Народно позориште у Београду

Народно позориште је установљено и његова зграда је подигнута великом заслугом кнеза Михаила Обреновића. Кнез није дочекао остварење своје идеје страдавши у атентату у Топчидеру 29. маја 1868. године.
Ипак, намесништво је наставило кнежеву идеју тако да позориште је дочекало своју зграду 1869. године.
Зграда је направљена према пројекту архитекте Александра Бугарског. Више пута је преправљана и дограђивана, не само због оштећења у ратовима.

Глумци Народног позоришта су прву представу извели 10. новембра 1868. – Ђурађ Бранковић, од Кароља Оберњика. Наведени датум је узет као дан позоришта.
Прва представа у новосазиданој згради је изведена 30. октобра 1869. – Посмртна слава кнеза Михаила, од Ђорђа Малетића.

Почетни састав Позоришног одбора, особља и глумаца је забележен у Државном шематизму за 1869. (подаци су са краја 1868. године) :

Позоришни одбор

председник
Филип Христић
потпредседник
Јован Бошковић

чланови
Димитрије Јоксић
Емилијан Јосимовић
Јован Рошу
Јован Ђорђевић
Матија Бан
Милан Давидовић
Милан Јовановић
Стеван Тодоровић
Стојан Бошковић
Стојан Новаковић
Христифор Солар
Ђорђе Малетић
Ђорђе С Симић
члан одбора и секретар
Милорад Поповић

Позориште

управитељ
Јован Ђорђевић
начелник збора свирачког
Драгутин Рош

благајник
Петар Димић
новчар
Стефан Поповић

позоришно особље

глумице
Марија Поповићка
Милка Гргурова
Љубица Коларовићка
Милева Рашићка
Јулка Јовановићка

глумци
Лазар Поповић
Димитрије Коларовић
Алекса Савић
Марко Станишић
Тодор Јовановић
Никола Рашић
Ђорђе Пелеш
Тодор Марковић

суфлери
Младен Бошњаковић
Павле Степић

гардеробар
Дамњан Ковачевић

Чланови Позоришног одбора су били:
Филип Христић – политичар и дипломата
Јован Бошковић – професор, филолог и политичар
Димитрије Јоксић – глумац, писац и преводилац
Емилијан Јосимовић – први српски архитекта
Јован Рошу – трговац
Јован Ђорђевић – књижевник и културни делатник
Матија Бан – професор, политичар, књижевник, дипломата и академик
Милан Давидовић – свештеник
Милан Јовановић (вероватно Батут) – лекар, професор, утемељивач Медицинског факултета
Стеван Тодоровић – сликар
Стојан Бошковић – просветни радник, политичар и историчар
Стојан Новаковић – државник, дипломата, историчар, хералдичар, филолог, критичар, књижевник, професор и академик
Христифор Солар (није пронађено)
Ђорђе Малетић – књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар
Ђорђе С Симић – политичар и дипломата
члан одбора и секретар
Милорад Поповић – песник

Сви датуми су по старом календару.

Извор: Државни шематизам Кнежевине Србије из 1869. године