O породици композитора Корнелија Станковића (1831-1865)

Корнелије Станковић, први српски школовани композитор, мелограф, диригент и пијаниста, рођен је 23. августа 1831. године у српској четврти Табану у Будиму, у породици бившег судије Георгија Станковића и Софије, ћерке Константина Кука. Крштен је пет дана касније под именом Корнилиј у храму Сошествија св. Духа у Будиму, а кума му је била стрина писца Јакова Игњатовића, Теодосија Игњатовић.

Породица Станковић спада у ред најугледнијих српских породица у Будиму. Често су јој свештеници додавали племићко „от“ али за сада нисмо утврдили да ли је породица носила племићку титулу. Биров у Будиму 1718/1719. године био је Станко Тодоровић за којег Душан Поповић наводи да је „изгледа родоначелник породице Станковић“. Станко Тодоровић је био родом из Крушевца, по занимању је био тачаџија и трговац. Почетком 19. века у матичним књигама се срећу сенатор Јоаникије Станковић, кројач Бранко Станковић, судија Михаил от Станковић, судија Георгије Станковић итд.

Георгије Станковић, Корнелијев отац, био је судија у периоду од 1820. до 1826. године, а 1826. године је био и директор српске школе. По занимању је био трговац. Имао је два брака и обе супруге су му се звале Софија. Прва супруга је преминула 14. септембра 1810. године наког чега се оженио са Софијом (1793-1.12.1841), ћерком Константина и Софије (1764-1839) Кук из Будима.

У првом браку је имао Георгија († 1819), Јосифа (1802-1868), Марију удату 1825. године за Гаврила Бозитовца из Будима, и Екатерину удату 1828. године за Јована от Рогулић из Ирига, и Јулијану (1810-1811).

У другом браку је имао Александра (1813-1836), Константина (1815-1835), Стефана (1817-1838), Наума (1818), Михаила (1819), Јудит (1820-1866) удату 1841. године за Арона от Моцика из Сентмиклоша, затим Јована (1823-1852), Гаврила (1825), Николаја (1827-1843) и Корнелија (1831-1865).

Корнелијев отац Георгије је преминуо 17. јуна 1832. године у старости око 50 година. Корнелијева мајка Софија је преминула 1. децембра 1841. године након чега су бригу о Корнелију преузели сестра и брат.

Корнелијев најстарији брат Јосиф (1802-1868) се венчао 1842. године са удовицом Јеленом Розмир (1810-1866) са којом је имао Георгија (1843-1902), Павлину (1845) и Анастасију (1846-1917). Анастасија се удала за Георгија Недељковића из Новог Сада. Георгије и Анастасија Недељковић су 1899. године добили на лутрији главну награду од 150.000 круна. Од тог износа 126.000 круна су завештали за српске народне, просветне и привредне потребе. Основали су фондацију за помагање сиромашних српских списатеља. Обавезали су Матицу српску да управља фондацијом и одлучује коме ће бити дата помоћ. Одредили су да помоћ у новцу могу добити сиромашни, оболели и остарели српски књижевници.

Александар Станковић (1813-1836) је преминуо као “при високој краљевској камер. концерт. практикант”(!), Стефан (1817-1838) као практикант права, Јован (1823-1852) као занатлија – стаклар, а Николај (1827-1843) као “слушатељ 5. латинске школе”. О Науму (1818), Михаилу (1819) и Гаврилу (1825) нисмо нашли више података.

Корнелије Станковић је преминуо 16. априла 1865. године у Будиму.