Имовина сремских Јевреја у току Холокауста према архивској грађи Хрватског државног архива

26. јануара 2022.

коментара: 0

Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па са тим и у Срему. Прогони Срба, Јевреја и Цигана/Рома започети су првих дана постојања НДХ и то најпре кроз понижавања и искључење из свих друштвених сфера, настављени су кроз малтретирање, присилан рад и пљачку покретне имовине, а окончани спровођењем у логоре и истребљењем. Посебан сет донетих државних закона легализовао је све ове фазе и на тај начин ударио „печат” Независној Држави Хрватској као геноцидној творевини. Већ првих месеци постојања НДХ, тачније 5. јуна 1941. године, ступио је на снагу закон о обавезној пријави имовине Јевреја и јеврејских фирми. Усташе су на тај начин са једне стране себи олакшале пљачку, а са друге стране нама данас оставиле непобитне доказе о Холокаусту, барем о финансијском и пљачкашком аспекту прогона Јевреја. О том аспекту Холокауста сведоче документа из Хрватског државног архива у Загребу из фонда Министарство државне ризнице. Уред за подржављени иметак Одјела за новчарство, државну имовину и дугове Министарства државне ризнице НДХ (ПОНОВА) (1941–1945), целина: Досијеи конфисковане имовине (ДКИ картони) (ХР-ХАД-1076).

Као што је наведено, почевши од 5. јуна 1941. године, сви Јевреји на простору НДХ морали су да поднесу пријаву имовине за себе, своју породицу и своја предузећа и трговине. Постојала су два обрасца за обавезну пријаву имовине:

– Образац I – обавезна пријава иметка Жидова

– Образац II – обавезна пријава жидовских подузећа, односно подузећа која у цјелости или дјеломично припадају Жидовима.

Логор смрти Аушвиц – Биркенау

Образац I се састојао из следећих рубрика: I Лични подаци, II Некретнине, II Лијечници, III Инжењери, градитељи, бивши јавни биљежници и представници других слободних звања, III Рударска права, IV Закупи и опције, V Патенти и лиценце, VI Ауторска права, VII Вриједности, VIII Учешће у подузећима, IX Потраживања, X Прометне вриједности алата, инструмената и справа, које посједује за обављање звања, XI Намјештај, живежне намирнице, одјећа и остала имовина кућанства, XII Остала имовина која произлази из био којих других правних послова, XIII Исказ дуговања на дан ступања на снагу законске одредбе о пријави иметка Жидова и жидовских подузећа, затим Примједбе, Изјаве о истинитости података, мјесто, датум и потпис.

Образац II се састојао из следећих рубрика: Опћи подаци, I Лични подаци, II Дионичка друштва, II Комадитна друштва и јавна трговачка подузећа, III Задруге и друштва с ограниченим јамством, IV Инокосне твртке протоколиране и непротоколиране, затим као и код обрасца I: Изјаве о истинитости података, мјесто, датум и потпис. Уз обрасце је ишла и тзв. Темељница за књижење и Одлука о подржављењу.

Логор смрти Јасеновац

Обрасце су обавезно попуњавали сви Јевреји, полујевреји и супружници Јевреја, настањени на целом подручју НДХ. За Јевреје припаднике других држава који су имали имовину на подручју НДХ, обрасце су попуњавали рођаци или управници те имовине. Банке су пријављивале штедне улоге Јевреја. Деца млађа од 21 године пријављена су заједно са родитељима. У неким случајевима чланови исте породице имају посебне досијее. Досијеи су сложени према редном броју, а досијеи једног града или котара сложени су према абецедном реду.

Спровођење у дело идеје о расно чистој Хрватској држави вршило је неколико државних служби. Од самог свог оснивања Уред за подржављени иметак имао је основни задатак – исељавање нехрватског елемента из НДХ кроз народну понову (Државно равнатељство за понову тзв. Српска понова), односно искључење Јевреја из економије НДХ кроз економску понову (Уред за обнову привреде, односно Државно равнатељство за господарску понову, тзв. Жидовска понова).

