О крсним славама у Срему

29. март 2023.

коментара: 0

За потребе публиковања Шематизма Карловачке митрополије планираног за 1907, Карловачка конзисторија је послала крајем 1906. и почетком 1907, циркуларно писмо свим парохијама, у којем је између осталог тражила, и да доставе спискове православних породица са њиховим крсним славама, надимцима и пореклом, као и пописе потеса у атару са могућим значењем топонима. Овом позиву Конзисторије, одазвале су се парохије и манастири, а сачувана је архивска грађа за 125 места и манастирска имања у Срему која су данас у саставу Републике Србије, а нека у Републици Хрватској. Грађа се чува и стручно одржава у Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима, у фонду Српска православна конзисторија Архидијецезе карловачке 1791–1931, у регистру фондова и збирки Архива, број 28.

Српска православна црква је 1910. (Саборски одбор) у Српској манастирској штампарији у Карловцима, објавила књигу административног карактера Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. год. (уредник Мата Косовац). Међутим, детаљни подаци о броју породица и њиховим крсним славама нису били обухваћени овим издањем. Претпостављамо из практичних разлога, будући да је сакупљање података за област Срема трајало предуго с обзиром на друштвене прилике и административно-територијану надлежност ове области.

Карловачка архидијецеза, 1910. године обухватала је сто седамдесет и шест места (парохија и њихових филијала). Од тога, тридесет и једно место се налазило ван Срема у географском погледу, а за двадесет места нису сачувани подаци. Дакле, у ову књигу су унети подаци за сто двадесет и пет места (према данашњим називима) и манастирска имања (прњавора) у Срему, и то: Адашевци, Ашања, Баноштор, Батајница, Бачинци, Бежанија, Белегиш, Беочин Село, Беркасово, Бечмен, Бешеново Село, Бешеново Прњавор, Бешка, Бингула, Бољевци, Борово, Брестач, Бршадин, Буђановци, Буковац, Вашица (Мала Вашица), Велика Ремета, Велики Радинци, Вера, Визић, Винковци, Винковачки Бановци, Витојевци, Вишњићево (Грк), Вогањ, Војка, Врдник – Раваница Прњавор, Врдник Село, Вуковар, Гибарац, Голубинци, Грабово, Грабовци, Гргетег, Гргуревци, Деч, Дивош, Добановци, Добринци, Доњи Петровци, Ђипша Прњавор, Ердевик, Земун, Илок, Инђија, Ириг, Јазак манастир, Јазак Село, Јамена, Карловчић, Кленак, Краљевци, Крњешевци, Крушедол Прњавор, Крушедол Село, Крчедин, Кувеждин, Купиново, Лаћарак, Лединци, Лежимир, Мала Ремета, Мали Радинци, Маринци, Маркушица, Мартинци, Мирковци, Моловин, Мохово, Негославци, Нерадин, Нештин, Никинци, Нови Карловци, Обреж, Огар, Опатовци, Оролик, Острово, Павловци, Пачетин, Петровци, Петровчић, Пећинци, Платичево, Привина Глава, Прогар, Путинци, Раковац, Ривица, Рума, Свилош, Сибач, Сремска Каменица, Сремска Митровица, Сремска Рача, Сремски Карловци, Сремски Михаљевци, Стара Пазова, Стари Бановци, Стари Сланкамен, Стејановци, Суботиште, Сурдук, Сурчин, Сусек, Товарник (СРБ), Товарник (ХР), Трпиња, Чалма, Черевић, Чортановци, Шаренград, Шатринци, Шашинци, Шид, Шидски Бановци, Шимановци, Шишатовац и Шуљам.

Крсна слава у породици Николић у Шиду, пред Други светски рат (власништво Наде Цвијановић)

Према подацима у документима наведеног архивског фонда, од укупно 14.324 православнe породицe у 25.990 кућа пописаних у Срему (од Винковаца до Земуна) 1906. године, највише српских православних породица славило је Светог Николу и то 3.623 породице у 6.432 куће. Следи Свети Георгије – Ђурђевдан са 2.153 породице у 3.885 кућа, затим Свети Јован Крститељ 2.402 породице у 4.437 кућа, Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан 929 породица у 1.629 кућа, Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц 793 породице у 1.564 куће, Светог првомученика и архиђакона Стефана славила је 771 породица у 1.447 кућа итд.

