Национална структура ратних жртава историјског Среза Земун

15. јула 2021.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Београд, 15.07.2021.

На основу објављених података  пописа становништва у временском распону од 1890. до 1953. године, могуће је пратити кретање броја становника у границама историјског Котара, потом Среза Земун. Драстични пад броја становника уочава се након Великог рата, а феномен демографског пада  званичне институције као и наука Краљевине СХС, потом Југославије нису објасниле. Тема демографског губитка становништва Срема у Краљевини Југославији обрађена је у свега једном раду Тоше Искруљева (Распеће Српског народа у Срему и Маџари, 1936, репринт ИК Прометеј 2014.). Иста тема са нагласком на део бившег Среза Земун, данас у оквирима Општине Сурчин, у савременом добу нашла се у фокусу још једног рада (С. Алексић, Илијина прича, ИК Прометеј, 2018.), што је укупно два рада (недопустиво!) са темом страдања југоисточног Срема у Велико рату.

Графикон 1: Кретање бројног стања становништва у Котару и Срезу Земун 1890-1953.

Извор: Пописи становништва 1890, 1900, 1910, 1921,1931, 1953. За 1941 и 1953. год С.Алексић, ”Добровољно силом натерано”, 2020, 134

Социјалистичка федеративна република Југославија се страдањем становништва Срема током Великог рата није бавила, а демографске губитке настале током Другог светског рата држава ”правде и једнакости” приказивала је сходно дневно-политичким потребама, нарочито од 50-их година ХХ века.

Попис жртава Другог светског рата у Југославији извршен је новембра месеца 1964. године. Овим пописом је требало да се обухвати сваки држављанин Југославије који је у периоду од 6. априла 1941. до 15. маја 1945. године, као жртва фашистичког терора, односно жртва рата, према одређеним критеријумима разврстаним у пет категорија, које су профилисане у односу на ставове тада  владајуће идеологије. Како извори наводе, први званични резултати Пописа обзнањени су 1966. године, те како су резултати  овог пописа давали значајно мање квантитативне показатеље о броју страдалих људи у односу на претходне процене, закључено је да овај Попис нема потребан ниво квалитета, те је  стављена забрана на његово коришћење. Са распадом СФРЈ, Савезно извршно веће тада већ ратом захваћене Савезне Републике Југославије,  1992. године  донело је одлуку о престанку забране коришћења Пописа  и наложило да Савезни завод за статистику поменути материјал уреди и обради. Ови подаци  су данас  јавно доступни, исти су углавном у свим савременим базама података ”Жртава Другог светског рата” узимани као полазна основа при формирању  евиденција страдалих људи. (Жртве рата 1941-1945. (Попис), СФРЈ Југославија, Савезни завод за статистику, Београд, август, 1966,5; www.muzejgenocida.rs ; www.poreklo.rs ; итд.)

Међутим,  новоформиране евиденције нису донеле неки нарочити помак у односу на Попис 1964. године. Разлог углавном неуспелих савремених Пописа жртава Другог светског рата нарочито треба тражити у примењеној методологији, која је (недопустиво!) остала непромењена, односно, једнака методологији Пописа 1964. године.

Нажалост, и данас истраживачи у жртве рата убрајају искључиво она лица која су животе изгубила као припадници НОВ и ПОЈ или савезничких војних формација до 15. маја 1945, као и она лица која су као припадници речених формација преминула од последица рањавања, повреда или болести задобијених у рату, закључно са 15.5.1946. годином.

Настојања да се реалније сагледа епилог Другог светског рата у односу на стварне резмере страдања људи у Републици Србији резултирала је 2009. године формирањем ”Комисије за тајне гробнице”, која је током година које су уследиле  начинила списак жртава страдалих после 12. септембра 1944. године. На овом списку  нашли  су се они људи који су страдали  као жртве комунистичког терора. ( www.komisija1944.mpravde.gov.rs)

До данас, нажалост, не постоји поуздан податак о укупном броју страдалих људи током Другог светског рата, не  постоје евиденције које се баве свим страдалима, стога, ради спознавања коначне истине о трагедији Другог светског рата на простору данашње Републике Србије, било би упутно променити методологију, која је, недопустиво, и данас  остала непромењена у односу на методологију коју је за потребе неуспелог Пописа 1964. године поставила Комунистичка партија Југославије.