 

Пријава имовине Малвине Сцхеер рођ. Теста из Земуна, Образац број 1 (ХДА-1076. Уред за подржављени иметак Одјела за новчарство, државну имовину и дугове Министарства државне ризнице НДХ (ПОНОВА), Досије конфисковане имовине (ДКИ) бр. 3929/1)

 

Државно равнатељство за понову основано је законском одредбом бр. CLXXI-507-Z. p.-1941, а Уред за обнову привреде законском одредбом бр. LIII/85 z. p. 1941, од 3. маја 1941. године. Уред је основан при Министарству народног господарства, Одјелу за обрт, индустрију и трговину. Државно равнатељство за господарствену понову основано је законском одредбом бр. CLXXX-581-Z. p-1941, 1. јула 1941. године. У надлежност овог Равнатељства пренети су послови Уреда за обнову привреде које се овим укинуло, с тим да је ово Равнатељство било једино овлашћено да купује имовину Јевреја и јеврејских предузећа. Такође, у његову надлежност пренети су послови и овлашћења и других Министарстава међу којима и спровођење наредбе о обавезној пријави имовине Јевреја и јеврејских предузећа.

Законска одредба о надопуни законске одредбе о оснутку Државног равнатељства за господарствену понову (бр. CCLXXI-1240-Z. p. 1941) донета је 27. августа 1941. године. Одредба је одредила да је Државно равнатељство за господарствену понову могло преузимати правну имовину која је по законској одредби о обавезној пријави имовине Јевреја од 5. јуна 1941 (број CL-348-З. p.1941) била подложна дужности пријаве, и по слободној вољи одређивати све мере за њено очување и осигурање. Државно равнатељство за понову и Државно равнатељство за господарствену понову спојени су у једно равнатељство под именом Државно равнатељство за понову. Равнатељство ће још три пута мењати назив и надлежност, све до 17. августа 1943. године када је потпало у Одјел за новчарство, државну имовину и дугове Министарства државне ризнице.

Сачувана је 581 пријава Јевреја и 4 пријаве јеврејских општина на територији српског дела Срема (не рачунамо пријаве супружника Јевреја које је власт према закону сматрала „аријевцима”).

Пријава имовине Мајера Францоза из Шида, Образац број 2 (ХДА-1076. Уред за подржављени иметак Одјела за новчарство, државну имовину и дугове Министарства државне ризнице НДХ, Серија П (ПОНОВА).

 

Срем под влашћу Независне Државе Хрватске, Холокауст и пљачка имовине

Власт на простору Срема делиле су усташе Независне Државе Хрватске и домаћи Немци. Иако је постојало доста сукоба међу њима, нарочито око расподеле имовине Јевреја и Срба, обе стране су се потпуно слагале у томе да Срем, као и целу НДХ треба очистити од „аријевски непоћудних елемената”, тј. од Срба, Јевреја и Цигана (Рома). Хрватски антисемитизам није потицао само из поданичког односа према Хитлеру и Трећем рајху, него и из програма усташке организације која је у Начелима усташког покрета прокламовала стварање Независне Државе Хрватске у „повјесним границама” у којој ће одлучивати само Хрвати „чисти по порјеклу и по крви”. За тако нешто било је потребно очистити Хрватску од Срба, Јевреја и Рома. Како су усташе држале сву власт у држави, „чишћење нације од непоћудних елемената” било је и део државне политике.

Терор над Србима и Јеврејима започет је већ првих дана по проглашењу НДХ. Хапшења, малтретирања и одвођења у затворе угледних личности спровођена су на целој територији НДХ. Срби су најчешће одмах убијани, или су пак одвођени у логоре под оптужбом да су комунисти или да су радили против државе, а од Јевреја је тражен окуп – „контрибуција”. Правну основу ових злочина влада НДХ утемељила је доношењем Законске одредбе за одбрану народа и државе којом је уведено ванредно стање. Пошто НДХ до фебруара 1942. године није имала скупштину, Павелићева влада је без икакве контроле доносила „законске акте” усмерене против Срба и Јевреја. Први сет закона донет је 30. априла 1941. године – Законска одредба о држављанству, и са њом је становништво НДХ подељено у две групе: прва група су били „држављани” (Хрвати, муслимани и други „аријевци”), а другу групу „државни припадници” (Срби и Јевреји). Законском одредбом о заштити аријевске крви и части хрватског народа забрањено је склапање бракова између Јевреја и особа „аријевског” порекла, као и запошљавање „аријевки” млађих од 45 година у јеврејским кућама. Законском одредбом о расној припадности прописано је утврђивање „припадности нижој раси”, тј. утврђивање јеврејског порекла. Касније је донет читав низ нових радикалнијих закона који су омогућили пљачку, понижавања и потпуно истребљење Јевреја. Посебан сет законских одредби односио се на физичку ликвидацију Срба и Јевреја: Законска одредба о упућивању непоћудних и погубљених особа на прилина боравак у сабирне и радне логоре и Законска одредба о сузбијању насилних и кажњивих чина проти државе, појединим особама и имовини.