Анализирајући матичне књиге, архивску грађу Архидијецезе карловачке, као и друга документа тематских архивских докумената с циљем ближег објашњења, тумачења и описивања светковања слава код Срба, уочили смо да је заступљеност крсних слава у Срему, односно прослављање светаца заштитника, карактеристична за све српске крајеве. Најчешћа слава међу Србима, са 26 одсто породица припада Светом Николи (Николају, зимском). Затим, Свети Јован Крститељ са 17 одсто, Ђурђевдан 15 одсто, Аранђеловдан 6,50 одсто, Ђурђиц 5,50 одсто, Свети првомученик и архиђакон Стефан 5,40 одсто. Посматрајући славе према броју кућа, проценат је идентичан или незнатно нижи. Све остале славе су заступљене са мање од пет одсто.

За 31 крсну славу можемо рећи да су ретке, будући да су их славиле по једна или две породице на укупан број пописаних – 14.324. По једна породица је славила следеће славе: Богојављење (19. јан.) Милинковићи из Бачинаца; Преподобног Теодосија Великог (24. јан.) Радосавкићи из Бачинаца; Светог Максима (31. јан.) Георгијевићи из Петровчића; Преподобног Авксентија (27. феб.) Вукадиновићи из Платичева; Светих четрдесет мученика Севастијских – Младенце (22. март) Стојковићи из Земуна; Светог пророка Јеремију (14. мај) Новаковићи из Сурчина; Светог Атанасија Великог (15. мај) Николићи из Дивоша; Свету великомученицу Марину – Огњену Марију (30. јул) Ивановићи из Сремске Митровице; Пренос моштију Светог Александра Невског (12. септ.) Прецић из Петровчића; Светог свештеномученика Вавилу (17. септ.) Спасојевићи из Лежимира; Светог Аврамија Затворника; Свету препмуч. Анастасију Римљанку (11. нов.) Сингелићи из Кленка; Свете мученике Гурија, Самона и Авива (28. нов.) Мркшићи из Руме; Светог Григорија Чудотворца (30. нов.) Аласевићи из Ердевика; Светог пророка Софонија (16. дец.) Крњајци из Товарника у Хрватској; Теодорову суботу – Макарици из Сремске Митровице; Оце – Вуковићи из Лединаца; Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница – Тројице; Духовски понедељак; Духовски уторак, Сивчеви из Сремске Митровице.

По две породице су славиле следеће славе:

Крстовдан (18. јан.) Лукетићи из Маркушице и Мркаљи из Старих Бановаца;

Светог свештеномученика Климента епископа Анкирског (5. феб.) Милекићи из Вашице и Поштићи из Јамене;

Светог свештеномученика Харалампија (23. феб.) Анђелићи из Лежимира и Панајотовићи из Сремске Митровице и Руме (у питању је иста породица);

Преподобног Авксентија; Светог Кирила Словенског (27. феб.) Недељковићи и Видојевићи из Крчедина;

Благовести (7. април) Дедићи из Сремске Митровице и Гавриловићи из Суботишта;

Светог мученика Талалеја (2. јун) Теодоровићи из Адашеваца и Ђурићи из Ердевика;

Светог пророка Јелисеја (27. јун) Поповићи из Добринаца и Грађански из Мартинаца и Оролика (у питању је иста породица);

Видовдан (28. јун) Вујаклије из Земуна и Мирковаца (у питању је иста породица) и Вујковићи из Нових Карловаца;

Светог пророка Мојсеја Боговидца (17. септ.) Лазићи и Поповићи из Дивоша;

Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова – Михољске задушнице (9. окт.) Цветићи из Ашање и Петковићи из Винковачких Бановаца;

Светог мученика Калистрата (10. окт.) Богдановићи, Вечићи, Јовановићи, Михајловићи и Стојановићи из Јамене;

Преподобног Спиридона Чудотворца (25. дец.) Мандровићи из Винковаца и Николићи из Ирига;

Цвети – Лекићи и Стојковићи из Ирига.

