Прилог проучавању порекла Михајла Пупина

Саша Панчевачки[1]
Клиничко-болнички центар Земун, Земун

Никола Конески[2]
Институт за новију историју Србије, Београд;
Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево

Драгољуб А. Цуцић[3]
Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево

Оригиналан рад преузет и часописа за Историју, и филозофије  науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница.

 

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ПОРЕКЛА МИХАЈЛА ПУПИНА[4]

Апстракт

Предмет нашег истраживања је порекло Михајла Пупина, односно порекло идворског рода Пупин. Један од основних циљева рада је да приложи нове податке и тумачења о присуству поменуте породице у Идвору, односно да се што прецизније одреди година њиховог доласка у ово место, као и да се прикаже место (места) у којем су претходно живели. Рад ће бити састављен уз помоћ литературе, али и изворне грађе која до сада није представљена научној јавности, или која није представљена у целовитом приказу, уз коришћење модерних метода утврђивања патерналног порекла рода (Y DNK).

Кључне речи: Михајло Пупин, род Пупин, порекло, Идвор, Y DNK

 

1. Увод

Предмет нашег истраживања је порекло Михајла Пупина,[5] односно порекло идворског рода Пупин. Пре нашег истраживања, поуздано се знало да је Михајло Пупин рођен у Идвору, од оца Константина и мајке Алимпијаде, и да су се Константинови родитељи звали Арсеније и Стана. Када су и одакле дошли Пупини у Идвор? Како су се звали Арсенијеви родитељи и даљи преци? Какво је генетско патернално порекло (генетика мушког прапретка) идворских Пупина? Да ли је презиме увек било исто? Циљ нашег истраживања је да пронађемо прве помене породице Пупин у Идвору, да откријемо најстарије забележене претке и презимењаке Михајла Пупина у Идвору, и да покушамо да дамо одговор на питање одакле су и када дошли у Идвор. За састављање овог рада, користили смо, осим литературе, и многобројне до сада необјављене изворе. Користили смо грађу из Историјског архива у Панчеву (црквене матичне књиге), бечког Ратног архива (пописе граничара банатске Земаљске милиције), потом из цркве Светих Благовести у Идвору (домовни протокол), као и све доступне податке на интернету.[6] Такође, било нам је важно и данашње размишљање о пореклу, као и (не)постојање предања породице Пупин која и даље насељава Идвор, Панчево. Посебну пажњу смо посветили етимологији презимена Пупин. Осим старијих метода истраживања порекла, применили смо и нове методе истраживања порекла. У питању су генетска испитивања патерналног порекла кроз ДНК анализу Y хромозома.

2. Насеље Идвор

„Моје родно место је Идвор, мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустроугарској, а сада је важан део Краљевине СХС. Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али је њихов захтев био узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају где се налази Идвор. (…) У Идвору ниједна нација, осим српске није живела. Од када се памти, идворски Срби су се сматрали браћом Срба из Србије, који су се налазили само на неколико пушкомета даље од Идвора, на јужној страни Дунава. Ведрих дана из Идвора се јасно може видети Авала, планина близу Београда. Ова плава планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из Србије мотре оком пуним нежне пажње”, писао је Михајло Пупин у својој аутобиографији 1923. године.[7]

Родно место Михајла Пупина, није се увек у прошлости налазило на данашњој локацији. Званично први помен банатског села Идвор, било је у Пећком катастигу (1660, 1666). У питању је забелешка монаха из Пећке патријаршије, који су скупљали прилог за цркву.[8] Ипак, наишли смо на податак да је село Идвор далеко старије, па чак и старијег назива од до сада познатог помињања у Пећком катастигу. Наиме, Идвор проналазимо у попису житеља Темишварског санџака (1569, 1579), и то као Одворац/Одвор, које је припадало Чаковској нахији и које је лежало у близини села Уздин.[9] Наредни помен Идвора био је током Великог бечког рата, током којег се догодила Велика сеоба Срба под српским патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Током овог рата, Идвор је имао 40 кућа и припадао је Панчевачкој нахији. Године 1717. имао је четири домаћинства, док се у попису становништва Панчева и околних места из 1733. године Идвор не помиње као насељено место. Међутим, 1734/5.[10] године се помиње као насељено, а 1736. године постоји податак да је имао 12 домова. Уследила је куга, услед које је остало само осам домова у Идвору, да би се касније три дома угасила. Ускоро ће се Идвор поново помињати као ненасељено место, према попису пустара у Панчевачком дистрикту (1739/40). Међутим, постоје и подаци да је 1740. године у Идвору постојало осам домова.[11] Као порекло Срба у Идвору постоје и одређена предања старих мештана, који су живели у 19. веку. Тако је по речима деде Батикиног, део Идвораца био из Старе Србије, део из Шумадије, а део је из Метохије досељен у Идвор.[12] Јован Ердељановић наводи да је деда (бабо) Батикин запамтио од старих Идвораца причу да је Идвор насељен Србима још током Велике сеобе Срба под патријархом српским Арсенијем III Чарнојевићем, и том приликом наводи да су и друга банатска села уз Тамиш насељена у истом периоду. Са друге стране, Ердељановић даље пише да је део Идвораца (у периоду када је он истраживао двадесетих година 20. века) запамтио своје старо порекло, као и да су у Идвор ипак дошли са Шакабентом, у Другој сеоби Срба (1739/40).[13] Међутим, Срета Пецињачки наводи да је најстарији слој идворског становништва насељен тек 1751/2. године, Србима граничарима из Поморишко-потиске војне крајине.[14] Судећи према првим свештеницима и насељима одакле потичу, насеља из којих су долазили управо се могу размотрити као потенцијална места одакле је дошао и род Пупин. Забележени су свештеници Павле Путић из Шајтина (1767), Јован Симић из Сомбора, док је Никола Петровић био из Гроцке. Део Срба дошао је и из кикиндског краја у периоду од 1767. до 1770. године.[15]

Сматра се да су потиски и поморишки граничари населили више банатских насеља, која су у периоду од 1753. до 1764. године припадали Банатској земаљској милицији (подељени у шест Горњих компанија, којима је припадао и Идвор, који је са Чентом чинио најмању пету компанију, чији је заповедник био капетан Михаило Соринка/Зодинка).[16] Уместо Банатске земаљске милиције, 1773. године формиран је Илирски/Српски граничарски пешадијски пук, који је укинут 1776. године и прикључен 12. Банатско-немачкој регименти.[17]