Сет закона који се односе на финансијски моменат Холокауста, тј. пљачку, чиниле су Наредба о утврђивању расне припадности државних и самоуправних службеника и вршитеља слободних академских звања, Наредба о промјени жидовских презимена и означавању Жидова и жидовских твртки, Законска одредба о обавезној пријави иметка Жидова и Жидовских твртки и Законска одредба о подржављењу иметка Жидова и жидовских предузећа. Свим овим законима НДХ је фактички „озаконила” Холокауст.

Страдање Јевреја у Срему започело је већ априла 1941. године по уласку немачке војске. Организовани у Културбунд, домаћи Немци су предњачили у прогону, пљачкању и понижавању Јевреја. Многи чланови Културбунда одлазили су у Немачку на тзв. бесплатне стручне и привредне курсеве, а школовани су у ствари за СС јединице. Они су после доносили и бесплатно делили разне брошуре и летке усмерене против Јевреја. Циљ је био створити нетрпељивост локалног становништва према Јеврејима како би се лакше извео планирани злочин – њихово потпуно истребљење. Прва мера против Срба и Јевреја која је примењена у Срему било је одузимање радио-апарата да би потом уследило хапшење угледнијих личности. Од Јевреја је тражена кауција, односно „контрибуција” (откуп) за ослобођење, док су Срби најчешће одмах убијани. Јеврејске и српске радње преузели су комесари, који су одређени да се старају о имовини, а у ствари су били задужени за пљачкање. Следећи немачки узор, усташе су Јеврејима увеле обавезу ношења жуте траке на левом рукаву са натписом на хрватском језику „Жидов” (Ж) и немачком „Juden” (Ј); било је забрањено напуштање места боравка и кретање од 20 до 8 часова, а недељом и католичким празницима током целог дана, забрањен је одлазак на пијацу пре 10 часова, коришћење јавног превоза, купање на рекама, а уведен је принудни рад за све Јевреје (оба пола) старости од 16 до 60 година као и дневно јављање полицији. Истовремено је вршена пљачка јеврејских породица и предузећа. Пљачкали су у име државе, за потребе војске, Културбунда или канцеларија нових намештеника, а најчешће за себе. Из јеврејских радњи, просторија удружења и приватних станова однето је све што је било вредно. Оно што је за њих било безвредно, попут архиве библиотека и синагога, спаљено је. Из пријаве редарственог стражара (полицајца) Мате Борковића, незадовољног поделом опљачкане јеврејске имовине, коју је 19. јануара 1942. године упутио „Државном тужиоцу у Хрватској Митровици” (Сремској Митровици), види се шта је све опљачкано и на који начин. Између осталог Борковић каже: „Разни предмети заплинити од Жидова из Илока, а који су били допремљени у ово редарство, а састојали се од следећих ствари и то: 2 пуна камијона са 37 великих куфера пуних златних и сребрних сервиса, 47 џепних сатова, те неколико труба платна, те двије трубе коже, бокс и шебро у 400 кгр брашна те 50 кг гушчије масти… Ове предмете су плијенили г. Леденц и Гаџо и Филиповић Лука редарствни стражар у Хрватској Митровици”. Борковић пријављује да су „од запљењене масти редари добили сваки по 2 кг, масти т.ј. у укупној тежини свега 80 кгр”. Даље „Разни заплењени предмети од жидова Флајшмана из Хрватске Митровице као на примјер скупоцјени златни сервизи 2 и пола кгд. велики дуката а које је предмете плијенио г. Гаџа и Леденц, нису предани на надлежно мјесто, а пригодом дјељења затекао их је г. пристав Ертл. Код претреса стана жидовке рабинке из Хрватске Митровице, нашао је г. Леденц и редарствени стражар Гјуро Марошевић већи омот дуката, који нису предани на редарство, те их је узео ксеби поменути Леденц, а речена власница мора знати колико је било тих дуката”. У почетку су на удару биле имућније јеврејске породице, али како је време одмицало, круг се ширио. Из јеврејских кућа отимано је и одношено све, чак и веш.