Три породице у Срему, славиле су по две крсне славе:

Божићи из Мирковаца су славили Ђурђевдан и Светог првомученика и архиђакона Стефана; Мандићи такође из Мирковаца, Светог Јована Крститеља и Светог Николу, и Живковићи из Нерадина, Светог Јована Крститеља и Преподобну мати Параскеву – Свету Петку.

У појединим уписима празника код породица које га славе, а празник се током црквене године прославља у различите дане као крсна слава, али има исти назив, свештеник је изоставио да прецизира датум. Тако је Крстовдан (празник који се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, зимски, или Воздвижење часног Крста, када се обележава успомена на проналажење часног крста на Голготи на којем је распет син Божији, јесењи) – као слава, забележен у породицама: Ветех, Мркаљ и Симић из Земуна, Крајчевић из Мохова и Радосављевић из Острова.

Црквена нова година или Начало индикта, обележаван је од 462. године првог септембра, тако да се од тада почетак године подударао са почетком месеца. Служба овог празника приближава нам његов суштински смисао, симболику и значај молитвеног празновања на почетку богослужбене године у Цркви. Српска православна црква молитвено празнује почетак Црквене нове године (1/14. септембра) која уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, који чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника је велики празник, Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина.

Празници се деле на покретне и непокретне. Време покретних празника зависи од датума празновања Васкрса, чиме је одређен почетак Васкршњег (Великог или Часног), као и почетак и трајање Апостолског – Петровског поста, и зато се догађају у различите дане (датуме). Према Васкрсу, који може пасти између 21. марта/4. априла и 25. априла/8. маја, равнају се и остали покретни празници: Теодорова субота која се празнује у прву суботу Васкршњег поста, Лазарева субота (Врбица) уочи празника Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети), Преполовљење Педесетнице, Вазнесење Господње (Спасовдан), Силазак Светога Духа на апостоле (Света Педесетница – Духови – Тројице), Први дан Духова у понедељак и Други дан Духова у уторак.

Непокретни празници се празнују увек истог датума, али има и изузетака. Ако се празник, на пример, Свети великомученик Георгије догоди кад и Велики петак, Велика субота и Васкрс, његово празновање се преноси на други дан Васкрса. Исто је и са празником Светог апостола Марка.

Велики празници, су посебна група празника у Црквеној богослужбеној години који се одликују својим значајем и начином службе према Типику, а деле се према свом садржају на: Господње, Богородичине и празнике светих. У току године прославља се дванаест великих празника (и Васкрсење), установљених у част Господа нашег Исуса Христа и Божије Мајке, а обједињују се заједничким називом „Дванаест празника”, девет непокретних и три покретна. Поред њих, постоје као велики празници, установљени у част великих светих и бесплотних (бестелесних) Сила небеских – ангела (Рођење Светог Јована Крститеља, Усековање главе Светог Јована Крститеља и Свети апостоли Петар и Павле). Господњи празници (грч: Δεσποτικές εορτές), посвећени су празновању Свете Тројице, најважнијим догађајима из живота Господа Исуса Христа, предметима који су Њему припадали (риза, убрус и др.) и Часном крсту. Богородичини празници везани су за овоземаљски живот Пресвете Богородице и успење на Небо. Васкрсење Христово, својим значајем и величином превазилази сваку поделу, бивајући истовремено празник над празницима и извор свих празновања. Победа живота над смрћу. Слава над славама. У средишту црквене године, у средишту целокупног времена, код хришћана се увек налазио празник Пасхе – Христовог Васкрсења. По Јеванђељу, Христос је васкрсао у недељу. Први дан новог времена, новог живота, оног живота који је засијао из гроба, којим, по речима апостола, смрт више не влада (Рим. 6, 9). Васкрс је покретни празник, који се увек слави у недељу, а цела недеља по Васкрсу, назива се Светла недеља.