Уједно, важно је нагласити да Попис из 1964. године не може бити репрезентативни репер за савремене истраживаче, већ се ради коначног спознавања стварних догађања и реалних демографских губитака пажња мора усмерити на архивску грађу (за Историјски срез Земун  у Историјском архиву Београда).

Анализом  два објављена пописа Жртава рата и  оригиналне архивске грађе ИАБ долази се до закључка да се Попис из 1964. године не може сматрати референтним извором.

У прилог реченој тврдњи сведочи  анализирани случај  јеврејске породице Сасон. Холокауст који је над Јеврејима спроведен  у нашој научној, стручној али и широкој јавности прилично је добро обрађена тема, те ће се отуда, познаваоци исте засигурно сложити са тврдњом да су у Попису 1964. године уношени подаци онако како је то одговарало наметнутој идеологији ”братсва и јединства” под чијим окриљем су заташкавани злочини НДХ у Срему – са предумишљајем или без предумишљаја, остаје отворено питање савременим истраживачима.

 

Сасон Јосипа Букица Извор
У попису за место Батајница, рођ. 1892, Хрватица, убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац (2766068002). [1]
У попису за место Земун, рођ. 1896, Жидов, убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац [2]
У пријави пребивалишта на адреси Краља Петра 24/I код станодавца Јелисавете Карамате,  коју је 15.02.1934. поднео Сасон Јосип по занимању чиновник, Југословенског држављанства, рођен 07.11.1878. године у Смедереву, од оца Аврама и мајке Стеле рођене Мусаерије,  завичајан у општини Земун, вере Мојсијеве, ожењен. У пријави су наведени  подаци у вези Јосифове пороците, за жену Букицу да је  рођ. Монвијас (или Молвијас) у Београду, 23.10.1894. и  децу испод 18. година: Аврам, рођ.16.10.1916. у Београду; Стела, рођ.22.10.1920. у Земуну, Мирјам, 19.10.1927. у Земуну [3]
Сасон (непознато) Јосип Извор
У попису за место Батајница, рођ. 1884, Хрват, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац  (2766068003). [1]
Сасон Јосипа Стела Извор
У попису за место Батајница рођ.1913, Хрватица, убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац (2766068007) [1]
У попису за место Земун, рођ.1913, Жидов, убијена од усташа 1942. у логору Јасеновац [2]
У пријави Управи града Београда од 17.06.1942. пријављена на адресу улица Адолфа Хитлера 26, име станодавца нечитко. У коментару наведено да је први пут пријављена на картон оца 15.2.1934. Од личних података: рођена 22.9.1920 у Земуну, од оца Јосипа и мајке Букице рођ. Мантијаш. По занимању кућна помоћница. Вере мојсијевске, неудата [3]
Сасон Мориц Извор
У попису за место Батајница без имена оца, рођ. 1884, Хрват, убијен  од усташа 1942.  у логору Јасеновац (2766068008) [1]
У попису за место Земун, рођ. 1894, Жидов, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац [2]
У пријави Управи града Београда од 6.12.1933 пријављен на адреси Страхињића Бана 18/ III код станодавца Карић Боривоја, Потом, 6.11.1935. пријављен на адреси Доситејева 44/I, станодавац Савчић Мара, и последња пријава од 6.5.1936. на адреси Принца Евгенија 2/III, станодавац Друштво Светог Саве. Од личних података наведено је да је рођен у Земуну 28.2.1880, у рубрици родитеља уписана је Мајир Естера Фарли, држављанство Југословенско, по занимању трговац бивше директне банке, са напоменом да је 6.5.1936. променио занимање. Исти је удовац, вере Мојсијеве [3]
Сасон Јосипа Јудита Извор
У попису за место Батајницу, рођ.1907, Хрватица, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка (2766068005) [1]
У попису за место Земун, рођ.1907, Жидовка, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка [2]
У пријави Управи града Београда евидентирана 10.2.1934. на адреси Краља Петра 24 код станодавца Неде Николић. Потом 7.7.1939. пријављена на адреси Николајевска 4 станодавац Виташе Бехероко, са ове адресе одјављена 4.4.1941, након чега је пријављена дана 8.5.1941. на адресу Змај Јовина 22 код станодавца Маријане Сасон. Од личних података наведено је да је рођења у Земуну 29.7.1907, од оца Јозефа и мајке Марјане, држављанство Југословенско, занимање: трговац дувана. Вере мојсијевске, неудата [3]
Сасон Јосипа Маријана Извор
У попису за место Батајницу, рођ. 1882, Хрватица, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка (2766068006) [1]
У попису за место Земун, рођ. 1892, Жидовка, убијена од усташа 1942. у логору Стара Градишка [2]
У пријави Управи града Београда евидентирана 10.2.1934. на адреси Краља Петра 24 код станодавца Неде Николић, потом 7.6.1939. на адреси Змај Јовина 22 код станодавца др. Суботић, одакле се одјављује 4.4.1941. након чега се на исту адресу пријављује 8.5.1941. Од личних података наведено је да је рођена у Смедереву 22.5.1878. од оца Аврама и мајке Стеле рођ. Мусатеја, завичајна у  оштини Земун,  држављанство Југословенско, по занимању домаћица, вере Мојсијеве, удовица [3]