Разлике у поступцима између усташа и нациста није било. У Земуну и источном Срему сву власт су у почетку имали Немци. При месном Културбунду основана је секција за „контролу Јевреја” са задатком да попише све Јевреје и њихову имовину. Због бројчане надмоћности у Руми, власт су држали упоредо и домаћи Немци и усташе. Сви сремски Јевреји су били присиљени на тешке и понижавајуће послове.

Дана 6. 2. 1942. године донета је Законска одредба о подржављењу иметка Жидова и жидовских предузећа којом је „Равнатељство за господарску понову” овлашћено да спроведе „подржављење иметка Жидова са или без накнаде”. Убрзо је допуњена Законском одредбом о уновчавању подржављених жидовских зграда и градилишта, у којој је прецизирано да се зграде чији су власници Јевреји „одузимају у корист државе без икакве накнаде” и „да Јевреји предају хартије од вредности, уложне књижице, драгоцености, тепихе, предмете уметничке, културне и историјске вредности, полисе осигурања и др”.

Након 16 месеци понижавања, пљачкања, малтретирања и појединачних или групних убијања, коначно спровођење сремских Јевреја у логоре десило се крајем јула 1942. године. Највећа група Јевреја је ухапшена током ноћи 27. на 28. јул 1942. године. Преко логора Винковци, Тење, Јасеновац и Лоборграда, спроведени су у Аушвиц. Након спровођења Јевреја у логоре, започела је коначна пљачка њихове преостале имовине. Имовину су најчешће разнели усташки и немачки функционери, док је сва преостала покретна имовина распродавана на јавним аукцијама. Као доказ тога може се навести пример Шида. У документу који је Порезни уред у Шиду упутио Управитељству народних школа наводи се да ће Порезни уред као уред за подржављену имовину у Шиду на дан 9. 10. 1942. године обавити распродају покретнина преосталих иза Јевреја и то у дому усташке младежи у Шиду. Предмети су се продавали по назначеним ценама, а како би распродаја прошла у најбољем реду, у документу се наводи да ће се у дворану пуштати четворо по четворо купаца. Јеврејске некретнине су подржављене, тј. грунтовно преведене у власништво државе, а након тога најчешће продаване физичким лицима. Немачка пучка банка д. д. Рума чак је и саопштила колики су износи заплењени од румских Јевреја.

Након спроведеног плана о озакоњеној пљачки Јевреја, уследило је њихово истребљење и масовно одвођење у логоре. Највећи талас хапшења и спровођења у логоре десио се, као што је наведено, јула месеца 1942. године. Највећи део сремских Јевреја је настрадао у Јасеновцу и Аушвицу.

 

Списак сачуваних пријава (имена су дата у оригиналу):

БЕОЧИН

  1. Bloch Đura
  2. Bloch Oskar
  3. Deneš Stjepan
  4. Mandel Nikola
  5. Ronaj ing. Mirko
  6. Rosenberg Zoltan
  7. Šateles Serena

БЕШКА

  1. Katona Aleksander
  2. Katona Aurelija
  3. Katona Stefan

ЧЕРЕВИЋ

  1. Brandajz Oskar
  2. Fischer Eleonora
  3. Kornfeld dr. Pavle
  4. Szöke Željko

ЕРДЕВИК

  1. Hirth Izidor
  2. Händler Josip
  3. Kohn Adolf
  4. Štern Lazar

ГОЛУБИНЦИ

  1. Kohn Ladislav
  2. Kohn Sigmund
  3. Römer Filip

ИНЂИЈА

  1. Pisker Bela

ЉУБА

  1. Hahn Leopold

НЕШТИН

  1. Goldenberg Laura
  2. Goldenberg Miša

НОВИ СЛАНКАМЕН

  1. Kardoš Ljudevit

ПЕТРОВАРАДИН

  1. Schlesinger – Stanić dr. Slavko

РУМА

  1. Auferber Jakob
  2. Braun Etelka
  3. Braun Ruža
  4. Ferstner Mihajlo
  5. Fischer Bernhardt
  6. Frim Julije
  7. Garai Franjo
  8. Hauser Bela
  9. Hellinger Simon
  10. Heitler Max
  11. Heršković Fani
  12. Kaufman Leo
  13. Klein Helena
  14. Kohn Milan
  15. Lederer rođ. Lang Fani
  16. Malenković dr. Borislava
  17. Müller Benjamin
  18. Müller Sigmund
  19. Müller Šarlota
  20. Rajh Sigmund
  21. Reich Arnold
  22. Stein Bernard
  23. Steiner Nina
  24. Polaček Samuel
  25. Popper Jakob
  26. Richtmann Aladar
  27. Roth Bela
  28. Schlesinger Dezider
  29. Skopal Filip
  30. Skopal Karlo
  31. Stein Bernard
  32. Unterberger Adolf
  33. Unterberger Martin
  34. Unterberger Mirko
  35. Unterberger Sali
  36. Waksberger Jakob
  37. Weiss Jakob
  38. Weiss Maksim
  39. Weiss Nathan
  40. Wessel Alice
  41. Wessel Ella
  42. Wessel Karlo