Попис породица и крсних слава (фрагмент) у Моловину

За српске породице у Срему, које су у моменту пописа крсних слава припадале неким другим верски заједницама, свештеници су то најчешће навели и изоставили податак о крсној слави. Према изворној архивској грађи Архидијецезе карловачке, 1906. године која је овде заступљена, најчешће су то били назарени. Крсна слава није наведена ни код припадника других народа (Руси, Русини, Цинцари/Грци, Румуни итд.) који су прешли на православље, али нису славили славу, будући да су само због православне средине у којој су живели, пришли Српској православној цркви. Зато је, уз презимена следећих породица, изостао податак о крсној слави:

Адашевци: Антуновић;

Ашања: Добросављевић, Кнежевић, Немет;

Баноштор: Бурсаћ; Бачинци: Батић, Ирхик, Нићифоровић, Радин, Субић, Тодоцковић;

Бечмен: Биљетина, Влчек, Живковић, Јовановић, Киждобрански, Кикић, Лутина (?), Мандраш, Морошан, Николић, Обрадовић, Попов, Станојев, Стојанов, Томашевић, Трифуновић;

Борово: Аврамовић, Давинић, Ђукић, Ћурчић;

Велика Ремета Прњавор: Колежвари;

Вишњићево: Вујаковић, Парауснић, Петручев;

Голубинци: Дејановић;

Грабово: Ађимовић, Блажић, Радосављевић;

Земун: Јан, Пуљо, Радул, Спирта, Стамулиса, Христодул;

Инђија: Адамов;

Краљевци: Мошић;

Мала Ремета: Драгојловић, Ђумовић, Иванчић, Кромпић, Равић;

Моловин: Червењак;

Нерадин: Глибоњски, Прокић;

Павловци: Кавгић, Калић;

Петровчић: Будиша, Бурџан, Велимировић, Воле, Герман, Драгојловић, Јанков, Мојсилов, Петаковић, Станков;

Прогар: Бабић, Богојевац, Божин, Ванка, Васиљевић, Венећанин, Главардан, Гуђа, Женар, Јовановић, Јовануц, Кавлак, Лазарев, Малић, Молеров, Нинковић, Пинкул, Плеш, Половина, Пузавац, Сакулац, Стојадиновић, Стојшић, Суба, Теодоровић, Тођераш, Хрњачки, Црњански;

Ривица: Тајков;

Рума: Кинг, Саву;

Свилош: Вукмировић, Завишић, Јанковић, Коларов, Крстин, Лађарски, Марковић, Мишков, Настасијић, Наумов, Паланачки, Петровић, Роксић, Симић, Сиришки, Топаловић;

Сремска Митровица: Адамовић;

Сремски Карловци: Бакић, Јовић;

Сремски Михаљевци: Анђелић;

Суботиште: Врбавац;

Сурчин: Секулић;

Черевић: Николић;

Шашинци: Гаврановић, Дробац, Ковачевић.

* * *

Попис крсних слава у Срему 1906. године (датуми су наведени по новом календару)

