Настанак презимена у селу Параге (Бачка Паланка)

Параге се налазе у Општини Бачка Паланка. Парошка парохија има сачуване матичне књиге и домовне протоколе од 1744. године. Овакво стање са матичним књигама, као и обиље државних пописа становништва, омогућава да се ово мало бачко село узме као студија случаја за проучавање настанка и промене презимена код Срба. Према доступим подацима може се приметити велика разноликост презимена од пописа до пописа као и у матицама. Садашња парошка презимена, на основу ових података, формирана су као патроними тек током пете или шесте деценије 18. века, односно у периоду од 1744. до 1760. године. Већина личних имена породичних старешина забележена у домовним протоколима из 1744. и 1753. године представљају основу за формирање породичног презимена њихових потомака већ у том периоду или наредних година.

Храм Рођења пресвете Богородице у Парагама

Параге се први пут помињу у 16. веку када су забележене у време турске владавине као село у Бачкој нахији. Село је 1554. године имало 4, око 1570. године такође 4 а 1590. године 19 домова. Године 1610. и 1650. забележене су као насељене, а 1698. као ненасељене. Године 1690. Параге су имале 22 кућне старешине са 18 ожењених браће или синова. Према попису из 1715. године било је 23 кућне старешине, а 1720. године 13 домова.

Параге на карти из 1782-1785. г.

 

Године 1728. извршен је државни попис становништва. Те године у Парагама су живели следећи домаћини и њихови мушки укућани:

кнез Иван Обровчанин, син Петар

Максим Терзић, брат Никола

Видак Бајилин, синовац Рака

Вучета Зарубински

Никола Шијак

Иванко Ковачевић, и два синовца Пера и Новак

Живко Ковачевић, син Пера

Недељко, биров

Веса Крстоношић и два сина Илија и Мијаило

Бела Топол

Милисав Субаша

Станко Тополац, и синовац Марко

Радосав Бођанац

Сима Брзи

Дејин Милковић и два сина Радосав и Радивој

Малета Гавриловић

Велисав Шапинац

Радивој Шапинац и брат Марко

Станимир Плаванац

Стојан Адамовић и брат Јован

Рада Ковачевић

Рацко Бардаковић и брат Веса

Никола Влашкалија, син Ранко

Ђурађ Крстоноша

Малета Гаинов, син Јанко

Лаза Раитаровић

Радосав Гаидобранин

Живан Тополац и три сина Никола, Марко, Јанко

Стојан Тополац и брат Живан, три сина Петар, Стоико, Давид

Стоиан, попов слуга

Кузман Зобнатичанин, син Јован

Божа Шијак, син Јованов

 

Попис породичних старешина у Парагама 1744. године према домовном протоколу и њихова старост:

Георгије Милисављевић 48(?)

Теодор Никифоров, син Никофора свештено јереја

Рака Марковић 70

Сава Јанковић 36

Аврам Јовановић 40

Малета Петровић 80

Никифор

Јован Кузмановић 35

Лука Георгијевић 50

Паун Секулић 70

Радосав Радоичин 55

Стоико Владисављевић 35

Недељко Михаиловић 50

Милисав Вучићев 80

Мишко Вуковић 35

Илија Адамовић 35

Михаил Радулов 45

Рада Јуришић 30

Вулета Дамјановић 50

Стефан Радивоев 18

Марко Живанов 42

Новак Пантелић 50

Јаков Пантелић 40

Георгије Ненадовић 25

Веселин Јанковић 45

Стефан Брзоплет 26

 

Попис породичних старешина у Парагама 1753. године према домовном протоколу и њихова старост:

Јанко Малетић 54

Сава Јанковић 45

Нинко Богоевић 56

Веселин Јанковић 54

Јован Новаковић 23

Јован Милетић 58

Васа Јовановић 28

Јован Божић 45

Марко Живановић 46

Вулета Дамјановић 56

Радосав Дејановић 51

Рака Дејановић 47

Стефан Радивојевић 23

Недељко Милисављевић 42

Јован Милисављевић 31

Илија Адамовић 43

Никола Савић 56

Јаков Јовановић 34

Јован Ивановић 37

Стоико Владисављевић 46

Радосав Радоичин 56

Недељко Михаиловић 58

Илија Прерадоев 40

Аврам Павловић 50

Николај Нешков 30

Стефан Перлић 24

Рака Мирковић 94

Ефрем Георгијевић 26

 

Попис породичних старешина у Парагама 1753. године према државном попису:

  1. Сава Јанковић
  2. Тодор Бачкић
  3. Стефан Плавањац
  4. Јован Беркасовчанин
  5. Радосав Гајдобранин
  6. Никола Исак
  7. Јован Милисав
  8. Рака Дејановић
  9. Марко Паражанин
  10. Беља Радивој
  11. Стефан Мојновић
  12. Јован Божин
  13. Васа Иванков
  14. Васа Ковачевић
  15. Јанко Малегин
  16. Нинко Керестурац
  17. Абрахам Павловић
  18. Филип Биров
  19. Вулета
  20. Нићифор Тополчан
  21. Петар Иванов
  22. Јакоб црквењак

 

Године 1768. насељена је у Парагама, Голој Добри и на пустари Радојевић 81 српска породица. Тако су наредне 1769. године Параге имале 98 домова, а потом 1773. године 103 српска дома. Господарско уређивање села датира од 19. августа 1772. године: један плац je износио 32 јутра земљишног поседа а село сем две поменуте Пустаре није располагало другим добрима. У селу је 1786. године било 99 српских домова.