СОТ

  1. Goldenberg Roza

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

  1. Alt Rozalija
  2. Ferstner Jene
  3. Ferstner Vilim
  4. Fleischman Imre
  5. Fleischman Josip
  6. Fleischman Šandor
  7. Frankfurter dr. Ignac
  8. Freund Leo
  9. Fuhrmann Miroslav
  10. Fuhrmann rođ. Čukin Viktorija
  11. Gärtner David
  12. Gärtner Fani
  13. Hubert Hilda
  14. Hubert Sigmund
  15. Kiršner rođ. Milanić Fritzi
  16. Kiršner dr. Slavko
  17. Kovač Julije
  18. Lederer Jelka
  19. Levy Sigfrid
  20. Milosavljević Regina
  21. Morgenstern Adolf
  22. Morgenstern Pera
  23. Morgenstern Samojlo, Josip, Mirjam i Ružica
  24. Morgenstern Sima
  25. Rosenberg Adolf
  26. Rosenberg Maks
  27. Samlaić Josip

СТАРА ПАЗОВА

  1. Berger Rella i Rožika
  2. Deutsch Salamon
  3. Friend Ivan
  4. Fučhs Giza
  5. Goldner dr. Geza
  6. Haisler Benko
  7. Heisler David
  8. Heršković Mavro
  9. Kesler Marija
  10. Klajn Berta
  11. Kohn Dragutin
  12. Kohn Andrija
  13. Kon Etelka
  14. Morgenstern Josip
  15. Miller Gerzon
  16. Pinus Mano
  17. Pisker Dragutin
  18. Politzer Pavle
  19. Rot Jakob
  20. Vajs Lujza

ШИД

  1. Blatt Gizella
  2. Blatt Maks
  3. Dajč Arnold
  4. Epštajn Gerzon
  5. Francoz Majer
  6. Hecht Samuel
  7. Hecht Sarlota
  8. Kišicky Abram
  9. Kišicky Ruža
  10. Klajn Josip
  11. Klein Ladislav (Laci)
  12. Klajn Ladislav
  13. Klein Leopold
  14. Klein Pavle
  15. Klein Regina
  16. Kohn Solomon
  17. Löbl dr. Kornel
  18. Löbl Olga
  19. Lustig Eugen Salamon
  20. Lustig Irena
  21. Malz rođ. Schlesinger Elsa
  22. Malz Salamon
  23. Morgenstern Filip
  24. Morgenstern Lenka
  25. Platzner Berta
  26. Reich Ignjat
  27. Reich Sida
  28. Schlesinger Leopold
  29. Spigl Herman
  30. Spiegel Roza
  31. Šrottmann Josip
  32. Šrotman Maks
  33. Srotman Rozika
  34. Stern Josip
  35. Stern Petar
  36. Winterstein Emil
  37. Winterstein Ida
  38. Zilzer Lottika
  39. Zilzer Nandor