Извор: [1] Попис жртава рата 1941-1945, www.muzejgenocida.rs, приступљено 19.08.2020 [2] Поименични попис жртава КЛ Јасеновац 1941-1945www.jusp-jasenovac.hr приступљено 19.08.2020 [3] Управа града Београда – Картотека житеља  града Београда и Земуна, www.digitalni.arhiv-beograda.org  приступљено 20.08.2020.

Извор: Управа града Београда – Картотека житеља  града Београда и Земуна, www.digitalni.arhiv-beograda.org  приступљено 15.07.2021.

Иако се савременим Пописима настоји доћи до што прецизнијих података у вези са страдалим лицима током Другог светског рата, у последњем објављеном попису Жртава Срема (www.arhivvojvodine.rs),  за одређени број пописаних жртава завичајаца Земунског среза,  у опцији националности унет је опис ”непознато”. Једна од таквих жртава је и  Жика Миркановић, родом из Купинова, од оца Крсте и мајке Зоре (рођ. Алексић), који је убијен у усташкој акцији Виктора Томића (С.Алексић, Добровољно силом натерано, Нови Сад, 2020.). У ИАБ фонду ”Картотека житеља града Београда и Земуна”, у којој се обрео и Жика Миркановић током година школовања у Београду, уписан је са ”вером православном”.  На основу заоставштине породице Миркановић, сасвим поуздано се може тврдити да је Жика Миркановић по националности био Србин.

Свадба Жике Миркановића 1941. Извор: приватни архив породице Алексић

Као и у наведеном случају Жике Миркановића,  за жртве које су у раније формиране Пописе уведене са описом националности  ”непознато” изворе за утврђивање тачне националности треба тражити у архивској грађи и на терену, у породичним сећањима и архивама,  а не у раније објављеним непоузданим Пописима, као и у послератној литератури, која је огледало једног времена и једне идеологије.

За Пописе жртава рата историјског Среза Земун, за све жртве до сада евидентиране са опцијом националности ”непознато”, требало би уписати националност СРПСКА – архивска грађа ИАБ то и потврђује.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.