Avatar photo

Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Преци Милана Кашанина

Милан Кашанин (1895-1981), историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности, рођен је 5. марта 1895. године у Белом Манастиру (тада Моноштору), у породици Николе Поповића и Анке Кашанин. Његови родитељи нису били венчани па су  им деца уписана под мајчиним презименом.   Породица Поповић Породица Милановог оца, Поповићи, били…

› више информација

O породици композитора Корнелија Станковића (1831-1865)

Корнелије Станковић, први српски школовани композитор, мелограф, диригент и пијаниста, рођен је 23. августа 1831. године у српској четврти Табану у Будиму, у породици бившег судије Георгија Станковића и Софије, ћерке Константина Кука. Крштен је пет дана касније под именом Корнилиј у храму Сошествија св. Духа у Будиму, а кума…

› више информација

О неким генеалошким изворима за простор бивше Аустроугарске монархије

Црквени протоколи (матичне књиге) крштених/рођених, венчаних и умрлих Матичне књиге представљају примарни, најважнији и највалиднији извор за генеалошка проучавања. Матице треба да садрже званичне проверене податке али будући да су их водили свештеници који често нису били довољно образовани, ажурност вођења матица и квалитет уписаних података често варирају. На територији…

› више информација

Преци Геце Кона (1873-1941)

Геца Кон, чувени српски књижар и издавач јеврејског порекла, рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду као Геза Кон, син рабина Берната Кона и Лујзе рођене Дојч. Породица Кон потиче из Аде, где су рођени Гецин отац Бернат и деда Гашпар Герсон Кон. Гашпар Герсон Кон је са супругом…

› више информација

О породици Миливоја Мауковића (1851-1881) оснивача српског стрипа

Миливој Мауковић је рођен 13. септембра 1851. године у породици шидског кројача Христифора и Катарине рођене Форишковић. Миливој је уписао ликовну академију у Минхену 1877. године. Годину дана је био стипендиста Марије Трандафил. Током 1879-1880. године живео је у Новом Саду бавећи се илустраторским послом. Вратио се у Шид 1881….

› више информација

Порекло академске сликарке Катарине Ивановић (1811-1882)

Катарина Ивановић, прва српска сликарка новијег доба и прва жена академик у српском народу, рођена је 15. априла 1811. године у Веспрему у трговачкој породици Лазара и Марије рођене Алексијевић. Породица Ивановић се помиње у Весприму крајем 18. века. Лазар Ивановић († 4.4.1832), вероватно син Георгија Ивановића, венчао се 8….

› више информација

Порекло академског сликара Петра Добровића (1893-1942)

Петар Добровић је рођен 14. јануара 1890. године у Печују у мешовитој српско-немачкој породици Петра Добровића и Марије Ирене Хајгл. Крштен је, као и остала Петрова и Маријина деца, у римокатоличкој цркви у Печују. Његов отац Петар је био трговачки агент. Према неким подацима породица Добровић потиче из Дарувара одакле…

› више информација

Преци књижевника Јоакима Вујића (1772-1847)

Јоаким Вујић (Баја, 1772 – Београд, 1847) био је српски књижевник и путописац, аутор преко четрдесет различитих дела. Јоаким Вујић је рођен у Баји 22. септембра 1772. године по новом календару, у породици Григорија и Евре Ефросиније Вујић. Григорије и Евра су имали једанаесторо деце: Јоаким (22.9.1772), Атанасије (21.10.1774), Теодор…

› више информација

Порекло Данила Киша (1935-1989)

Данило Киш (Суботица, 1935 – Париз, 1989), један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, рођен је у јеврејско-српској породици. “У том су се граду [Суботици], дакле, збиле две круцијалне чињенице мога живота што их је удесио Бог или Случај: ту су се сусрели мој отац Едуард Киш, виши инспектор државних…

› више информација

Преци Јакова Јаше Игњатовића (Сентандреја, 1822 – Нови Сад, 1889)

„И када у Сентандреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота.“ Јаков Јаша Игњатовић, чувени српски писац, рођен је у Сентандреји 8. децембра…

› више информација