Avatar photo

Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

25. децембар 2020.

0

Порекло и породица Георгија Магарашевића, оснивача Летописа Матице српске

Ми Срби, као део породице балканских народа, баш волимо префикс „нај“. Тако волимо да се похвалимо и са најстаријим живим часописом у Европи – Летописом Матице српске. Летопис је својим трудом покренуо и одржавао Сремац, Георгије Магарашевић (Адашевци, 1793 – Нови Сад, 1830). О његовом делу и доприносу српској култури…

› више информација

Српске православне породице у Лаћарку (Сремска Митровица)

Лаћарак данас спада у највећа села у Србији. Године 1734. имао је свега 54 дома, а две године касније 80 домова са десет ожењених, осам неожењених одраслих браћа и синова, и пет удовица са поседом. Током 1744. године насељавау га Срби „из Рватске“ заједно са својим свештеницима Николом и Остојом,…

› више информација

Судбина једне породице у контексту историје региона и државе – о породици Сремац из Вашице

За истраживање генеалогије, односно порекла једне породице или особе, може се рећи да спада у послове који се никад не могу завршити. Том истраживању можемо приступити на традиоционалан начин, коришћењем историјских извора попут матичних књига, домовних протокола, гробаља, пописа становништва итд. Други приступ је савремен, нов, још у повоју и…

› више информација

8. децембар 2020.

3

Попис православних породица и крсних слава у Осијеку, Винковцима, Вуковару и Илоку из 1906. године

У Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима чува се непубликована грађа о парохијама прикупљана у сврху публиковања шематизма за 1906. годину. Ова грађа је данас издвојена и представља драгоцен извор за проучавање историје српских православних породица на простору Срема и Славоније. У овој грађи, коју су писали…

› више информација

О домовним протоколима у Срему

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне…

› више информација

Укратко о породици сликара наивца Илије Башичевића Босиља (Шид, 1895 – Шид, 1972)

Илија Башичевић Босиљ се сматра за једног од најзначајнијих српских и југословенских наиваца. Угледни британски магазин Row Vision (часопис је добио награду УНЕСКО-а за најбољи светски часопис о уметности), сврстао је Босиља 2007. године међу педесет водећих светских уметника тзв. аутсајдер арта. Башичевић је рођен 1895. године у Шиду као…

› више информација

О потомству српског и руског генерал-мајора, књижевника и историчара Симеона Пишчевића

„Tи си још млад, пођи за својом срећом. Бог ће ти помоћи. И људи из великих породица иду у туђе земље, не само од невоље него и ради праксе и науке.” Овим речима је оберкапетан Секула Витковић охрабрио свог сестрића Симеона Пишчевића да напусти Хабсбуршку монархију и пресели се за…

› више информација

Протоколи (матичне књиге) Српске православне парохије у Шиду

Шид се као насељено место први пут помиње на самом почетку 18. века. Први посредан помен Српске православне парохије и школе у Шиду је око 1700, док је први сигуран помен храма Преноса моштију Св. оца Николаја у Шиду из 1704. г. У црквеном инвентару шидског храма из 1756. г….

› више информација

Генеалошке заблуде или како не правити родослов – примери из Срема

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац До сада сам безброј пута чуо похвале појединаца како имају родослове својих породица уназад 300-400 година, па чак и знају одакле су им преци са Чарнојевићем тачно дошли (уз обавезно навођење места са подручја Косова и Метохије, Црне Горе или Лике итд). После 22…

› више информација

О становништву Ердевика

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Ердевик је највеће село у општини Шид. Први пут се помиње у папским документима 1330. године а потом поново 1351. године. Постојао је током већег дела турске власти у Срему, све до татарске најезде 1664. године када је пострадао. У току рата 1683-1699. године…

› више информација