Arhiv

Srpsko učeno društvo je osnovano krajem 1864. godine. Članovi ugašenog Društva srpske slovesnosti su mogli da se izjasne da li žele da budu članovi novog društva. U odnosu na prethodni način organizacije, sada postoje odseci za grupe nauka: filosofske i filološke, jestastveničke i matematičarske, istorijske i državničke, a postoji i…

Za razliku od šematizma za 1852. godinu, ne daju se podaci o trenutnom položaju ili mestu prebivališta članova društva. Od novopridošlih članova vredi pomenuti Emilijana Josimovića, Đorđa (Đuru) Daničića i Jevrema Grujića. Društvo je 1864. godine ukinuto ukazom kneza Mihaila, a iste godine je osnovano Srpsko učeno društvo, koje je…

Društvo je osnovano 1841. godine, sa ciljem širenja nauke na srpskom jeziku i usavršavanja srpskog narodnog jezika. Osnovači su Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić. Spisak članova je dat sa imenom, prezimenom i zanimanjem odnosno položajem. Zadržani su izvorni nazivi svih položaja i institucija. Članovi Društva su bili i domaći…

Tokom školske 1913/1914. godine su na Univerzitetu u Beogradu nastavu držali mnogi poznati profesori, često i akademici. Prvi svetski rat je zaustavio razvoj obrazovnog sistema, ali se sa napretkom nastavilo posle oslobođenja. Na Filozofskom fakultetu se može primetiti Persida Ilićeva, asistent hemije (kod Sime Lozanića) – izuzetak među svim muškim…

Univerzitet u Beogradu, kao naslednik Velike škole, je osnovan 1905. godine. Mnogi profesori su postali i akademici, često ostavljajući iza sebe značajne naučne radove koji su činili dobru osnovu za mnoge buduće generacije. Univerzitet je imao veliki ugled, koji se tokom vremena povećavao. Podela na tri fakulteta – Filozofski, Pravnički…

U šematizmu za 1900. godinu je dat detaljan pregled celokupne uprave Univerziteta, Akademijske uprave i Akademskog suda. Zabeležena je i uprava unutar fakulteta, sa svim odsecima koji su tada postojali. Univerzitet je i dalje podeljen na samo tri fakulteta – Filosofski, Pravnički i Tehnički. Uprava i profesori Velike škole, po…

Od Šematizma za 1889. godinu se za Veliku školu navode svi članovi uprave (ne samo rektor i dekan). Navedeno je ko je na čelu kog fakulteta ili njegovog odseka. Neki profesori su zaposleni i u drugim naučnim ustanovama. Iste 1889. godine se prvi put navode i predmeti vojnih nauka, mada…

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Ranko Jakovljević -Senima Bosiljke Kićevac-  U ovom radu prezentovani su podaci o rodbinskim vezama familije Nikolajevića iz Kladova, tragovima njenog prisutva na tlu granične srpske regije i o znamenitim ličnostima nacionalne  nauke, kulture, umetnosti, čiji koreni dosežu do kladovskih horizonata. Velelepni pravoslavni kladovski hram Svetog Đorđa…

Velika škola se, dok je boravila u Kapetan Mišinom zdanju, stalno razvijala i sticala sve veći ugled. Broj profesora i predmeta koji se predaju se povećavao. Predavala su se četiri strana jezika – latinski, grčki, francuski i ruski, a u porastu je i broj stručnih predmeta. Profesori Velike škole po…

Od školske 1863/1864. godine je Licej promenio ime u Velika škola. Osim promene imena, Velika škola se preselila iz Konaka kneginje Ljubice u Kapetan Mišino zdanje. U isto vreme je ustanovljena podela na tri fakulteta – Filozofski, Tehnički i Pravni. Profesori Velike škole za školsku 1869/1870. godinu, po Državnom šematizmu…