По подацима оберлајтната Грубора (1780), Колонизациона комисија извештена је да се у Идвору и околини граде куће, те се сматра да је 1779/80. године почело пресељење села на нову локацију. Претпоставља се да је узрок пресељења куга. Међутим, недоумицу у вези питања године коначног пресељења места Идвор на нову локацију, ствара податак да је на месту старе локације постојала мала црква све до 1795. године, те се сматра да је то година коначног пресељења Идвора на нову локацију.[18]

3. Презиме Пупин

У изворима проналазимо две варијанте презимена рода који је предмет нашег истраживања: „Пупић” и „Пупин”. Етимологија ове две варијанте презимена, могла би бити од речи „пупољак”, „пуп”, али и по делу тела.[19] Не знамо на који начин, када и због чега је породица добила наведене варијанте презимена. Међутим, од почетка 19. века, у изворима проналазимо само једну варијанту презимена овог рода – Пупин.  Касније, током својих истраживања, Ердељановић бележи породицу Пупин у Идвору, и наводи да су презимена која се завршавају на „ин”, типична за Србе староседеоце у Банату.[20]

Осим презимена идворског рода Пупин, по свему судећи независно од поменутог рода, постојало је још неколико родова, за које немамо јасне доказе о повезаности са идворским Пупинима/Пупићима, а чија презимена и надимци у себи садрже корен пуп.[21] Што се презимена Пупић тиче, оно је забележено у Панчеву, двадесетих година 20. века, у Доњој вароши. Та породица претходно је досељена из Ковина, где се пре више од три стотине година  доселила са простора херцеговачко-црногорске границе (крсна слава је Ђурђевдан).[22]  Да ли постоји веза између Пупина и Пупића треба тек размотрити.[23]

На споменику Сенмартонским борцима у Другом светском рату помињу се Аркадија Пупин, Милорад Пупин и Радивој Пупин. Укупно две фамилије у овом месту је имало као свој породични надимак „Пупин”.[24] Породични надимак Пупин/Пупа забележен је такође и у селу Дињаш (данашња Румунија), и везан је за породицу Марков (Јовањдан и Никољдан крсне славе).[25] По свему судећи, све горе наведене породице су се касније населиле у поменутим местима, будући да ове варијанте презимена не проналазимо у попису становништва Хабзбуршке монархије 1828. године.[26] При попису београдског становништва 1733/4. године наведен је „Живковић Стојко (или Пупин)”, а при скупљању прилога за Темишварску епископију, прилог за изградњу цркве дао је „Живковић Стојко (Пупин зет)” 1731. године.[27]

Постоји и теорија о цинцарском пореклу Пупина, али је она неутемељена и контрадикторна. Код Трифуновског се може пронаћи предање локалних мештана да је у селу Вевчани, поред Охридског језера, настањен род Пупини који прославља крсну славу Свету Богородицу. У питању је, по предању, породица цинцарског порекла, која је живела у селу Нича у данашњој Албанији. По предању, након што су им Турци убили старешину дома, остала је жена Пупа са четири сина, која се, почетком 19. века доселила у Вевчане. По причи мештана, Пупина два сина, Ђорђе и Никола остали су у селу, док се син Стојан иселио у Топлицу. Име, као и судбина четвртог сина не зна се са сигурношћу. Такође, по причама мештана Вевчана, Михајло Пупин потиче управо од поменутог четвртог сина. Наводи се податак да је Годишњи сабор у Вевчану на дан Светог Преображења уједно и слава свих родова у Вевчанима, осим Пупиних, који славе Свету Богородицу.[28] Са друге стране, Павле Митрески у својој књизи другачије интерпретира догађаје везане за насељавање поменутог рода у Вевчане, а касније и на просторе северно од Дунава. Даље, Митрески наводи да је род Пупин пореклом из албанског села Ниче у близини Москопоља, а да је за време власти Али-Паше Јањинског (рођен 1740. године) и његовог освајања Делвина (1784), Михајлов чукундеда „Василије Пупа” убио турског војника на пазару, због чега је породица морала да се исели. Као казна за убиство, Василије је убијен, а његова жена Пупа са децом је протерана у Вевчане, дакле у периоду након освајања Делвине, односно после 1784. године.[29] У својој књизи Митрески даље покушава да објасни, реконструише досељавање поменутог рода из Вевчана на просторе северно од Дунава, уз доста контрадикторности. По тврдњи Петра Кочовића, која се налази у саставу предговора књиге Митреског, преци Михајла Пупина на просторе северно од Дунава дошли су из Вевчана, у Другој сеоби Срба са патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом, а као доказ за ту тврдњу наводи слику Паје Јовановића Сеоба Срба (на којој је насликана Прва сеоба Срба 1690. године под патријархом српским Арсенијем III Чарнојевићем, а не Друга сеоба Срба 1739/40. године), коју је Михајло Пупин наводно лично наручио, а на којој су наводно насликан његов деда, Арсеније и Михајло, који су се том приликом населили у Земун.[30] Наведене тврдње, Митрески поткрепљује документом из Земунског магистрата (наводи да је у питању 1785. година, а на документу се налази 1787. година), на ком је записан “Michael Constantin Popp” као трговац који је требао да плати државну таксу за трговину стоком.[31] Такође, он наводи да је у питању Михајлов деда, а да је презиме погрешно записано као ”Popp”, уместо “Pupp”, јер су “мађарски чиновници писали готицом”, и да је презиме “Popp” у међувремену добило германизовану форму “Poppen”, те тако објашњава етимологију презимена Пупин. Досељавање рода Пупин у Идвор везује за Арсенија, који је “добио земљу у Идвору и сагласност са привилегијама”, те се оженио Станом. Иако приликом навођења Михајлових директних предака он наводи Арсенија као првог познатог претка, у једном делу књиге он пише да се Арсенијев отац звао Константин.[32] Остаје нејасно када су заправо преци Михајла Пупина дошли у Идвор по Митреском, јер он наводи да је породица у Вевчане прешла тек 1784. године, а да је пределе северно од Дунава населила управо из Вевчана у Другој сеоби Срба 1739/40. године. Дакле у питању су заиста контрадикторне тврдње које се међусобно искључују. Такође, у наставку рада можемо поуздано рећи да не проналазимо доказе за тврдње Митреског, а како је присуство рода Пупин/Пупић у Идвору забележено далеко пре поменутог документа из Земунског магистрата (што ћемо и изложити у наставку рада), налазимо да су твдрње Митреског неосноване и непоткрепљене доказима, односно изворима. Такође, доказе за постојање породице са презименом „Пупин” у селу Вевчане, ми не проналазимо, већ наилазимо на породицу са презименом „Пупиноски” и то тек касније (након 1945. године), у Београду.[33] У књизи Душана Поповића О Цинцарима не наилазимо на податак да је Пупа било женско име типично за цинцарску популацију, нити презиме „Пупин” међу пописаним презименима цинцарског порекла.[34] Са друге стране, извлачење закључка да је Михајло Пупин цинцарског порекла на основу неутемељених тврдњи, да је презиме рода проистекло из женског имена „Пупа”, погрешно је, будући да се порекло рода посматра кроз порекло директног мушког претка.