ЗЕМУН

  1. Adler Paula
  2. Adanja Eugenia
  3. Adanja Lenka
  4. Adanja Rudi
  5. Adler Leo
  6. Adler Paula
  7. Adler Robert
  8. Alkalaj Vinuća
  9. Alkuser Avram
  10. Alkuser Regina rođ. Albaranas
  11. Almoslino Ema
  12. Almoslino Margita
  13. Altarac Josif
  14. Altarac Rošela
  15. Amoday Haim
  16. Amoday Rašela
  17. Anaf Helena
  18. Anaf Moreno
  19. Aranđelović Sofija
  20. Arneti Josip
  21. Arneti Netuš
  22. Auspitz Gitta
  23. Auspitz Julio
  24. Baba Erna
  25. Badalić pl. Judita Marija
  26. Balaž Izo
  27. Balaž rođ. Weis Regina
  28. Band Charlotte
  29. Band dr. Alexander
  30. Banović Gordana
  31. Beherano Benjamin
  32. Beherano Erna Ester
  33. Beherano Vitalis
  34. Belach Ovsej
  35. Belach Rebeka
  36. Berger Margareta Dragica
  37. Berger Viktor Željko
  38. Bihali Đuro
  39. Bihali Herman
  40. Bihali Maria
  41. Biheller Marek
  42. Binder Bertold
  43. Binder Leonhard Stjepan
  44. Binder rođ. Auslender Ružica
  45. Binder Teodora
  46. Blau Terezija
  47. Bloch Rudolf
  48. Böhm Fanka
  49. Böhm Gizela
  50. Böhm Klara
  51. Böhm Sigmund
  52. Bondy Jacques
  53. Bondy Robert
  54. Bošković Eugen
  55. Bošković Margita
  56. Brüll Hugo
  57. Brüll Josip
  58. Broch Aleksandar
  59. Brandeis Berta
  60. Brandeis Sigmund
  61. Brandeis Hedwiga
  62. Brandeis Pavle
  63. Brandeis Hannah
  64. Brandeis dr. Leopold
  65. Brandeis Karlo Dragutin
  66. Cević Avram
  67. Cević Hajim
  68. Cević Marijana
  69. Cević Robert
  70. Cohen Regina
  71. Čapo Jovan
  72. Čapo Piroška
  73. Čapo rođ. Šwalb Šarlota
  74. Čelebi Betty
  75. Čelebi Jakob
  76. Daniti Ašer
  77. Daniti Lenka
  78. Daniti Mihailo
  79. Daniti rođ. Scheer Katica
  80. Demajo Estera
  81. Deutsch Jelisaveta preudata Orban
  82. Dežma Rikard
  83. Dežma Štefica
  84. Eberle Marijana
  85. Ečer Nada
  86. Ehrenfreund rođ. Fein Ema
  87. Elek rođ. Goldštajn Ella
  88. Elias Josip
  89. Elias Lika
  90. Engler Desider
  91. Engler Elisabeth
  92. Ercegović Irma (Irena)
  93. Eškenazi Klara
  94. Farchy Allegra
  95. Farchy rođ. Weiser Alice
  96. Farchy dr. Josua M.
  97. Farkaš rođ. Schlanger Sofia
  98. Fekete Arnold
  99. Fekete Regina
  100. Fekete Greta
  101. Fekete dr. Bruno
  102. Ferber Jakob Emanuel
  103. Ferster rođ. Wajs Julijana
  104. Feuer Ladislav
  105. Feuer rođ. Adler Klara
  106. Finzi rođ. Lipman Lonny
  107. Finzi Sabetaj
  108. Fischer David
  109. Fischer Malvin
  110. Fischer Matilda udovica
  111. Fischer rođ. Steiner Janka
  112. Fischer Vilim
  113. Fišer dr. David
  114. Fišer Leo
  115. Fišer Ruža
  116. Fišer rođ. Wajs Etelka
  117. Fodor Anka
  118. Fogel David
  119. Fogel Eugen
  120. Fogel Ida
  121. Fogel Josip
  122. Frank dr. Mihajlo
  123. Frank rođ. Wollner Stefanija
  124. Frankl rođ. Klein Etelka
  125. Freidenfeld Serina
  126. Freudenfeld Aleksander
  127. Freudenfeld rođ. Wollner Matilda
