Порекло Данила Киша (1935-1989)

17. јул 2021.

коментара: 0

Данило Киш (Суботица, 1935 – Париз, 1989), један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, рођен је у јеврејско-српској породици.

“У том су се граду [Суботици], дакле, збиле две круцијалне чињенице мога живота што их је удесио Бог или Случај: ту су се сусрели мој отац Едуард Киш, виши инспектор државних железница и писац Југословенског реда вожње железничког, аутобуског, бродског и авионског саобраћаја, и моја мајка Милица Драгићевић, црногорска лепотица, први пут далеко од свог родног Цетиња, у посети код своје сестре. Сусрет редак, можда јединствен у оно време.” (Складиште, 325).

Венчана фотографија Еде Киша и Милице Драгићевић, Данилових родитеља

Будући да  се о породици Кишове мајке више – мање доста тога зна због његовог ујака, историчара Риста Драгићевића, у овом тексту ће акценат да буде на историјату породице Киш, односно Кон.

Милица Киш

Еде Киш (Керкабарабаш, 1889 – Аушвиц, 1944) рођен је 11. јула 1889. године као Еде Кон, син Маркуса Кона и Регине рођене Фирст. Еде је настрадао у Холокаусту 1944. године заједно са пола милиона Бачких Јевреја.

Еде Киш
Матица рођених Јеврејске општине у Керкабарабашу са уписаним рођењем Еда Кона (Киша), 1889. г.

Али да се вратимо 180 година уназад, у Аустрију, у регију Бургенланд. Бургенланд је у контекту јеврејске историје и културе познат као Седам Заједница, односно подручје седам великих и значајних јеврејских заједница у градовима Дојчкројц, Ајзенштат, Фрауенкирхер, Лакенбах, Коберсдорф, Китсе, Матерсбург. Ова заједница је успостављена 1670. године када је принц Паул Естерхази примио Јевреје из Беча протеране од стране Леополда I.

За причу о породици Кон битан је Дојчкројц. Почеци јеврејске заједнице Дојчкројцу били су прилично скромни: 1478. године први пут су забележена двојица јеврејских занатлија. Велики број Јевреја се досељавао у град почевши од  1670. године. Привилегија из 1720. године гарантовала је Јеврејима Дојчкројца кнежевску заштиту, велику независност у практиковању њихове религије и осигурала им политичке и економске слободе. Јевреји у Дојчкројцу су били строго ортодоксни. У месту се налазила  школа за Талмуд. Године 1785. у граду је било 535 Јевреја, 1802. 585 а 1836. године око 1000. Током 18. века Јевреји Дојчкројца су привређивали трговином стоком, кожом, вином итд. У новом уговору који су кнежевске власти закључиле са Јеврејима 1813. године, они су били обавезни да годишње плаћају „порез на заштиту“; Поред тога, заједници је наређено да не сме да прима нове јеврејске досељенике, нити им је било дозвољено венчавање без претходно добијене кнежеве дозволе. Ова ограничења уведена 1813. године су вероватно била разлог да се породица Кон пресели из Дојчкројца у мађарско село Залалеве. У питању је Ашер Антон Кон (1766-1854) са синовима Мајером (1811-1879) и Емануелом (1808-1861). Село Залалеве се налази близу града Залаегерсег, чијој је јеврејској општини и припадало.

Матица умрлих са уписаном смрти Ашера Антона Кона, чукундеде Данила Киша, 1854. г.
Породица Кон у попису Јевреја у селу Залалеве 1848. г.

Мајер Кон (1811-1879), прадеда Данила Киша, имао је три брака. Прва супруга му је била Естер Фридерик (1814-1846). Други пут се оженио 1847. године са Антонијом Ланг, а трећи пут 1864. године са Нети Бетелхајм. У првом браку са Естер је имао Фани (1839), Мозеса (1844-1844) и Маркуса (1841). У другом браку са Антонијом имао је синове Морица (1847) и Антона (1863).

Уписана смрт Естер Кон, 1846. г.
Уписана смрт Мајера Кона, 1879. г.

Маркус (Микса, Макс) Кон рођен је 5. новембра 1841. године. Венчао се 7. јануара 1874. године са Регином Фирст из суседног места Керкабарабаш, и потом се преселио тамо. У Керкабарабашу, Маркусу и Регини су се родили Нети (1874) удата за Игнаца Вајнстингела, Алберт (1879), Бела (1881), Малвина (1884), Берта (1885), Еде (1889-1944) и Олга (1894). Цела породица је 1902. године променила презиме у Киш.

Уписано рођење Маркуса Кона, деде Данила Киша, 1841.
Уписано венчање Маркуса Макса Кона и Регине Фирст, 1874. г.

И да кажемо по које слово о породици Регине Фирст, бабе Данила Киша. Јосеф Фирст (1813-1881), син Абрахама Фирста, венчао се 1847. године са Хани Кон, ћерком Мозеса и Цили. У браку су имали Регину (1850), Морица (1854) и Цили (1860) удату за Лајоша Кона.

Уписано рођење Регине Фирст, бабе Данила Киша, 1850. г.

 

Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.