О породици проф. Радослава Грујића (1878-1955)

23. августа 2021.

коментара: 0

Професор Радослав Грујић, теолог и историчар, рођен је 29. јуна 1878. године у Земуну, у учитељској породици Милоша Грујића и Милеве рођене Илић. Крштен је два дана касније у храму Св. Тројице у Земуну а у матичну књигу рођених/крштених уписан је као Радислав. Преминуо је на Хвару 1955. године.

Уписано рођење и крштење Радослава Грујића, 1878.

Породица Грујић се може пратити од 1842. године када се Максим Грујић, Радослављев деда, венчао са својом суграђанком Шиђанком Драгињом Димитријевић. У матичној књизи умрлих као место рођења Максима Грујића наведен је Шид. Међутим, у матичним књигама рођених у Шиду није уписан ни једна особа са презименом Грујић пре 1843. године. Највероватније је да се Максим као абаџија доселио послом у Шид непосредно пре венчања. Занимљиво је поменути да је приликом уписа рођења/крштења његовог сина 1843. године Максим уписан као Лазар. Да ли је у питању грешка свештеника или је он имао два имена за сада није могуће рећи.

Према аутору Слободану Милеуснићу, породица Грујић потиче из Пакраца.

Максим Грујић и Драгиња Димитријевић венчали су се 27. октобра 1842. године.

Вероватно одмах по венчању Максим је „ушао“ жени у кућу тако да се у попису Шида из 1842. године (исте године када су се венчали и када је преминуо његов таст) Максим наводи као породични старешина али са жениним презименом Димитријевић. Након тога је увек навођено његово презиме Грујић.

Уписано венчање Максима Грујића и Драгиње Димитријевић, 1842. г.

 

Максим Грујић и Драгиња рођена Димитријевић имали су: Јована (1843), Милоша (1847), Софију (1850), Светозара (1852-1862), Уроша (1854) и Василија (1856). Софија се удала 1874. године за Стевана Бошковића из Вуковара.

Максим Грујић је преминуо у Шиду 1. јула 1881. године.

Након Максимове смрти ова породица Грујић се више не помиње у Шиду.

Уписана смрт Максима Грујића, 1881. г.

 

Милош Грујић, Радосављев отац, рођен је 28. фебруара 1847. године у Шиду. Школовао се у гимназији у Сремским Карловцима, а потом је похађао препарандију у Сомбору коју је завршио 1867. године. Службовао је у Буђановцима (1867-1872), Шиду (1872-1873), Земуну (1873-1911). Исте године када је дошао са службом у Земун забележено је да је „један од најбољих“. Пензионисао се 1912. године.

Уписано рођење Милоша Грујића, оца Радослава Грујића, 1847. г.

Венчао се 14. септембра 1873. године у Шиду са учитељицом Милевом Илић из Сремских Карловаца. Кумови на венчању су били Андрија Спајић, отац списатељице Анђелије Спајић – Станчић, и Сава Тубић, деда по мајци Саве Шумановића. Милош и Милева су имали седморо деце: Десанка (1874-1875), Дивна (1876-1878), Радослав (1878), Софија (1879), Игњатије (1881-1882), Петар (1881) и Божидар (1882).

Уписано венчање Милоша Грујића и Милеве Илић, 1873. г.

 

            Породица Димитријевић (Шид)

Породица Драгиње Димитријевић удате Грујић, бабе по оцу Радослава Грујића, може се пратити у Шиду од самог краја 18. века.

У пописима Шида из последње деценије 18. века помиње се Јован Велики Барна (1791, 1798), а потом и Јован Димитријевић (1800). Ово „велики“ може се тумачити као „старији“ па би у том случају и отац и син носили име Јован.

Јован Димитријевић (некад Дмитровић) био је казанџија и као такав се помиње у попису шидских занатлија из 1817. године.

Јован је имао три брака. Са супругом Маријом († 1820) имао је Сосану († 1807), Ксенију († 1809), Катарину удату 1822. године за Стојана Бороту из Гибарца, Јелену (1806) удату 1829. године за Василија Недељковића из Шида, Софронија (1809-1824), Мојсеја (1813) и Христину (1818). Са другом супругом Јелисаветом († 1835), прабабом Радослава Грујића, имао је Јелисавету (1821), Драгињу (29. јул 1823) удату 1842. године за Максима Грујића, Милицу (1826) удату 1847. године за Теодора Цикушу из Шида, и Георгија (1829-1829). Трећа супруга, са којом се венчао 1836. године, такође се звала Јелисавета и са њом није имао деце. Она се након Јованове смрти преудала 1846. године за Павела Вићановића из Шида.

Уписано рођење и крштење Драгиње Димитријевић, бабе Радослава Грујића, 1823. г.

Јован Димитријевић је преминуо 30. јануара 1842. године у Шиду. Исте године као старешина његовог дома наводи се његов зет Максим Грујић, деда Радослава Грујића.

Уписана смрт Јована Димитријевића, прадеде Радослава Грујића, 1842. г.

 

Породица Илић (Сремски Карловци)

Мајка Радослава Грујића, Милева потиче из сремскокарловачке породице Илић. У матичној књизи венчаних шидске парохије наведено је да је „Милева к(ћер) Н. Илића становника карловачког” стара 20 година. Није могуће рећи да ли је слово Н. почетно слово имена или означава Непознатог оца. У књизи „Азбучник српских учитеља у Срему 1718-1918″ аутора Предрага Пузића наводи се да је Грујић М. Милева рођена 16. фебруара 1840. године. Увидом у матичне књиге све три сремскокарловачке цркве није пронађена та особа под тим датумом. Једина Милева Илић убележена у матичним књигама јесте ћерка Георгија и Ане Илић рођена 22. марта 1850. године. Иако овај податак не одговара ни једном од до сада наведених, ипак у овом степену истражености можемо претпоставити да је то мајка Радослава Грујића. Милева Грујић рођена Илић преминула је 6. јуна 1891. године у Земуну као „способна и вредна учитељица, верна супруга и добра мати”.

Уписано рођење Милеве Илић, 1850. г.

Георгије Илић, житељ Сремских Карловаца, оженио се 24. новембра 1844. године са Аном, ћерком покојног пароха сурчинског Димитрија Јовановића. Уколико се заиста ради о породици мајке Радослава Грујића, значи је Радослав кренуо свештеничким стопама свог прадеде.

Уписано венчање Георгија Илића и Ане Јовановић, 1844. г.

 

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.