Пронашли смо такође и родовске надимке који имају сличности са презименом Пупин. На пример, род Пупинци, који су забележени у селу Буљесовце у Врањској Пчињи.[35] Такође, у селу Декутинце помиње се род Пупинци, придошлих у 18. веку из области Краишта.[36] Такође месту Младо Нагоричане, помиње се и махала Пупинци.[37] Постоји и податак да је род Пупин из Идвора пореклом из Старе Србије, односно Скопске Црне Горе.[38]

Све горе поменуте породице не можемо довести у директну везу са породицом Пупин из Идвора. Род Пупин (крсна слава Мала Госпојина) у Идвору представља српски староседелачки род у Идвору, који је по свему судећи (на основу позиције куће, и чињеници да је била међу првим нумерама), пресељен на место новог Идвора из старог Идвора. У питању је једина породица у Идвору која слави крсну славу Малу Госпојину (Пресвету Богородицу). Занимљиво је то да је породица Пупин у Идвору такође једна од ретких за коју није забележен породични надимак, „шпицнаме”, што је иначе било уобичајено за староседелачке родове у Банату.[39] Бављење пореклом одређених породица олакшава и постојање породичних предања о даљем и старијем пореклу. Код идворске породице Пупин оно нажалост није очувано.[40] Будући да немамо довољно извора који би нам омогућили да са сигурношћу тврдимо одакле је тачно род Пупић/Пупин дошао у Идвор, покушали смо да коришћењем модерних метода истраживања порекла породица, дамо одговор на поменуто питање.

4. Патернално порекло рода Пупин у Идвору

Коришћењем модерних метода истраживања порекла породица (тачније тестирање патерналног порекла кроз Y хромозома). У питању је генетско тестирање порекла, искључиво по мушкој линији. Тестирањем Y хромозома Михајла Пупина из Идвора (крсна слава Мала Госпојина), имењака и презимењака чувеног научника Михајла Пупина, утврђено је да породица Пупин из Идвора припада хаплогрупи I2-P37>M423>L621>CTS10228>Y3120. Узорак је узео Војислав Симеоновић, а тестирање је урађено преко ДНК центра за генетику у Београду, у сарадњи са Друштвом српских родословаца Порекло.

Грана L621 је највећа грана хаплогрупе I2, а из ње проистичу гране CTS10228 и још низводнија Y3120, која се везује углавном за етногезу Словена и њихову каснију експанзију односно сеобе са подручја источне Европе ка подручју југоисточне Европе. Старост гране Y3120 је према подацима на сајту Yfull процењена на око 2200 година, тако да се за ову грану може рећи да је прилично млада. Испод гране Y3120 има још неколико подграна, а подграна којој припада породица Пупин би се могла једино утврдити даљим тестирањима.[41]

5. Породица Пупин у црквеним матичним књигама Идвора (1779-1895) и домовним протоколима (1845-1935)

Црквене матичне књиге Храма Празника Благовести Пресвете Богородице у Идвору, нису до сада систематски истраживане. Наиме, у овом поглављу ћемо објавити податке о првим поменима презимена Пупин у Идвору у матичним књигама, о њиховим кумовима, као и најстаријим припадницима рода који су живели у 18. веку и почетком 19. века. Овде наилазимо и први пут на податак о другој варијанти презимена рода Пупин, а то је презиме „Пупић”. Наиме црквене матичне књиге православне цркве у Идвору обухватају матичне књиге крштених и венчаних које се воде од 1779. године, као и матичне књиге умрлих које се воде од 1791. године.

Најстарији у црквеним матичним књигама забележени чланови овог рода су Никола (1740-1793), Исак (1750-1824), Павел (година рођења непозната, преминуо пре 1791. године), Елисавета (не зна се година рођења, преминула 1799. године), и Арсеније (1769-1837). Они су током 18. века, али и почетком 19. века, уписивани у црквене матице наизменично као „Пупић”, и као „Пупин”. Наиме, ако посматрамо матичне књиге крштених, први поменути члан рода Пупин био је Павел Пупин (један од најстаријих , у матичним књигама Идвора пронађених чланова рода Пупин у Идвору који је преминуо пре почетка вођења матица умрлих 1791. године), који је 1781. године био кум на крштењу Дамјану Везилићу.[42] Исте године забележено је и крштење Павела, сина Исака и Ане Пупин (у питању је кружење имена Павел које је овом приликом други пут забележено у оквиру рода Пупин), а као кум је забележен Зарин Ранко. Касније, 1787. године, Исак Пупин је добио ћерку Петру са супругом Аном (рођеном Свирац).[43]

У матичним књигама венчаних, најстарији помен презимена Пупин и друге варијанте Пупић, јесте 1781. године, када је Никола Пупин забележен као кум Илији Соринкићу. Проналазимо га и у сачуваним матицама умрлих (1793), а уписан је као Николај Пупин. Не наводи се колико је имао година када је умро, али, обзиром да се у матицама венчаних појављују његове ћерке Савка (која се удала 1786. године), као и Алка (која се удала 1794. године), може се претпоставити да је Никола рођен око 1740. године. У матичним књигама венчаних, приликом бележења венчања Николине ћерке Алке, он је уписан као „Никола Пупић”. То је први пут да у црквеним матичним књигама православне цркве у Идвору наилазимо на варијанту презимена овог рода „Пупић”, док последњи пут ову варијанту презимена проналазимо у упису Константина, оца Михајла Пупина, у матичну књигу крштених (1814).

