Архив
Библиотека и архив Црквене ризнице у Шиду
Априла месеца 2016. године Његово преосвештенство Епископ сремски Господин Василије свечано је отворио Црквену ризницу Српског православног архијерејског намесништва шидског. Овај музеј у малом, основан је са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног становништва на овим просторима. Ризница има музејско-истраживачки карактер који омогућава заинтересованим појединцима и…
› више информацијаПрепис црквених матичних књига за Книнско Поље и Книн
На интернет страници sinobad.org доступни су преписи православних црквених матичних књига крштених, венчаних и умрлих за парохије Книнско Поље и Книн. Препис ових књига је дело Милана Синобада, који је покретач још једне значајне интернет странице – tromedja.rs. Захваљујемо се г. Синобаду на сагласности да на нашем порталу поделимо информацију…
› више информацијаНеобјављени Аустријски пописи града Панчева у 18. веку
ПРИРЕДИО: Саша Панчевачки, сарадник портала Порекло Град Панчево се некада током 18. века састојало из два дела: из Рацког односно Српског, и из Немачког тј. швапског дела града. Становништво је предоминантно било српског порекла, а и у немачком делу града било је поприлично српског живља. У овом чланку налазе се…
› више информацијаСлово о породици Радичевић из Бољеваца
Бољевачку породицу Радичевић проналазимо у Попису Епархије сремске, сачињеном у Нерадину 25. октобра 1756. године, где се као катански лајтнант помиње Бошко Радичев. Следећи који се помиње у пописима је Глигорије Радичевић, од оца Јефте, као тутор бољевачке цркве од 1802. до 1805. године. Глигорије Радичевић ожењен је Аном. Имали…
› више информацијаНационална структура ратних жртава историјског Среза Земун
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Београд, 15.07.2021. На основу објављених података пописа становништва у временском распону од 1890. до 1953. године, могуће је пратити кретање броја становника у границама историјског Котара, потом Среза Земун. Драстични пад броја становника уочава се након Великог рата, а феномен демографског пада званичне институције…
› више информацијаTајна гроба незнаног јунака са Вилуса
Вилуси, питомо село усред црногорског крша, на самој међи са Херцеговином, дуж магистралног пута Никшић – Требиње. Месно гробље, украшено храмом посвећеним Св. Матији, већ безмало сто година чува успомену на тројицу браће Ковачевића, који своје младе животе оставише у вихору Великог рата. На лепо клесаном споменику подигнутом 1923. године,…
› више информацијаПрезимена Срба у најстаријем сачуваном домовном протоколу Црепаје од 1835-1860. године
Списаније Народно (Домовник у Читава Села Црепаје старо 1835+)-фали 6 кућа 3.парохије (последње обрађено тј.записано презиме Херски)-прекид у Домовном Протоколу. Текст написао сарадник портала Порекло, Саша Панчевачки. Наведена су породична презимена, део парохије у ком су живели поменути родови, стари и нови бројеви кућа, најстарији чланови рођени пре и…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Класничке компаније (1772-1786)
ПЕТАР М. ДЕМИЋ[1], мастер историчар Крагујевац РОДОВИ КЛАСНИЧКЕ КОМПАНИЈЕ (1772-1786)[2] Апстракт: Када говоримо о банијским Србима, битно је напоменути да је главнина њих населила подручје Банске крајине у неколико већих таласа од краја XVII до краја XVIII века, углавном из правца Поткозарја и Поуња у Босанској крајини. Циљ овог рада…
› више информацијаПрезимена Срба из српских православних матичних књига града Панчева током 18.века (1782-1800)
Податке о најстаријим презименима Срба, уз остале етносе православне вероисповести забележене у граду Панчеву током 18.века, према православним Протоколима приредио сарадник Порекла, Саша Панчевачки. Подаци о презименима налазе се у најстаријим матичним књигама/Протоколима цркве Преображења Господњег у Панчеву. За прикупљање презимена коришћене су белешке теренских истраживаањ др Јована Ердељановића, током…
› више информацијаСписак становника насеља Рујница (Цазин, БиХ) одведених и ликвидираних на стратишту Гаравице (Бихаћ) 1941. године
У насељу Рујница усташе дана 13. 24. и 31. јула 1941. године хапсе мушко становништво и одводе на Гаравице, на ликвидацију. Списак је усклађен са Списком жртава рата који се налази у Музеју геноцида у Београду и Списка страдалих у селу Рујница, аутора Милана Гогуновића, Душана Миљковића и Жарка Глувајића….
› више информација