Преци књижевника Јоакима Вујића (1772-1847)

20. јул 2021.

коментара: 1

Јоаким Вујић (Баја, 1772 – Београд, 1847) био је српски књижевник и путописац, аутор преко четрдесет различитих дела.

Јоаким Вујић

Биографија Јоакима Вујића, извор: “Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба” од М. Ђ. Милићевића, Београд 1888.

Јоаким Вујић је рођен у Баји 22. септембра 1772. године по новом календару, у породици Григорија и Евре Ефросиније Вујић. Григорије и Евра су имали једанаесторо деце: Јоаким (22.9.1772), Атанасије (21.10.1774), Теодор (29.3.1777), Софија (6.5.1778), Ана (14.3.1781), Персида (8.10.1783), Јудита (19.2.1786), Силвестер (9.10.1789), Ревека Софија (12.1.1792) удата 1812. године за Георгија Ружаи, Атанасије (11.6.1794) и Александра (3.10.1796).

Уписано рођење и крштење Јоакима Вујића 1772. г, протокол крштених храма Св. Николаја у Баји

Григорије Вујић (20.9.1751 – 9.7.1798) је био занатлија – сапунџија и трговац. Како је писао сам Јоаким, његов отац је био од сиромашнијих житеља Баје али „при том, веома частан, кротак, миран и правдољубив човек је био, којег је свако ко га је познавао, увек звао брат Глиша“.

Уписано рођење Григорија Вујића, Јоакимовог оца, 1751. г.
Уписана смрт Григорија Вујића, Јоакимовог оца, 1798. г.

Григоријеви родитељи су били Атанасије Ацко и Марија (1727 – 1791). Поред Григорија, они су имали и сина Лазара (1747 – 1808) који је ослепео у детињству због богиња па се никад није женио, и сина Јована који је са супругом Јелисаветом имао Софронија, Василија и Јулијану.

Уписана смрт Марије Вујић, Јоакимове бабе, 1791. г.

 

Мајка Јоаким Вујића, Евра Јорговић, рођена је у малом месту Сент-Петар код Сегедина у породици Михаила и Марије рођене Савић, ћерке Петра Савића из Сегедина. Евра Вујић је преминула у 90-ој години 1839. године. Сахрањена је у Баји.

Уписана смрт Евросиније Вујић, Јоакимове маме, 1839. г.
Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар