науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница….
› више информацијаБиблиотека и архив Црквене ризнице у Шиду
Априла месеца 2016. године Његово преосвештенство Епископ сремски Господин Василије свечано је отворио Црквену ризницу Српског православног архијерејског намесништва шидског. Овај музеј у малом, основан је са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног становништва на овим просторима. Ризница има музејско-истраживачки карактер који омогућава заинтересованим појединцима и…
› више информацијаПрепис црквених матичних књига за Книнско Поље и Книн
На интернет страници sinobad.org доступни су преписи православних црквених матичних књига крштених, венчаних и умрлих за парохије Книнско Поље и Книн. Препис ових књига је дело Милана Синобада, који је покретач још једне значајне интернет странице – tromedja.rs. Захваљујемо се г. Синобаду на сагласности да на нашем порталу поделимо информацију…
› више информацијаНеобјављени Аустријски пописи града Панчева у 18. веку
ПРИРЕДИО: Саша Панчевачки, сарадник портала Порекло Град Панчево се некада током 18. века састојало из два дела: из Рацког односно Српског, и из Немачког тј. швапског дела града. Становништво је предоминантно било српског порекла, а и у немачком делу града било је поприлично српског живља. У овом чланку налазе се…
› више информацијаСлово о породици Радичевић из Бољеваца
Бољевачку породицу Радичевић проналазимо у Попису Епархије сремске, сачињеном у Нерадину 25. октобра 1756. године, где се као катански лајтнант помиње Бошко Радичев. Следећи који се помиње у пописима је Глигорије Радичевић, од оца Јефте, као тутор бољевачке цркве од 1802. до 1805. године. Глигорије Радичевић ожењен је Аном. Имали…
› више информацијаНационална структура ратних жртава историјског Среза Земун
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Београд, 15.07.2021. На основу објављених података пописа становништва у временском распону од 1890. до 1953. године, могуће је пратити кретање броја становника у границама историјског Котара, потом Среза Земун. Драстични пад броја становника уочава се након Великог рата, а феномен демографског пада званичне институције…
› више информацијаTајна гроба незнаног јунака са Вилуса
Вилуси, питомо село усред црногорског крша, на самој међи са Херцеговином, дуж магистралног пута Никшић – Требиње. Месно гробље, украшено храмом посвећеним Св. Матији, већ безмало сто година чува успомену на тројицу браће Ковачевића, који своје младе животе оставише у вихору Великог рата. На лепо клесаном споменику подигнутом 1923. године,…
› више информација