Због недостатка извора, не можемо са сигурношћу рећи који је од горе наведених чланова породице Пупин/Пупић (Никола, Исак, Павел) директни предак и отац Арсенија Пупића/Пупина (1769-1837), Михајловог деде. Као стричеви Михајла Пупина, у матичним књигама крштених и умрлих, помињу се Живан/Живојин (1793-1847)[44] и Марко (1802-?), који су били деца из првог брака његовог деде Арсенија са Макреном/Макрином Стан (?-1802), потом и Никола (1806-1848), Јован (1811-1835), Стефан (1809-?), деца из другог Арсенијевог брака са Станом. Управо, из другог брака Арсенија Пупића са Станом, рођен је и Михајлов отац Константин (1814-1873). Примећујемо кружење неколико истих мушких имена у идворском роду Пупин/Пупић, кроз 18. и почетак 19. века (имена Никола, Павел, Арсеније).

Када говоримо о старим кумствима породице Пупић/Пупин током 18. века и почетком 19. века, посматрајући црквене матичне књиге, наилазимо на неколико родова. Наиме породица Пупић/Пупин венчавала је и крстила припаднике породица Соринкић (1781. године први пут забележено кумство), Везилић (1781), Глоговац/Глоговачки (1786), Брезаков (1795), Стојанов (1814). Са друге стране кумови који су крстили припаднике породице Пупић/Пупин долазе из породица Зарин (1781), Николић (1787), Ивковић (1793), и Мећавин (1824).

Породица Соринкић била је пореклом из Жабља, Везилићи су дошли из Велике Кикинде, породица Николић (шпицнаме: Шенђурски), чије је порекло вероватно из Сен Ђурђа у близини Темишвара, док је породица Глоговац/чки пореклом највероватније са Поморишја, из места Глоговац поред Арада.[45] За друге родове који су били у кумовским везама са родом Пупин/Пупић, није познато место порекла пре досељавања у Идвор.

У домовном протоколу из 1845. године, породица Пупин је забележена под кућним бројем 115, потом и бројевима 241, 278 и 321. Наравно, помиње се и Михајло Пупин, уписан по крштеном црквенословенском имену „Михаил” 1854. године.

6. Чланови рода Пупић/Пупин у граничарској служби у Банату

Након распуштања Поморишко-потиске војне крајине, постојала је потреба да се формирају војне јединице које би биле задужене за мир у крајевима јужног и средњег Баната. Тако је 1752. године формирана Земаљска милиција, а 1753. године подељена је у шест компанија. Идвор и Чента чинили су најмању 5. компанију којом је заповедао капетан Михаило Соринка (Зодинка).[46] Прегледом докумената из бечког Ратног архива, који обухватају попис граничара и официра Банатске земаљске милиције 1753. године наишли смо на први, а уједно и најстарији помен породице Пупић/Пупин у Идвору, односно на граничара Кузмана Пупића (Kusman Pupith, под редним бројем 158).[47]

Током истраживања наишли смо на податак о додељивању земљишта идворским граничарима 1769. године, на ком нема породице Пупић/Пупин, али се помиње извесни „Никола Попић”.[48] Претпоставили смо да је у питању погрешан препис документа, али у оригиналном документу заиста је наведен Никола „Попић”.[49] Документ из 1753. године о Банатској земаљској милицији и граничарском месту Идвору дефинитивно је потврдио да „Попић” није погрешан препис презимена Пупић, јер се поред Кузмана Пупића, који се наводи као граничар 1753. године, наводи и Мартин Попић.[50] То значи да су у Идвору постојале две породице различитог презимена, „Пупићи” и „Попићи”, као и да је породица Попић постојала у Идвору барем у периоду од 1753. до 1769. године, и да је у неком тренутку нестала из Идвора.

Прегледом грађе у периоду од 1764. до 1835. године из бечког Ратног архива, а која се односи на 12. банатско-немачку граничарску регименту, наилазимо на много нових, до сада непознатих података о многобројним српским родовима у Банату, између осталог и о роду Пупић/Пупин. Наиме, подаци који се тичу српских граничара из ове војне формације почињу тек са увођењем одређених села у домен Војне границе и њихово укључивање у одбрамбени систем. Идвор је укључен у систем Војне границе тек 1776. године. У фебруару 1776. године, у попису новопримљених граничара Идвора помиње се граничар пешадинац (gemeinne) Никола Пупин (Nicola Pupin, редни број 164).[51] По годинама живота, наведени Никола Пупин би могао бити исти онај Никола Пупић/Пупин кога смо претходно пронашли у матичним књигама.

Након Николе Пупина, у попису новопримљених граничара Идвора децембра 1791. године помиње се Арсен Пупин (Arsen Puppin, број куће 99).[52] Отпуштен је из војске у марту 1802. године.[53] У црквеним матичним књигама проналазимо само једног Арсенија Пупина, деду Михајла Пупина, који је највероватније управо забележени граничар Арсен Пупин. Он није био последњи граничар из породице Пупин у Идвору.

Арсенијев син из првог брака са Макреном Стан, Живан (Schiwan Puppin), је четврти  војни обвезник/граничар из Идвора кога смо пронашли, након Кузмана, Николе и Арсена. Он је у јулу 1809. године, забележен као граничар (кућни број 101). Забележено је и да је у том тренутку имао 19 година, а да је био висок 190 цм.[54] Податак о броју година је нетачан, јер Живана проналазимо у црквеним матичним књигама крштених у 1793. години, те је при упису у граничаре имао заправо 16 година.[55]

Такође, граничар је био и Арсенијев син из другог брака са Станом, а Живанов полубрат Никола Пупин (1806-1848). Његов упис у граничарску службу забележен је 1829. године. Последњи пут Никола се помиње у попису граничара 1831. године, као део компаније капетана Цветковића.[56]

Посматрајући период постојања војних формација присутних на простору јужног Баната од средине 18. века до тридесетих година 19. века (за тај период смо пронашли грађу), у документима смо пронашли четири генерације породице Пупић/Пупин, односно пет граничара, од којих поуздано знамо да су тројица чланови уже породице Михајла Пупина (његов деда Арсен и два стрица, Живан и Никола). За Кузмана Пупића и Николу (поменутог при уласку Идвора у Војну границу 1776. године), не можемо поуздано рећи да ли су били директни преци, односно чланови уже породице Михајла Пупина. Породица Пупић/Пупин, узевши у обзир горе наведено, бавила се војничким занимањем.