  1. Свети Игњатије Богоносац (2. јануар)
  2. Свети првомученик и архиђакон Стефан (9. јануар)
  3. Свети Василије Велики (14. јануар)
  4. Крстовдан (18. јануар)
  5. Богојављење (19. јануар)
  6. Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан (20. јануар)
  7. Преподобни Теодосије Велики (24. јануар)
  8. Свети Сава (27. јануар)
  9. Часне вериге Светог апостола Петра (29. јануар)
  10. Свети Атанасије Велики; Свети Максим архиепископ српски (31. јануар)
  11. Свети Климент Анкирски (5. фебруар)
  12. Свети Григорије Богослов (7. фебруар)
  13. 13. Свети мученик Трифун (14. фебруар)
  14. Свети Симеон Богопримац (16. фебруар)
  15. Свети Харалампије (23. фебруар)
  16. Преподобни Авксентије; Свети Кирил просветитељ Словенски – Ћириловдан (27. фебруар) 17. Светих четрдесет мученика Севастијских – Младенци (22. март)
  17. Благовести (7. април)
  18. Сабор Светог архангела Гаврила (Оданије Благовести, 8. април)
  19. Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан (6. мај)
  20. Свети апостол и јеванђелиста Марко (Марковдан, 8. мај)
  21. Свети пророк Јеремија (14. мај)
  22. Свети Атанасије Велики (летњи, 15. мај)
  23. Пренос моштију Светог оца Николаја (22. мај)
  24. Свети мученик Талалеј (2. јун)
  25. Свети цар Константин и царица Јелена (3. јун)
  26. Свети апостоли Вартоломеј и Варнава (24. јун)
  27. Свети пророк Јелисеј (27. јун)
  28. Свети пророк Амос (Видовдан, 28. јун)
  29. Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан (7. јул)
  30. Свети апостоли Петар и Павле – Петровдан (12. јул)
  31. Сабор Светог архангела Гаврила (26. јул)
  32. Свети мученици Кирик и Јулита (28. јул)
  33. Света великомученица Марина – Огњена Марија (30. јул)
  34. Свети пророк Илија – Илиндан (2. август)
  35. Свети великомученик Пантелејмон (Пантелија, 9. август)
  36. Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина (28. август)
  37. Пренос моштију Светог Александра Невског (12. септембар)
  38. Преподобни Симеон Столпник (14. септембар)
  39. Свети пророк Мојсеј Боговидац (17. септембар)
  40. Свети свештеномученик Вавила (17. септембар)
  41. Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина (21. септембар)
  42. Свети праведни богородитељи Јоаким и Ана (22. септембар)
  43. Воздвижење Часног крста – Крстовдан (27. септембар)
  44. Свети великомученик Јевстатије (3. октобар)
  45. Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов (9. октобар)
  46. Свети мученик Калистрат (10. октобар)
  47. Свети апостол Тома – Томиндан (19. октобар)
  48. Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан (12. октобар)
  49. Покров Пресвете Богородице (14. октобар)
  50. Свети мученици Сергије и Вакхо – Срђевдан (20. октобар)
  51. Преподобна мати Параскева – Света Петка (27. октобар)
  52. Свети апостол и јеванђелист Лука (31. октобар)
  53. Свети великомученик Димитрије – Митровдан (8. новембар)
  54. Свети Аврамије Затворник (11. новембар)
  55. Преподобна Анастасија Римљанка (11. новембар)
  56. Свети Козма и Дамјан – Врачеви (14. новембар)
  57. Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц (16. новембар)
  58. Сабор Светог архангела Михаила и осталих Небеских Сила Бестелесних – Аранђеловдан (21. новембар)
  59. Свети великомученик Мина; Свети краљ Стефан Дечански – Мратиндан (24. новембар)
  60. Свети Јован Златоусти (26. новембар)
  61. Свети мученик Гурије, Самон и Авив (28. новембар)
  62. Свети јеванђелиста и апостол Матеј (29. новембар)
  63. Свети Григорије Чудотворац (30. новембар)
  64. Ваведење Пресвете Богородице (4. децембар)
  65. Преподобни Алимпије Столпник (9. децембар)
  66. Свети апостол Андреј Првозвани (13. децембар)
  67. Свети пророк Софоније (16. децембар)
  68. Свети Николај Мирликијски Чудотворац – Никољдан (19. децембар)
  69. Преподобни Спиридон Чудотворац (25. децембар)
  70. Оци (у недељу која претходи Божићу)
  71. Теодорова субота (прва субота Васкршњег поста)
  72. Лазарева субота – Врбица (субота, уочи празника Цвети)
  73. Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети (недеља пре Васкрса)
  74. Вазнесење Господње – Спасовдан (40. дан после Васкрса, а десет дана пре Духова, увек у четвртак)
  75. Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница – Тројице
  76. Духовски понедељак 78. Духовски уторак

(Из књиге „Крсне славе у Срему: Архивска грађа Српске православне конзисторије
Архидијецезе карловачке” аутора Радована Сремца)

Попис породица и крсних слава (фрагмент) у Вуковару

 

 

Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.