Преци Милана Кашанина

17. август 2021.

коментара: 4

Милан Кашанин (1895-1981), историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности, рођен је 5. марта 1895. године у Белом Манастиру (тада Моноштору), у породици Николе Поповића и Анке Кашанин. Његови родитељи нису били венчани па су  им деца уписана под мајчиним презименом.

Милан Кашанин (фото Матица српска)
Уписано рођење и крштење Милана Кашанина
Уписано рођење и крштење Радивоја Кашанина

 

Породица Поповић

Породица Милановог оца, Поповићи, били су доста бројна породица у Белом Манастиру. Само презиме упућује да је један од предака био свештеник. Према подацима које је оставио сам Милан, предак по којем носе презиме је био свештеник у мађарском месту Мишљен (Kozármisleny).

Родослов Поповића може да се прати од последње деценије 18. века када је рођен Миланов прадеда Пантелејмон Пана Поповић († 1843). Према родослову који је направио Милан Кашанин, Пантелејмон је имао Петра Перу, Мојсеја Моју, Николу и Теодора Тошу. Са супругом Анастасијом, за коју због недостатка матичних књига не можемо да утврдимо да ли је Мојсејева мајка односно прабаба Милана Кашанина, Пантелејмон Поповић је имао и ћерку Ану (1829).

Уписана смрт Пантелејмона Поповића, 1843. г.

Мојсеј Моја (1818-1872), деда Милана Кашанина, био је ожењен са Јулијаном са којом је имао Милоша (1840), Георгија (1842), Стефана (1843), Стефанију (1847) удату 1873. године за Добрена Вуковића, затим Ану (1850), Марију (1853), тројке Матеја, Тадеја и Јованку (1856), Радослава (1858), Живоина (1860) и Николу (1863).

Уписана смрт Мојсеја Поповића, 1872. г.

Никола Поповић, отац Милана Кашанина, рођен је 26. октобра 1863. године у Белом Манастиру као дванаесто дете Мојсеја и Јулијане Поповић. Никола је спадао у сиромашније становнике Белог Манастира. Поред Милана, са Анком Кашанин је имао и Срету (1888-1888), Зорку (1889-1891) и Радивоја (2.6.1892). Радивој Кашанин је био је математичар, професор универзитета и академик САНУ.  Срета, Зорка и Милан су приликом уписа у матицу крштених/рођених уписани на кућној нумери Кашанина, а Радивој на нумери Поповића.

Уписано рођење Николе Поповића, оца Милана Кашанина, 1863. г.

 

Породица Кашанин

Породица Миланове мајке, Кашанин, потиче такође из Белог Манастира. Према неким подацима, породица потиче из села Кашани у Рашкој док други подаци наводе Босну. Пре доласка у Бели Манастир, живели су у селу Каша у Барањи. На основу сачуваних матичних књига породица се може пратити од Милановог прадеде, Георгија Кашанина (1797-1860) и прабабе Софије рођене Вучковић, (1794-1859), ћерке Стевен Вучковића из Јагодњака. Венчали су се 1817. године у Јагодњаку, и у браку су, према доступним подацима, имали Ану удату 1839. године за Саву Љубојевића, затим Јелену (1826) и близанце Исака (1829-1830) и Јакова (1829).

Уписано венчање Георгија Ђуке Кашанина и Софије Вучковић, 1817. г.
Уписана смрт Георгија Кашанина, 1860. г.

Јаков Кашанин, деда Милана Кашанина, оженио се са Софијом Михаиловић из Белог Манастира са којом је имао Владимира (1847), Стефана (1850),  Георгија (1853-1868), Латинку (1856), Анку (1858), Милицу (1861-1861) и Јелисавету (1862). Јаков Јакша Кашанин је био ћурчија. Софија Кашанин је преминула 1872. године у 46. години живота.

Уписано рођење и крштење Јакова Кашанина, 1829. г.
Уписана смрт Софије Кашанин рођене Михаиловић, 1872. г.
Уписано рођење и крштење Анке Кашанин, 1858. г.
Милан Кашанин са супругом Јекатерином – Љаљом и децом Мирком, Ратком, Павлом и Марином (извор: Матица српска)
Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Воја

    Милан Кашанин – познати глас из великих даљина

    https://standard.rs/2016/09/09/milan-kasanin-1895-1981-poznati-glas-iz-velikih-daljina/