7. Закључак

Један од првих резултата нашег истраживања је проналазак друге варијанте презимена данашњег рода Пупин, а то је презиме „Пупић”. Први пут у изворима (црквене матичне књиге православне цркве у Идвору) наилазимо на варијанту презимена „Пупић” у матичним књигама венчаних 1794. године – венчање Алке, ћерке Николе Пупића, док последњи пут ову варијанту презимена проналазимо при упису Константина, oцa  Михајлa Пупина, у матичној књизи крштених 1814. године. Никола представља једног од најстаријих забележених чланова рода Пупин у Идвору (забележен је у изворима наизменично као Никола Пупић и као Никола Пупин). За Николу не можемо са сигурношћу рећи да ли је био директни предак Михајла Пупина, али је по свему судећи био члан овог рода. Посматрајући године живота (рођен око 1740. године), Никола би могао бити отац Арсенија, Михајловог деде, али то не можемо у овом тренутку поткрепити изворном грађом. Арсенијев отац могао би бити и Исак или Павел Пупић/Пупин, које смо такође пронашли у изворима као становнике Идвора у другој половини 18. века.

Први пут проналазимо у изворима једног члана ове породице 1753. године (Кузман Пупић), као граничара-пешадинца Банатске земаљске милиције у Идвору. У литератури постоје подаци да је Идвор насељен Србима, граничарима из Поморишко-потиске војне крајине 1752. године, али постоје и индиције да је постојао још један малобројнији и старији слој становништва. На основу нашег истраживања не можемо са сигурношћу рећи одакле су и када Пупићи/Пупини дошли у Идвор, али са сигурношћу можемо тврдити да је род Пупић/Пупин присутан у Идвору барем од 1753. године. Постоје различити подаци и тумачења о досељавању рода Пупин у Идвор. Наиме, подаци који се износе у појединој литератури (Јован Трифуноски) да породица Пупин долази у Вевчане тек у 19. веку, а потом из Вевчана у Идвор, не могу бити тачни. Будући да смо у изворима пре Арсенија, Михајловог деде, у Идвору пронашли Кузмана (1753), Николу (1776), Павела (1781) и Исака (1781), не могу бити тачни ни подаци који се износе у литератури (Павле Митрески) да је Арсеније, Михајлов деда, први дошао у Идвор као први члан и зачетник идворског рода Пупин. Када причамо о Арсенију (1769-1837), Михајловом деди, њега први пут проналазимо у војним пописима 12. банатско-немачке регименте децембра 1791. године, као граничара пешадинца из Идвора, док се у црквеним матичним књигама православне цркве у Идвору први пут бележи приликом крштења свог сина Живана, са првом супругом Макреном рођеном Стан 1793. године.

Постоји у литератури и теорија о цинцарском пореклу рода Пупин, преко „Пупе”, жене цинцарског порекла, а наводне преткиње Михајла Пупина. Напомињемо да, осим што не постоје конкретни докази поткрепљени изворном грађом о повезаности „Пупе” са идворским родом Пупин, такође и овакав начин тумачења порекла једног рода је погрешно постављен. Наиме, порекло једног рода посматра се кроз патернално порекло зачетника презимена (порекло по мушком прапретку), а не кроз порекло једне од женских чланова породице.

Како би одгонетнули порекло рода Пупин по мушкој линији, осим старијих метода истраживања порекла, применили смо и нове методе истраживања порекла. У питању су генетска испитивања патерналног порекла кроз ДНК анализу Y хромозома (генетско тестирање порекла, искључиво по мушкој линији). Тестирањем Y хромозома Михајла Пупина из Идвора (крсна слава Мала Госпојина), имењака и презимењака чувеног научника Михајла Пупина, утврђено је да породица Пупин из Идвора припада хаплогрупи I2-P37>M423>L621>CTS10228>Y3120. Грана L621 је највећа грана хаплогрупе I2, а из ње проистичу гране CTS10228 и још низводнија Y3120, која се везује углавном за етногезу Словена и њихову каснију експанзију односно сеобе са подручја источне Европе ка подручју југоисточне Европе. Како бисмо боље сагледали патернално порекло, утврдили старију подграну којој припада род Пупин, али и добили генетска поклапања са неким од многобројних тестираних родова, потребна су даља генетска тестирања. Наш рад преставља прилог порекла идворског рода Пупин, иза којег ипак остаје простор за даље истраживање. Још увек су отворена питања одакле су и када дошли преци рода Пупић/Пупин у Идвор, ко су били директни преци Арсенија, деде Михајла Пупина, као и многа друга питања.

Извори:

1. Архива православне цркве у Идвору, Домовни Протокол православне цркве у Идвору 1845. године.
2. Историјски архив у Панчеву, Матичне књиге крштених ,венчаних и умрлих православне цркве у Идвору.
3. Österreichisches Staatsarchiv, FHKA, BA, Ktn. 77 (rote Nr. 41), folio 301–412 und fol. 606-608; KA, Kartensammlung, Glh , 242, Austheilungs Tabella, Uber das Militar Orth Idvor, wie dessen Terain an die nachstehende, Individa Anno 1769, vertheillet worden ist als.
4. Усмено сведочење Михајла Пупина, уз попуњену анкету приликом давања ДНК узорка (03. априла 2021. године, Идвор).

Литература:

