Поштари и разносачи

Најстарији облик поштанских услуга је био организован још у турско доба помоћу татара, који су преносили пошиљке по наређењу власти. На сличан начин се пошта преносила и током устанака, када су сеоски кметови преносили наређења.
После устанака је настављено са татарском праксом. 1840. године се отвара прва јавна пошта у Београду, а три године касније се ствара прва поштанска организација у Кнежевини Србији.
Са развојем технике, од 1855. започиње и телеграфски саобраћај.
1866. године је донесен први закон о поштама, који је између осталог омогућио увођење поштанских марака.

Поштари и разносачи су у матичним књигама били уписивани са разноврсним називима. Појављују се телали, поштари, писмоноше и разносачи (новина, пива, писама, депеша).

У даљем тексту се наводи њихово појављивање као очева или кумова, из књига рођених.
Наведени су редом којим су се појављивали, без обзира на број понављања.

Подаци су из парохије Саборне цркве (матичне књиге дођених су доступне од 1820. до 1896. године).

телали (уписивани од 1851. до 1887. године)
Хаџи Недељко Вељковић, Илија Костић, Риста Петровић, Димитриј Петковић, Григорије Петровић, Спасоје Стојановић, Георгије Петровић, Милић Михаиловић, Николај Петровић, Стефан Теодосијевић

поштари (од 1871. до 1896. године)
Николај Никшић, Јован Х Д Рошу, Обрад Доронигић, Димитирије Шандоровић, Јован Старчевић, Мијаило Марковић, Андреја Ивановић, Драгољуб Стефановић, Светолик В Ђорђевић, Мирко Кишпатић, Миша Томић, Милош Динић, Драгутин К Томашевић, Милош Ј Хаџи Динић, Ђорђе Јевђенијевић, Сава Мијалковић, Веселин Петровић, Вук Глишић

писмоноше
Јован Петровић

разносачи
новина
Лазар Кнежевић, Захарија Јовановић

пива
Димитриј Стојановић

писама
Георгиј Марковић, Никола Милосављевић

депеша телеграмских
Радован Премовић

депеша
Стеван Јанић