Преци Милана Кашанина
Милан Кашанин (1895-1981), историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности, рођен је 5. марта 1895. године у Белом Манастиру (тада Моноштору), у породици Николе Поповића и Анке Кашанин. Његови родитељи нису били венчани па су им деца уписана под мајчиним презименом. Породица Поповић Породица Милановог оца, Поповићи, били…
› више информацијаO породици композитора Корнелија Станковића (1831-1865)
Корнелије Станковић, први српски школовани композитор, мелограф, диригент и пијаниста, рођен је 23. августа 1831. године у српској четврти Табану у Будиму, у породици бившег судије Георгија Станковића и Софије, ћерке Константина Кука. Крштен је пет дана касније под именом Корнилиј у храму Сошествија св. Духа у Будиму, а кума…
› више информацијаО неким генеалошким изворима за простор бивше Аустроугарске монархије
Црквени протоколи (матичне књиге) крштених/рођених, венчаних и умрлих Матичне књиге представљају примарни, најважнији и највалиднији извор за генеалошка проучавања. Матице треба да садрже званичне проверене податке али будући да су их водили свештеници који често нису били довољно образовани, ажурност вођења матица и квалитет уписаних података често варирају. На територији…
› више информацијаПреци Геце Кона (1873-1941)
Геца Кон, чувени српски књижар и издавач јеврејског порекла, рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду као Геза Кон, син рабина Берната Кона и Лујзе рођене Дојч. Породица Кон потиче из Аде, где су рођени Гецин отац Бернат и деда Гашпар Герсон Кон. Гашпар Герсон Кон је са супругом…
› више информацијаО породици Миливоја Мауковића (1851-1881) оснивача српског стрипа
Миливој Мауковић је рођен 13. септембра 1851. године у породици шидског кројача Христифора и Катарине рођене Форишковић. Миливој је уписао ликовну академију у Минхену 1877. године. Годину дана је био стипендиста Марије Трандафил. Током 1879-1880. године живео је у Новом Саду бавећи се илустраторским послом. Вратио се у Шид 1881….
› више информацијаПорекло академске сликарке Катарине Ивановић (1811-1882)
Катарина Ивановић, прва српска сликарка новијег доба и прва жена академик у српском народу, рођена је 15. априла 1811. године у Веспрему у трговачкој породици Лазара и Марије рођене Алексијевић. Породица Ивановић се помиње у Весприму крајем 18. века. Лазар Ивановић († 4.4.1832), вероватно син Георгија Ивановића, венчао се 8….
› више информацијаПорекло академског сликара Петра Добровића (1893-1942)
Петар Добровић је рођен 14. јануара 1890. године у Печују у мешовитој српско-немачкој породици Петра Добровића и Марије Ирене Хајгл. Крштен је, као и остала Петрова и Маријина деца, у римокатоличкој цркви у Печују. Његов отац Петар је био трговачки агент. Према неким подацима породица Добровић потиче из Дарувара одакле…
› више информацијаПреци књижевника Јоакима Вујића (1772-1847)
Јоаким Вујић (Баја, 1772 – Београд, 1847) био је српски књижевник и путописац, аутор преко четрдесет различитих дела. Јоаким Вујић је рођен у Баји 22. септембра 1772. године по новом календару, у породици Григорија и Евре Ефросиније Вујић. Григорије и Евра су имали једанаесторо деце: Јоаким (22.9.1772), Атанасије (21.10.1774), Теодор…
› више информацијаПорекло Данила Киша (1935-1989)
Данило Киш (Суботица, 1935 – Париз, 1989), један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, рођен је у јеврејско-српској породици. “У том су се граду [Суботици], дакле, збиле две круцијалне чињенице мога живота што их је удесио Бог или Случај: ту су се сусрели мој отац Едуард Киш, виши инспектор државних…
› више информацијаПреци Јакова Јаше Игњатовића (Сентандреја, 1822 – Нови Сад, 1889)
„И када у Сентандреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота.“ Јаков Јаша Игњатовић, чувени српски писац, рођен је у Сентандреји 8. децембра…
› више информација