1. Бугарски, Стеван. „Споменици Срба у Румунији жртава светских ратова”. Темишарски зборник, 7 (2014).
2. Бугарски, Стеван. „Ономастика села српског Семартона”. Темишварски зборник, 4 (2006).
3. Вујанић, Милица, Даринка Гортан Премк, Милорад Дешић, Рајна Драгићевић, Мирослав Николић, Љиљана Ного, Васа Павковић, Никола Рамић, Рада Стијовић и Милица Радовић Тешић. Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2011.
4. Гавриловић, Владан. „Попис Потиске војне границе из 1748. године”. Мешовита грађа, 32 (2011).
5. Engel, Pál. “A temesvári és moldovai szandzsák törökkori települései 1554-1579”. (Szeged, 1996), 97, map 1. Преузето 21.03.2021. https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_08/?query=A%20temesv%C3%A1ri%20%C3%A9s%20moldovai%20szandzs%C3%A1k%20t%C3%B6r%C3%B6kkori%20telep%C3%BCl%C3%A9sei%201554-1579%20-%20&pg=0&layout=s.
6. Ердељановић, Јован. Срби у Банату: Насеља и становништво. Нови Сад: Матица српска, 1992.
7. Идворски Пупин, Михајло. Са пашњака до научењака. Београд: Фонд Младен Селак-Млади проналазач, 2013.
8. Илић, Јелена. „Насељавање Потиских и Поморишких граничара у Банат (1751-1753)”. Зборник Матице српске за историју, 89 (2014).
9. Илић-Мандић, Јелена. „Насељавање поморишких и потиских граничара у Банат”. Зборник Матице српске за историју, 89 (2014).
10. Марков, Светозар. Дињаш некад и сад. Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2018.
11. Митрески, Павле. Михајло И. Пупин: Од Вевчани до Идвор. Струга: Ирис Струга, 2020.
12. Николић, Риста Т. Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве. Београд: Српска краљевска академија, 1903.
13. Пецињачки, Срета. Панчевачки дистрикт: 1717-1773. Нови Сад: Филозофски факултет, Институт за историју, 1985.
14. Пецињачки, Срета. Граничарска насеља Баната (1773-1810): I том (А-И). Нови Сад: Матица српска, 1982.
15. Пецињачки, Срета. „Индивидуална распоредела земље Идворским граничарима 1769. године”. Зборник Матице српске за историју, 7 (1973).
16. Поповић, Душан Ј. Срби у Банату до краја века. Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига, 1955.
17. Поповић, Душан Ј. Београд у 18. веку од 1717-1739. године. Београд: 3D+, 2011.
18. Поповић, Душан Ј. О Цинцарима: Прилози питању постанка нашег грађанског друштва. Београд: 1937.
19. Преузето 21.03.2021. https://adatbazisokonline.hu/adatbazis/az-1715_-evi-orszagososszeiras/adatlap/342?search=pupin&term=eyJxIjoicHVwaW4iLCJmcSI6W10sInNvcnQiOiJzY29yZSIsImFxIjoiIiwiYXFUeXBlIjoiIn0=&curr=1
20. Преузето 21.03.2021. https://adatbazisokonline.hu/adatbazis/az-1715_-evi-orszagososszeiras/adatlap/5011? search=pupa&term=eyJxIjoicHVwYSIsImZxIjpbXSwic29ydCI6InNjb3JlIiwiYXEiOiIiLCJhcVR5c
21. Преузето 21.03.2021. https://www.familysearch.org/ark:/61903/1:1:6984-XJ3Z
22. Преузето 06.2021. https://digi.landesbibliothek.at/viewer/image/AC08513816_Verlustliste_Nr_0508/3/-/
23. Преузето 03.06.2021. https://digi.landesbibliothek.at/viewer/image/AC08513816_Verlustliste_Nr_0392/36/LOG_0025/
24. Преузето 06.2021. https://www.familysearch.org/library/books/records/item/232148-redirection
25. Преузето 03.06.2021. https://www.familysearch.org/library/books/records/item/232808-redirection
26. Преузето 06.2021. https://digitalni.arhivbeograda.org/show_document.php?id=973600
27. Преузето 03.06.2021. https://digitalni.arhivbeograda.org/show_document.php?id=973599
28. Преузето 06.06.2021. https://www.poreklo.rs/2021/05/30/poreklo-mihajla-pupina/
29. Преузето 06.06.2021. https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/.
30. Преузето 06.06.2021. https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml.
31. Преузето 06.06.2021. https://www.yfull.com/tree/I2/
32. Преузето 19.02.2019. https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-NQ52-3?i=771&cat=132356
33. Преузето 19.02.2019. https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-NSVN-F?i=399&cat=132356
34. Преузето 20.03.2019. https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-N9MJ-R?i=384&cat=132356
35. Преузето 16.04.2019. https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-XWN3?i=304&cat=132356
36. Преузето 12.05.2019. https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TF-R8NG?i=633&cat=132356
37. Стајић, Васа. Великокикиндски диштрикт: 1776-1876. Нови Сад: Матица српска, 1950.
38. Тодоров, Слава. Идвор: Монографија. Панчево: 2004.
39. Трифуновски, Јован Ф. Врањска Котлина: Антропогеографска испитивања:Књига друга-посебан део. Скопје: Универзитетска печатница, 1963.
40. Трифуновски, Јован Ф.“Средиште средњевековног Жеглигова”. Гласник српског географског друштва, 61 (1981).
41. Трифуновски, Јован Ф. Охридско-Струшка област: Антропогеографска истраживања. Београд, Српска акедимија наука и уметности, 1992.
42. Цвијић, Јован ур. Насеља Српских земаља. Књига 2. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1903.
43. Цуцић, Драгољуб и Мартиновић Драгољуб. Научник, изумитељ, професор, родољуб – Михајло Идворски Пупин: Илустрована Монографија. Београд: Институт Михајло Пупин Београд, Дом Културе Михајло Пупин Идвор, 2020.

*

Saša Pančevački
Clinical Hospital Center „Zemun”, Zemun

Nikola Koneski
Institute of Recent History of Serbia, Belgrade;
Regional Talent Centre Mihajlo Pupin, Pančevo

Dragoljub A. Cucić
Regional Center for Talents „Mihajlo Pupin”, Pančevo

CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE ORIGIN OF MICHAEL PUPIN

Abstract

The subject of our research is the origin of Mihajlo Pupin, that is, the origin of the Pupin family. One of the main goals of the paper is to submit new data and interpretations about the presence of the mentioned family in Idvor, is to determine as precisely as possible the year of their arrival in this place, as well as to show the place (places) where they previously lived. The paper will be compiled with the help of literature, but also original material that has not been presented to the scientific public so far, or which has not been presented in its entirety, using modern methods of determining the paternal origin of the genus (Y DNA).

Прихваћено за објављивање на седници
Уређивачког одбора часописа Флогистон 27. септембра 2021.

 

[1] [email protected]

[2] [email protected]

[3] [email protected]; [email protected]

[4] Захваљујемо се, Михајлу Пупину на пристанку на генетско тестирање, као и на породичним предањима о пореклу рода Пупин (Михајло Пупин рођен је 1981. године. Студирао је историју. Род научнику Михајлу Пупину је преко „гране” Николе Пупина, рођеног брата Константина, оца научника Михајла Пупина. Није једини мушкарац у роду Пупин, тако да се додатна истраживања са генетским тестирањем тек очекују.). Такође, велику захвалност на помоћи дугујемо др Војиславу Д. Симоновићу, ванредном професору на катедри за пољопривредно машинство на Машинском факултету Универзитета у Београду на узимању ДНК узорка ради генетске анализе рода Пупин, као и на уступању пописа Банатске земаљске Милиције 1753. године. Такође, захваљујемо се Друштву српских родословаца Порекло, као и њеном директору господину Јовици Кртинићу на анализи ДНК узорка члана идворског рода Пупин, као и на уступању резултата тестирања. Захваљујемо се и члану Друштва српских родословаца Порекло, Луки Јелићу на анализи резулата. Користимо ову прилику да се захвалимо и историчарки уметности из Историјског архива у Панчеву, Маји Пујин на помоћи приликом истраживања.

[5] Школовање је започео у родном Идвору, наставио у оближњим Перлезу/Црепаји, потом у Панчеву. Још у тим данима, Михајло је био спреман да се бори за интересе српског народа, о чему сведоче догађаји из 1872. године, због којих је приморан да школовање настави у Прагу. Током школовања у Панчеву имао је велику подршку од стране проте Васе Живковића који је забележио: „Пупин је син граничарски (…) морао другу децу подучавати и себи онако рано хлеба и хаљиница набављати и опет ваљаношћу попети се на прво место. Евала, благо нама кад имамо таквих ваљаних Србчића, хиљадили нам се”. Након одласка у Америку бавио се, између осталог, и подршком српском народу. Помагао је српским православним манастирима и црквама (Жича, Грачаница, црква у Чапљини, црква у Охриду…). Био је члан Матице српске, као и Српске краљевске академије. Драгољуб Цуцић и Драгољуб Мартиновић, Научник, изумитељ, професор, родољуб – Михајло Идворски Пупин: Илустрована Монографија (Београд: Институт Михајло Пупин Београд, Дом Културе Михајло Пупин Идвор, 2020).

[6] Видети: Familysearch, https://www.familysearch.org/en/.

[7] Михајло Идворски Пупин, Са пашњака до научењака (Београд: Фонд Младен Селак – Млади проналазач, 2013), 20.

[8] Том приликом, као дародавци села Идвор записани су поп Сава, кнез Мата, Јанош, Стамена, Сава Степановић, Маринко, Адам и  Јован. Душан Ј. Поповић, Срби у Банату до краја  18. века: Историја насеља и становништва (Београд: Научна књига, 1955), 112.

[9] Engel Pál, “A temesvári és moldovai szandzsák törökkori települései 1554-1579”, (Szeged, 1996), 97, map 1, преузето21.03.2021,https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_08/?query=A%20temesv%C3%A1ri%20%C3%A9s%20moldovai%20szandzs%C3%A1k%20t%C3%B6r%C3%B6kkori%20telep%C3%BCl%C3%A9sei%201554-1579%20-%20&pg=0&layout=s.

[10] Године се воде као две зато што тако стоји у изворима јер су то били процеси који су почели 1734. а завршавали се 1735. године. Вероватно да је и самим ауторима било нејасно кад се шта десило и завршило па су због тога ставили такав опсег.

[11] Срета Пецињачки, Панчевачки дистрикт: 1717-1773 (Нови Сад: Филозофски факултет, Институт за историју, 1985), 139-140.

[12] Пупин, Са пашњака до научењака, 12; Слава Тодоров, Идвор: Монографија (Панчево, 2004), 31-45.

[13] Као доказ за тврдње Ердељановића о пореклу Идвораца из Старе Србије навешћемо род Белићи-Ђакареви/Ђакарини, који имају предање о пореклу из Ђаковице у Метохији. Јован Ердељановић, Срби у Банату: Насеља и становништво (Нови Сад: Матица српска, 1992), 96-99.

[14] Пецињачки, Панчевачки дистрикт, 1717-1773, 139.

[15] Поповић, Срби у Банату до краја  18. века, Историја насеља и становништва, 112.

[16] Занимљиво је рећи да је у питању човек који је рођен 1710/11. године, а чин капетана потиског места Жабаљ добио је 1744. године након што се истакао у борбама у Баварској. Управо 1748. године, забележен је као капетан граничарског места Жабаљ у Потиској војној граници, а по распуштању границе определио се да остане у војном статусу и 1751. године прешао је у Идвор. Владан Гавриловић, „Попис Потиске војне границе из 1748. године”, Мешовита грађа, 32 (2011): 270.

[17] Јелена Илић-Мандић, „Насељавање поморишких и потиских граничара у Банат”, Зборник Матице српске за историју, 89 (2014): 40; Тодоров, Идвор: Монографија, 31-45; Срета Пецињачки, Граничарска насеља Баната (1773-1810): I том (А-И)  (Нови Сад: Матица српска, 1982): 324-325.

[18] Тодоров, Идвор: Монографија, 31-45.

[19] Милица Вујанић и др, Речник српскога језика (Нови Сад: Матица српска, 2011), 1074; Светозар Марков, Дињаш некад и сад (Темишвар: Савез Срба у Румунији, 2018), 398.

[20] Ердељановић, Срби у Банату, 9. Међутим, презиме Пупин се може пронаћи у изворима широм Европе, али се не може пронаћи директна веза између банатских Пупина, и појаве презимена Пупин широм Европе. Презиме Пупин јављало се на простору данашње Француске у 16. веку (Magdeleine Pupin, крштена 1588, отац Johan Pupin), Енглеске у 17. веку, Словачке, Мађарске, Белгије, Немачке, Румуније и Украјине у 18. веку. Године  1715. појављује се Јoannes Pupa, у месту Чефа у близини града Орадеа, у Румунији. Јован Пупин, 1715. и 1720. године забележен у попису места Kicsurnya, данас град у Украјини по имену Kicsomij. Преузето 21.03.2021, https://adatbazisokonline.hu/adatbazis/az-1715_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/342?search=pupin&term=eyJxIjoicHVwaW4iLCJmcSI6W10sInNvcnQiOiJzY29yZSIsImFxIjoiIiwiYXFUeXBlIjoiIn0=&curr=1; Преузето 21.03.2021, https://adatbazisokonline.hu/adatbazis/az-1715_-evi-orszagososszeiras/adatlap/5011?search=pupa&term=eyJxIjoicHVwYSIsImZxIjpbXSwic29ydCI6InNjb3JlIiwiYXEiOiIiLCJhcVR5c; Преузето 21.03.2021,https://www.familysearch.org/ark:/61903/1:1:6984-XJ3Z.

[21] У књизи Јована Ердељановића, Срби у Банату забележено је да је  у источном дела Баната постојало презиме Пупин у Великој Кикинди,  и то као старија варијанта каснијег презимена Путић/Путник (крсна слава Свети Јован).

[22] Гледајући попис породица које је Јован Ердељановић забележио у Ковину двадесетих година 20. века, не наилазимо на породицу Пупић, али је наведен  род „Шалиначки-Пупићеви”. Током Првог светског рата помиње се војник Миливој Пупић из Ковина, рођен 1893. године, кадет 61. пешадијске регименте заробљен у Потензи у Италији. Занимљив је и податак да се на списку ратних губитака Аустро-Угарске војске налази и Михаел Пупин, члан 8. компаније 45. пешадијске регименте (Санок, Пољска), погинуо 1916.године.Преузето03.06.2021 https://digi.landesbibliothek.at/viewer/image/AC08513816_Verlustliste_Nr_0508/3/-/; Преузето 03.06.2021,

https://digi.landesbibliothek.at/viewer/image/AC08513816_Verlustliste_Nr_0392/36/LOG_0025/.