  128. Fridman Branko
  129. Friedländer Erne
  130. Friedmann Irena
  131. Friedmann Lazar
  132. Friedmann Leo
  133. Friedmann Leopold
  134. Friedmann Renee
  135. Friedmann rođ. Reichental Selina
  136. Fuschs Dragutin
  137. Gärtner dr. Leo
  138. Geduldig Roza
  139. Gerb Feodor
  140. Goldstein Hermina
  141. Goldstein Ivan
  142. Goldstein Johana
  143. Goldstein Šarlota rođ. Sonnenfeld
  144. Goldštajn Ervin
  145. Goldštajn Marjana rođ. Binder
  146. Goldštajn Oskar
  147. Greber Serena
  148. Greber Pavle
  149. Greiner Erna rođ. Kandler
  150. Greiner Ilona
  151. Greiner Leopold
  152. Gross Paula
  153. Grossmann rođ. Ehrendiner Hermina
  154. Grünfeld Isidor
  155. Gussman Anica rođ. Dajč
  156. Gussmann Josip
  157. Hahamović dr. ing. Julije
  158. Hahamović rođ. Singer Helena
  159. Haim Matija
  160. Hasan Hugo
  161. Heitler Adolf
  162. Heitler Gizela
  163. Heitler maloletne Mira i Ella
  164. Herzl Adela
  165. Herzl Amalia
  166. Herzl Berthold
  167. Herzl Emil
  168. Herzl Gizela
  169. Herzl Hugo
  170. Herzl Ida rođ. Hilfreich
  171. Herzl Marija
  172. Herzl Richard
  173. Herzog dr. Franjo
  174. Hirš Ignjat
  175. Hiršfeld Frida
  176. Hiršfeld Gizela
  177. Hiršfeld Stefanija
  178. Hiršl Vukica
  179. Hirschl Alexander
  180. Honig David
  181. Honig Serena
  182. Hranilović Vilim
  183. Ignjatić Vladimir
  184. Iric Jovanka rođ. Farkaš
  185. Isak Nahmijas
  186. Izahar Ana
  187. Izahar Josip
  188. Izahar Regina
  189. Kačka Elza
  190. Kačka Gerzon
  191. Kampos rođ. Alkalaj Matilda
  192. Kampos Salamon
  193. Karistka Fany
  194. Karpat Ella
  195. Kaufman Regina
  196. Kazes Natan
  197. Kazes rođ. Böhm Sabina
  198. Klein Bernat
  199. Klein rođ. Rosenbaum Olga
  200. Kleinmann Edmund
  201. Klopfer Elsa (maloletna)
  202. Klopfer Hana
  203. Klopfer Heinrich Hajim
  204. Klopfer Isidor
  205. Klopfer Josefina
  206. Klopfer Leo
  207. Klopfer Rudolf
  208. Koen David
  209. Koen Leon Juda
  210. Koen Merjama
  211. Kohn Alfred
  212. Kohn Andor
  213. Kohn Etelka
  214. Kohn Hugo
  215. Kohn Imre
  216. Kohn Leopold
  217. Kon Ester
  218. Kon Herman
  219. Kon Regina
  220. Kon Salamon
  221. Kornstein Frida
  222. Kovač rođ. Wiegenfeld Žinka
  223. Közer Sofija
  224. Krishaber Ela
  225. Krishaber Karlo
  226. Kümmelberg rođ. Herzl Hermina
  227. Künstler Artur
  228. Künstler rođ. Pollak Valerija
  229. Landau Ervin
  230. Lande Berta
  231. Leitner Zdenko
  232. Leon Elsa
  233. Leon Heim Josif
  234. Leon Hermina
  235. Leon Ruža
  236. Levi Gisella rođ. Reiss
  237. Levi Alfred
  238. Levi Avram
  239. Levi Blanka
  240. Levi Ilse
  241. Levi Jozefina
  242. Levi Kadmon
  243. Levi Karl
  244. Levi Klara
  245. Levi Klara
  246. Levi Laura
  247. Levi Nissim
  248. Levi Oto
  249. Levi Robert
  250. Levi Roderich
  251. Levi Ruben
  252. Levi Sadik

