Данило Киш (Суботица, 1935 – Париз, 1989), један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, рођен је у јеврејско-српској породици.
“У том су се граду [Суботици], дакле, збиле две круцијалне чињенице мога живота што их је удесио Бог или Случај: ту су се сусрели мој отац Едуард Киш, виши инспектор државних железница и писац Југословенског реда вожње железничког, аутобуског, бродског и авионског саобраћаја, и моја мајка Милица Драгићевић, црногорска лепотица, први пут далеко од свог родног Цетиња, у посети код своје сестре. Сусрет редак, можда јединствен у оно време.” (Складиште, 325).
Будући да се о породици Кишове мајке више – мање доста тога зна због његовог ујака, историчара Риста Драгићевића, у овом тексту ће акценат да буде на историјату породице Киш, односно Кон.
Еде Киш (Керкабарабаш, 1889 – Аушвиц, 1944) рођен је 11. јула 1889. године као Еде Кон, син Маркуса Кона и Регине рођене Фирст. Еде је настрадао у Холокаусту 1944. године заједно са пола милиона Бачких Јевреја.
Али да се вратимо 180 година уназад, у Аустрију, у регију Бургенланд. Бургенланд је у контекту јеврејске историје и културе познат као Седам Заједница, односно подручје седам великих и значајних јеврејских заједница у градовима Дојчкројц, Ајзенштат, Фрауенкирхер, Лакенбах, Коберсдорф, Китсе, Матерсбург. Ова заједница је успостављена 1670. године када је принц Паул Естерхази примио Јевреје из Беча протеране од стране Леополда I.
За причу о породици Кон битан је Дојчкројц. Почеци јеврејске заједнице Дојчкројцу били су прилично скромни: 1478. године први пут су забележена двојица јеврејских занатлија. Велики број Јевреја се досељавао у град почевши од 1670. године. Привилегија из 1720. године гарантовала је Јеврејима Дојчкројца кнежевску заштиту, велику независност у практиковању њихове религије и осигурала им политичке и економске слободе. Јевреји у Дојчкројцу су били строго ортодоксни. У месту се налазила школа за Талмуд. Године 1785. у граду је било 535 Јевреја, 1802. 585 а 1836. године око 1000. Током 18. века Јевреји Дојчкројца су привређивали трговином стоком, кожом, вином итд. У новом уговору који су кнежевске власти закључиле са Јеврејима 1813. године, они су били обавезни да годишње плаћају „порез на заштиту“; Поред тога, заједници је наређено да не сме да прима нове јеврејске досељенике, нити им је било дозвољено венчавање без претходно добијене кнежеве дозволе. Ова ограничења уведена 1813. године су вероватно била разлог да се породица Кон пресели из Дојчкројца у мађарско село Залалеве. У питању је Ашер Антон Кон (1766-1854) са синовима Мајером (1811-1879) и Емануелом (1808-1861). Село Залалеве се налази близу града Залаегерсег, чијој је јеврејској општини и припадало.
Мајер Кон (1811-1879), прадеда Данила Киша, имао је три брака. Прва супруга му је била Естер Фридерик (1814-1846). Други пут се оженио 1847. године са Антонијом Ланг, а трећи пут 1864. године са Нети Бетелхајм. У првом браку са Естер је имао Фани (1839), Мозеса (1844-1844) и Маркуса (1841). У другом браку са Антонијом имао је синове Морица (1847) и Антона (1863).
Маркус (Микса, Макс) Кон рођен је 5. новембра 1841. године. Венчао се 7. јануара 1874. године са Регином Фирст из суседног места Керкабарабаш, и потом се преселио тамо. У Керкабарабашу, Маркусу и Регини су се родили Нети (1874) удата за Игнаца Вајнстингела, Алберт (1879), Бела (1881), Малвина (1884), Берта (1885), Еде (1889-1944) и Олга (1894). Цела породица је 1902. године променила презиме у Киш.
И да кажемо по које слово о породици Регине Фирст, бабе Данила Киша. Јосеф Фирст (1813-1881), син Абрахама Фирста, венчао се 1847. године са Хани Кон, ћерком Мозеса и Цили. У браку су имали Регину (1850), Морица (1854) и Цили (1860) удату за Лајоша Кона.
Коментари (0)