[23] Братство Пупић из села Запланика (данашња Западна Херцеговина), који се из тих крајева исељавао у време турско-млетачких ратова. У Великој Кикинди се помиње извесни Joseph Pupits, а био је бележник великокикиндског дистрикта 1808. године, родом из Бродске граничарске пуковније. Јован Цвијић, ур., Насеља Српских земаља, 2 (Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1903), 1199; Васа Стајић, Великокикиндски диштрикт: 1776-1876 (Нови Сад: Матица српска, 1950), 336.

[24] Стеван Бугарски, „Споменици Срба у Румунији жртава светских ратова”, Темишарски зборник, 7 (2014): 143; Стеван Бугарски, „Ономастика села српског Семартона”, Темишварски зборник, 4 (2006): 138.

[25] Марков, Дињаш некад и сад, 106, 115, 395.

[26] Преузето 03.06.2021, https://www.familysearch.org/library/books/records/item/232148-redirection; преузето 03.06.2021, https://www.familysearch.org/library/books/records/item/232808-redirection.

[27] Душан Ј. Поповић, Београд у 18. веку од 1717-1739. године (Београд: 3D+, 2011), 74.

[28] Јован Ф. Трифуновски, Охридско-Струшка област: Антропогеографска истраживања (Београд: Српска акедимија наука и уметности, 1992), 105, 187, 189.

[29] Павле Митрески, Михајло И. Пупин: Од Вевчани до Идвор (Струга: Ирис Струга, 2020), 10, 25.

[30] Митрески, Михајло И. Пупин: Од Вевчани до Идвор, 9. Званично, слику је наручио патријах Георгије Бранковић за потребе излагања на великој Миленијумској изложби у Будимпешти, 1896. године.

[31] На почетку своје књиге, Митрески пише да је поменути “Михаел Попен” Пупинов деда, и да је његово презиме германизовано од стране угарског суда, док на другом месту наведеног трговца уписује као “Михаила Константина Пупу”.

[32] Митрески, Михајло И. Пупин: Од Вевчани до Идвор, 38, 39, 40, 42.

[33] У картону житеља града Београда и Земуна (1922-1954), пронашли смо чланове породице са презименом Пупиноски из Вевчана, који су као зидари дошли у Београд после 1945. године. Наводе се Никола Пупиноски (рођен 1882. године од оца Наума), који је једно време био и у кући Пупиноског Илије, и Јован Пупиноски (рођен 1901. године од оца Митра). Осим ове породице, у Вевчанима нисмо пронашли изворе који би нам сведочили о постојању породице Пупин у Вевчанима крај Охрида. Преузето 03.06.2021, https://digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=973600;Преузето 03.06.2021; https://digitalni.arhiv-beograda.org/show_document.php?id=973599 .

[34] Душан Ј. Поповић, О Цинцарима: Прилози питању постанка нашег грађанског друштва (Београд: 1937).

[35] Риста Т. Николић, Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве (Београд: Српска краљевска академија 1903), 119-120.

[36] Јован Ф.Трифуноски, Врањска Котлина: Антропогеографска испитивања:Књига друга-посебан део (Скопје: Универзитетска печатница, 1963), 199.

[37] Јован Трифуноски, „Средиште средњевековног Жеглигова”, Гласник српског географског друштва, 61 (1981): 77.

[38] Јован Трифуноски, Охридско-струшка област, 189. Скопска Црна Гора је веома близу Врањској Пчињи.

[39] Ердељановић, Срби у Банату, 96-99.

[40] Податак дао Михајло Пупин, 3. априла. 2021. године, Идвор.

[41] Преузето 06.06.2021, https://www.poreklo.rs/2021/05/30/poreklo-mihajla-pupina/; Преузето 06.06.2021, https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/; Преузето 06.06.2021, https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml ; Преузето 06.06.2021, https://www.yfull.com/tree/I2/.

[42] Породица Везилић је вероватно пореклом из Велике Кикинде. Тодоров, Идвор: Монографија, 47.

[43] Историјски архив у Панчеву (у наставку текста ИАП), Матичне књиге крштених (1781, 1787), умрлих (1793, 1799, 1801, 1824, 1837), матице венчаних (1781) православне цркве у Идвору.

[44] Живан/Живојин рођен је 1793. године, о чему сведоче матичне књиге рођених, али се по матицама умрлих, домовном протоколу из 1845. године, а касније ћемо видети да је то случај и са војним пописима 12. граничарске банатско-немачке регименте, наводи се да је рођен 1790. године.

[45] Постоји место Глоговац и у Метохији, те ни то не смемо искључити као потенцијално место порекла овог рода.

[46] Јелена Илић, „Насељавање Потиских и Поморишких граничара у Банат (1751-1753)”, Зборник Матице српске за историју, 89 (2014): 43.

[47] Österreichisches Staatsarchiv (у наставку текста ÖStA), FHKA, BA, Ktn. 77 (rote Nr. 41), folio 301–412 und fol. 606-608.

[48] Срета Пецињачки, „Индивидуална распоредела земље Идворским граничарима 1769. године”, Зборник Матице српске за историју, 7 (1973): 124, 126.

[49] ÖStA, КА, Kartensammlung, Glh , 242, Austheilungs Tabella, Uber das Militar Orth Idvor, wie dessen Terain an die nachstehende, Individa Anno 1769, vertheillet worden ist als.

[50] ÖStA, FHKA, BA, Ktn. 77 (rote Nr. 41), folio 301–412.

[51] Преузето 19.02.2019, https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-NQ52-3?i=771&cat=132356.

[52] Преузето 19.02.2019, https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-NSVN-F?i=399&cat=132356.

[53]Презуето20.03.2019, https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-N9MJ-R?i=384&cat=132356.

[54]Презуето16.04.2019,https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TD-XWN3?i=304&cat=132356.

[55] ИАП, матична књига крштених православне цркве у Идвору, 1793. година.

[56] Преузето 12.05.2019, https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3Q9M-C9TF-R8NG?i=633&cat=132356.

56  Трифуновски, Охридско-Струшка област: антропогеографска истраживања, 189.

57 Митрески, Михајло И. Пупин: од Вевчани до Идвор, 42, 43.