253. Levi Salamon

  1. Levi Sigmund
  2. Levi Sol
  3. Levi Zimbul
  4. Lustig Armin
  5. Lustig Katica
  6. Mährigehl (Merišl) Franz
  7. Majer Berta
  8. Majer Malvina
  9. Majer Margita rođ. Šer
  10. Majer Samuel
  11. Mance Marta
  12. Mandel Johann
  13. Menahem Lika
  14. Müller Frida
  15. Musafija Azriel
  16. Musafija Blanka
  17. Musafija Isak
  18. Musafija Jakob
  19. Musafija Miša
  20. Musafija Rafael
  21. Nachmijas rođ. Ehrendiner Jozefine
  22. Nagy Šandor
  23. Neubauer Roza
  24. Neuhaus Klara rođ. Adler
  25. Neuhaus Rudolf
  26. Neumann Adolf
  27. Neumann Jakob
  28. Neumann Regina
  29. Nićin Sofija
  30. Orban Martin
  31. Papo Eliša
  32. Papo Jozefin
  33. Perenji Bela
  34. Perenji Klara
  35. Pick Melanija
  36. Pinkas Lydia
  37. Pinkas Samuel
  38. Pisker Adolf
  39. Pisker Edita
  40. Pisker Erwin
  41. Pisker Josip
  42. Pisker Josip
  43. Pisker Jovanka
  44. Pisker Mira
  45. Pisker Oskar
  46. Pisker Regina
  47. Polgar Zoltan
  48. Porobič rođ. Wiegenfeld Gizela
  49. Rechnitzer Dragutin
  50. Rechnitzer Jolan
  51. Reiss Jakob
  52. Reiss Gitel
  53. Reitzer Hermann
  54. Ronai Šarlota
  55. Rosenberg Elvira (maloletna)
  56. Rosenberg Lazar
  57. Rosenberg Eugenija
  58. Rosenberg Rosa
  59. Rosenfeld-Rubin Malvina
  60. Rosenfeld Friedrich
  61. Roth Johana
  62. Roth Leo
  63. Rubenović rođ. Farchy Edith
  64. Russo David
  65. Russo Emilija
  66. Samlaić Erih
  67. Samlaić Hugo
  68. Samlaić Lenka
  69. Samlaić Ljerka
  70. Samlaić Marija rođ. Klopfer
  71. Samlaić Ruža
  72. Samlaić Šari
  73. Samuel Karlo
  74. Sasson Bukica
  75. Sasson Josip
  76. Sasson Judita
  77. Sasson Marjana
  78. Sasson Moric
  79. Sasson Stela
  80. Schatteles Gisella
  81. Scheer Adolf
  82. Scheer Aleksandar
  83. Scheer Filip
  84. Scheer Marko
  85. Scheer rođ. Gerber Regina
  86. Scheer rođ. Mayer Lucija
  87. Scheer rođ. Testa Malvina
  88. Scheer Samuel
  89. Scheer Vilim
  90. Schön dr. Arnold
  91. Schön Lujza
  92. Schvitzer Herman
  93. Schvitzer Isidor
  94. Schwarz Ernest
  95. Schwitzer Herrmann Heinrich
  96. Schwitzer Ignjatz
  97. Schwitzer Julio
  98. Schwitzer Rosa
  99. Schwitzer Žaneta
  100. Schwitzer Vilma
  101. Semnic Fany
  102. Semnic Franciska
  103. Semnic Žiga
  104. Semnic Ignjat
  105. Semnic Marko
  106. Semnic Rosa
  107. Siegel Amalie
  108. Siegel Lily
  109. Siegel Edith
  110. Sigmund Alexandar
  111. Sigmund Katarina
  112. Sigmund Klara
  113. Singer Oskar
  114. Sonnenberg Bernhard
  115. Sonnenberg Henriette
  116. Sonnenfeld dr. Samuel
  117. Sonnenfeld Julijana
  118. Sonnenfeld Lazar
  119. Sonnenfeld Olga
  120. Spicer Josip
  121. Spicer rođ. Stern Katica
  122. Spiegel Walter
  123. Spiker Else
  124. Spiker Julius
  125. Spitzer Margit
  126. Stein Max
  127. Steiner Herman
  128. Steiner Maks
  129. Steiner Ružica
  130. Stojanović rođ. Frankl Melanija
  131. Strasser Teodor
  132. Szekelji rođ. Kon Flora
  133. Šalgo Makso
  134. Šalgo Marija
  135. Šalgo Suzana
  136. Šor Gizela
  137. Šor Iso
  138. Špindel Albert
  139. Špindel Herman
  140. Špindel Paula
  141. Štajn Vera
  142. Štein Mirko
  143. Štein Elsa
  144. Šugar Geza
  145. Švab Albert
  146. Švab Ney Irma
  147. Švicer Berta
  148. Švicer Sofija
  149. Švicer Šandor
  150. Tagleicht Emanuel
  151. Tagleicht Gavra
  152. Tagleicht Julka
  153. Tagleicht rođ. Josifov Estera
  154. Taus rođ. Glik Olga
  155. Taus rođ. Glik Olga
  156. Vider Regina
  157. Wajs rođ. Pollak Regina
  158. Wechsler Moritz
  159. Wechsler Stefi
  160. Weinberg Juliška
  161. Weiss Andor
  162. Weiss rođ. Nahmijas Lenka
  163. Weiss Ružica
  164. Weksler Simon
  165. Werigo Zoja (rođ. Johana Deutsch)
  166. Wiegenfeld Adolf
  167. Wiegenfeld Juliana
  168. Wiegenfeld Julio
  169. Wiegenfeld rođ. Rusov Lela
  170. Wiegenfeld Sidonia
  171. Zidverc Maks
  172. Zukermann Serena

 

 

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.