О неким генеалошким изворима за простор бивше Аустроугарске монархије

6. августа 2021.

коментара: 1

Црквени протоколи (матичне књиге) крштених/рођених, венчаних и умрлих

Матичне књиге представљају примарни, најважнији и највалиднији извор за генеалошка проучавања. Матице треба да садрже званичне проверене податке али будући да су их водили свештеници који често нису били довољно образовани, ажурност вођења матица и квалитет уписаних података често варирају. На територији АП Војводине матичне књиге при православним парохијама су заведене, према познатим подацима, током треће или четврте деценије 18. века (Срем), на територији Бачке и Баната сачуване су матице из пете деценије 18. века, док је највећи број парохија завео матице током 1760-их година када се појављују и први штампани обрасци.

Најстарији сачуван упис у протокол (матичну књигу) крштених парохије у Шиду, 1762. г.

 

Домовни протоколи (домовници)

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне потребе попут достављања броја становника или спискова бирача. У суштини, домовник је поименични попис парохијана у једној парохији. Домовни протоколи представљају после матичних књига најважнији извор за генеалошка истраживања. У неким случајевима су чак и важнији од самих матица јер детаљно расветљавају унутарпородичне односе у једном моменту.

Домовни протокол парохије у Ердевику, 1787. г.

У вези са домовницима треба поменути и својеврсне изводе из домовника – извјестнице. Оне садрже податке о појединачним породицама извучене из самих домовних протокола и то за разне потребе: пресељење породице, оставинске расправе, судски процеси итд. Известнице су увек оверене потписом и печатом од стране свештеника као потврда да садрже тачне податке.

Извјестница за дом Милоша Благојевића из Шида, 1879. г.

 

Пописи становништва

У зависности од врсте власти на одређеном простору (војна, коморска, спахијска, жупанијска итд) јављају се различите врсте пописа. Државни пописи становништва имају велик значај у праћењу неког презимена односно породице. Нажалост, друштвено-политичке прилике у моменту пописивања доста утичу на квалитет и обим пописа. Често су саме породице прикривале стварно економско стање свог домаћинства и број чланова породице. Током прве половине 18. века српске породице на простору данашње Војводине су имале снажан отпор према државним пописима.

За Шид као место које је током 18. века било под свим овде побројаним управама постоје следеће врсте пописа:

– најопширнији и најважнији су свакако званични државни или пописи локалног карактера, који су обухватили све домове у месту и целокупну имовину његових становника. Овој групи припадју пописи из 1722. године (војна власт), затим 1745, 1746, 1747, 1750, 1755. године (коморска власт) итд. Обухватили су целокупну имовину Шиђана и дају веома интересантне податке о појединим породицама. На жалост, не доносе имена свих становника него само име породичног старешине. Важан податак у овим пописима је број пунолетних или ожењених браћа и синова и малолетних или неожењених браћа и синова.

– другој групи припадају пописи које је завела локална власт (у случају Шида спахијска – властелинство) у циљу убирања пореза. Ти пописи нису обухватили све домове јер су порези били разрезивани према националној и верској припадности као и врсти привређивања породице. У случају Шида односе се само на Србе јер су само њима разрезивани порези. Ту спадају пописи из 1775, 1791, 1796, 1798, 1800, 1809, 1814, 1830, 1833, 1835, 1842, 1864, 1865. итд.

– трећој групи припадају пописи које је такође завела локална власт али који обухватају тачно одређен део становништва, односно због њиховог карактера обухватили су само један мањи део становништва. То су пописи занатлија, трговаца, мајстора и војно способних мушкараца, али и пописи породица које су због одређеног деловања морале бити убележене. Ова група обухвата пописе из 1763, 1777/8, 1781, 1782/3, 1784, 1817, 1848. године итд.

– у четврту групу спадају пописи које је извршила Српска православна црква, а то су спискови приложника, исповеђених парохијана итд. За Шид постоје овакви пописи из  1733, 1772. и 1857. године.

Почетак пописа Шида, 1758. г.

 

Грунтовница

Грунтовнице садрже податке о власницима некретнина у одређеној порезној општини. Грунтовнице воде грунтовне или земљишно-књижне (ЗК) улошке на тај начин да сваки уложак представља једног власника (породичну задругу, индивидуу, правно лице итд). ЗК улошци садрже три дела. Први део означем бројем А je Посједовница и у њу се уносе катастарске парцеле са бројем, величином и легендом о историјату парцеле. Други део означен словом Б је Властовница у који се уписују имена власника односно правни основ и подаци о свим променама власништва над парцелама из првог дела. У трећи део (Ц) уписују се терети над некретнинама. Највећи део грунтовница у Срему припада тзв. новој грунтовници, заведеној 1878/1880. године. Поред основних података о некретнинама које је поседовала одређена породица, грунтовнице су одличан извор података о деоби задруга, члановима породица итд. Грунтовнице имају обавезно трајно чување и купо-продајних уговора на основу којих је извршена нека промена у власништву парцела у ЗК улошцима и деобна документа која су настајала приликом породичних деоба.

Грунтовни (ЗК) уложак број 127 – задруга Стојковић, село Вашица

 

Књига завичајника

Књига завичајника се водила за свако место и у њој су подаци о особама које имају пријављено (одобрено) пребивалиште у том месту. Књига завичајника је у суштини попис свих житеља једног места са датумима рођења, венчања и смрти, затим подацима одакле се неко доселио или где се одселио. Књиге завичајника за поједина места у Хрватској (Илок, Осијек, Винковци) су публикована и представљају првокласни извор.

 

Имиграциони подаци САД-а

Крај 19. и прве деценије 20. века окарактерисани су масовним емигрирањем становништва са простора Аустроугарске у САД. Највећи број имиграната је улазио преко острва Елис. Листе путника са бродова и имиграциони картони често поред личних података о путнику, садрже и податке о најближем рођаку у месту становања (супруг-а, родитељ итд). Највећи део ове документације је дигитализован и доступан преко интернета (бесплатно или уз плаћање).

Пример бродског манифеста из 1912. г.

Судска архива – оставине

У суштини након смрти сваке особе спроведен је поступак оставине у циљу утврђивања њене имовине и наследника. Оставински предмети садрже податке о покојнику, затим податке о најближим сродницима, имовини итд. У овим предметима се често срећу исцртани родослови како би се што прецизније утврдили сроднички односи.

 

Архиве јавних бележника

Оно што ми данас радимо код јавних бележника радило се и у Аустроугарској. Дакле, бележници су писали и оверавали готово сваки јавни документ и у своју архиву похрањивали једну копију. На пример, у архиви Краљевског јавног бележника из Шида, др Драгутина Грчића, налазе се оверени преписи следећих докумената: тестаменти, купо-продајни уговори, оснивање и регистрација фирми, трговина и занатлијских радњи, затим разне приватне личне изјаве, уговори свих врста, облигације итд.

Записник о последњој вољи Јефте Михајловића из Шида који је саставио јавни бележник 1900. г.

 

Школске архиве

Школске архиве најчешће садрже спискове ученика и то спискове деце способне за школу по школским годинама, спискове завршних испита за сваку школску годину, спискове исписане деце итд. Уз имена деце најчешће стоји и име родитеља/старатеља. Шидска основна школа (српска вероисповедна) има сачуване ове спискове од 1839. године.

Списак ученика који су завршили други разред мешовите основне школе у Шиду, школске 1890/1891.

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. ljiljana

    Ovo je vise nego odlicno u smislu da omogucava saznanja za one koji pocinju pisati rodoslov.