Преци Геце Кона (1873-1941)

3. августа 2021.

коментара: 0

Геца Кон, чувени српски књижар и издавач јеврејског порекла, рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду као Геза Кон, син рабина Берната Кона и Лујзе рођене Дојч.

Геца Кон
Уписано рођење Гезе – Геце Кона, 1873. г.

Породица Кон потиче из Аде, где су рођени Гецин отац Бернат и деда Гашпар Герсон Кон.

Гашпар Герсон Кон је са супругом Бети Вајс из Чонграда (ћерка Филипа Вајса) имао сина Берната (24.10.1841), и ћерке Фани (18.11.1844) удату 9.10.1866. године за Хермана Вајса из Чонграда, и Регину (16.2.1846) удату 29.8.1870. године за Јакоба Кона из Чонграда. Након смрти Гашпара Герсона 1851. године, Бети рођ. Вајс се преудала 10.11.1851. године за Адама Лампела из Чонграда.

Уписано рођење Берната Кона, Гециног оца, 1841. г.

Бернат Кон (24.10.1841 – 21.12.1913) се венчао 25. октобра 1870. године са Лујзом Дојч (3.11.1850 – 1.12.1916) из Чонграда, ћерком Јакоба и Леоноре рођене Штајнер.

Уписано венчање Берната Кона и Лујзе Дојч, 1870. г.

Према сачуваним подацима, Бернат и Лујза Кон су имали Бланку (12.12.1870. Чонград), Гезу (2.8.1873. Чонград) и Шандора (15.3.1880. Земун). Породица Кон се преселила у Земун након 1873. године где је Бернат радио као директор основне школе.

Бернат и Лујза Кон су преминули у Земуну где су и сахрањени.

Гробови Берната и Лујзе Кон на јеврејском гробљу у Земуну

Мајка Геце Кона, Лујза Дојч је рођена у Дабашу, у породици Јакоба и Леоноре Лени рођене Штајнер. Поред Лујзе имали су и Ципору (1.4.1852), Шандора (1.1.1854) и Леонору (5.3.1859).

Епитаф на споменику Лујзе Кон рођ. Дојч:

“Овде почива
важна, скромна и повучена жена
са горчином у срцу због несреће која се десила њеним синовима за време њеног живота,
благословена врлинама у великој мери
у дубокој жалости за госпођом
Рахел, кћерке покојног Јакова Дојча
умрла 6. кислева 5677.”

 

Геца Кон је са супругом Елзом Вајс имао две ћерке: Малвину (1905) удату за Леополда Херцога, и Елвиру удату за Фрању Баха. Геца Кон, његова супруга, обе ћерке, један зет и четворо унучића страдали су у Холокаусту.

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.