О породици Миливоја Мауковића (1851-1881) оснивача српског стрипа

28. јула 2021.

коментара: 0

Миливој Мауковић је рођен 13. септембра 1851. године у породици шидског кројача Христифора и Катарине рођене Форишковић. Миливој је уписао ликовну академију у Минхену 1877. године. Годину дана је био стипендиста Марије Трандафил. Током 1879-1880. године живео је у Новом Саду бавећи се илустраторским послом. Вратио се у Шид 1881. године где је отворио своју књижару и штампарију и издавао илустровани шаљиви лист „Ђаволан“. Убрзо после изласка другог броја Миливој Мауковић је умро од туберкулозе 1881. године. Оставио је велики број објављених карикатура и цртежа, илустрација и нацрта за заглавља и корице разних публикација и часописа. Бавио се политичком карикатуром и друштвеном сатиром. Сматра се за оснивача српског стрипа.

Миливој Мауковић

Цртежи Миливоја Мауковића

Презиме Мауковић се у Шиду први пут помиње у попису приложника храму Светог оца Николаја у Шиду из 1733. године, где је записан прилог Јована Мауковића.

Прилог Јована Мауковића за градњу шидске цркве у износу од 12 форинти

У пописима Шида из 1745. и 1746. помиње се Ђорђије Мауковић, 1750. године Лазар Мауковић шидски кнез, а 1758. године у Шиду се помињу четири породичне старешине односно четири дома Мауковића: Нићета, Јоксим, Арсеније и Кирил Ћира. Син Ђорђија Мауковића, Стефан (рођен у Ердуту око 1725. године) био је дугогодишњи свештеник у Шиду (1749-1782).

Дом Георгија Ђорђија Мауковића на списку породица које су се изјасниле за останак у Шиду и за цивилну управу након развојачења Шида, 1745.

Већ крајем 18. века породица Кирила Мауковића, односно његовог сина Петра (1765-1802), истакла се као богатија, вероватно захваљујући занату и трговини. Са супругом аном, Петар је имао ћерку Софију (1791) удату 1809. Године за  Јована Кроновића из Вуковара, и сина Михаила (1799-1854). Михаил Мауковић (1799-1854) био је шнајдер. Оженио се 1822. године Јулијаном Петровић (1799-1876) из Осијека, ћерком Теодора и Саре Петровић. У браку су имали Петра (1822-1894), Христифора (1824-1903), Јована (1827-1881) и Христину (1837-1877).

Уписано рођење близанаца Петра и Павла Мауковића, 1765. г.
Гроб Михаила Мауковића (1799-1854), деде Миливоја Мауковића

Најстарији Михаилов син Петар (1822-1894), био је трговац и један од највећих приложника Србском народном училишту шидском. Са супругом Александром рођ. Којички имао је шест ћерки: Јелену, удату за директора Велике српске православне гимназије у Новом Саду Стефана Лазића; Софију, удату за новосадског штампара Јована Адамовића; Милицу, удату за митровачког трговца Георгија Стефановића; Стану, удату за пристава из Винковаца Константина Бошковића, и Зорку удату за адвоката Милана Симуновића.

Манастир Привина глава око 1875. г. Цртеж Миливоја Мауковића (новине „Србадија“ од 1.2.1876. г.)

Михаилова кћерка Христина се удала за шидског економа Јоакима Ацу Шумановића. Јоаким и Христима Шумановић су деда и баба академског сликара Саве Шумановића.

Трећи Михаилов син Христифор, отац Миливоја Мауковића, наставио је шнајдерски занат свог оца да би касније постао књиговођа у Шидској штедионици. Са супругом Катарином рођ. Форишковић (1825–1874) је имао Јулијану (1848-1880), Миливоја (1851-1881), Љубу (1853) удату за Георгија Станишића из Вуковара, Марију (1860) удату за Константина Јанковића из Бачке Паланке, и Софију (1865–1940) удату за месара Исидора Хубера из Шида. Христифор је био дугогодишњи председник Српске православне црквене општине у Шиду.

Уписано рођење Христифора Мауковића, Миливојевог оца
Детаљ споменика Христифора Мауковића (1824-1903), оца Миливоја Мауковића

Венчао се у Моровићу 1877. године Софијом Кнежевић, иначе рођеном у Шиду 1846. године. У браку су имали троје деце: Миленка (1878-1878), Екатерину (1879-1969) и Христифора рођеног као посмрче 1882. године. Екатерина Катинка се удала 1899. године за свршеног богослова Емилијана Јосифовића, житеља митровачког а рођеног у Бољевцима. Екатерина и Емилијан Јосифовић су имали ћерку јединицу Невенку, умрлој у осамнаестој години живота од туберкулозе. У време Независне државе Хрватске Емилијана су, као православног проту у Опатовцу, усташе живог бациле у бунар у дворишту парохијског дома. Након тога се попадија вратила у Шид где је и умрла.

Невенка Јосифовић, унука Миливоја Мауковића

Христифор Мауковић, Миливојев син, се помиње као писар у Хрватској. Није познато када и где је преминуо и да ли је имао потомства.

Диплома Ликовне академије у Минхену на име Миливоја Мауковића (Музеј града Новог Сада КИ-3801)

Кућа Миливоја Мауковића је била у самом центру Шида, преко пута српско православне цркве. Грађена је на трећини плаца породице Шумановић. Кућу је наследила Миливојева сестра Софија Хубер, а касније је продата породици Јанковић.

Миливојев пријатељ протојереј бечкеречки Ђура Страјић (1857-1915) објавио је 1882. године у листу „Јавор“ песму „Споменак Миливоју Мауковићу“.

Уписано рођење Миливоја Мауковића
Гроб Миливоја Мауковића

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.