 

Попис породичних старешина са бројем укућана у том дому 1788. године:

  1. Мића Лазић, 18 укућана
  2. Мида Маркова, 9
  3. Сима Прерадов, 16
  4. Максим Попов, 16
  5. Филип Баћан, 10
  6. Јеврем Тошков, 11
  7. Никола Апић, 10
  8. Јован Милашинов, 15
  9. Нестор (нечитко презиме), 11
  10. Спиридон Серданов, 7
  11. Антонија Радосављев, 8
  12. Моја Станков, 10
  13. Јован Недељков, 10
  14. Стојан Живанов, 8
  15. Игњат Весин, 6
  16. Наум Стојков, 7
  17. Зариа Јосимов, 9
  18. Нићифор Тополац, 10
  19. Божа Баић, 6
  20. Миаило Лазић, 7
  21. Јован (нечитко презиме), 11
  22. (Нечитко име и презиме), 9
  23. Јоцко Катана, 9
  24. Јован Милашинов, 3
  25. Васа Новаков, 6
  26. Танаско Алимпин, 6
  27. Јеврем Кривокућа, 11
  28. Јеврем Стеванов, 8
  29. Миаило Симендић, 7
  30. Нићифор Радосављев, 6
  31. Тодор Радосављев, 6
  32. Јаков Попов,7
  33. Кузман Алимпић, 5
  34. Ћиро Срданов, 2
  35. Лука Куланир, 9
  36. Антонија Живанов, 5
  37. Петар Алимпин,2
  38. Димитрија Герк, 4
  39. Васа Иванков, 4
  40. Поп Мојсило, 8
  41. Илија Алимпин, 6
  42. Која Димин, 5
  43. Павао Мандић, 6
  44. Тодор Бајић, 3
  45. Павао Остојић, 6
  46. Лука Будин, 5
  47. Петар Попов, 4
  48. Данило Станков, 3
  49. Недељко Тодор, 3
  50. Сима Богданов, 7
  51. Милета Даскалов, 3
  52. Танаско Јованов, 4
  53. Јован Нинков, 5
  54. Стеван Комадарић, 4
  55. Григорије Белић, 5
  56. Стеван Срданов, 4
  57. Глигорија Јовић, 4
  58. Григорија Стојанов, 5
  59. Јова Кукић, 5
  60. Моја Апић, 5
  61. Коста Герк, 5
  62. Танаско Живанов, 7
  63. Сава Мали, 10
  64. Јован Дакић, 8
  65. Васа Нићиворов, 6
  66. Сава Алимпин, 5
  67. Наум Милашинов, 6
  68. Лука Петров, 5
  69. Дмитар Иванков, 1
  70. Јован Амиџин, 5
  71. Гаја Влаов, 8
  72. Арсеније Остојић, 5
  73. Јован Алексин, 11
  74. Сима ћурић, 5
  75. Сава Пандуров, 1
  76. Поп Георгија, 2
  77. Глигорија Аврамов, 5
  78. Јован Аврамов, 2
  79. Марко Баћан, 2
  80. Франца Хадраба, 6

 

Због подземне воде 1793. године село је премештено на сувље зеливиште, на удаљености пола сата хода (око 4 km) од старе локације. Приликом описа поседа Краљевске коморе, који су били намењени продаји 1791. године, Параге су имале свега 531 душу и то православних Срба који су припадали паланачком властелинству.

Житељи села Пачира су 1791. године тражили да им се одобри да емигрирају у Параге „због неплодности земље коју поседују и глади која им прети”. Исти случај је био и са Србима из Каравукова који су насилно морали да се преселе у Параге зато што су у Каравукову били колонизирани Немци. Са друге стране било је случајева да су житељи Парага одлазили из села, као што је био случај кметова који емигрирају у Товаришево 1791. године.

У најстаријој матичној књизи крштених од 1744. до 1768. године уписано је укупно 304 крштења (рођења). Од тог броја код чак 141 детета, односно родитељског пара, није уписано презиме. То свакако показује малу важност презимена код тадашњих Срба, барем у овом крају. Као што је наведено, лична имена породичних старешина из најстаријег домовног протокола из 1744. године већ наредних година постају основа за настанака презимена њихових потомака, и тек тада се формирају презимена Парожана која постоје и данас. Дакле, генеалошко праћење српских породица на основу једног презимена у периоду пре средине 18. века готово је немогуће, научно неутемељено и погрешно. Тако на пример, Тодор Ракић са крсном славом Св. Јован поменут 1750. године у Парагама нема никакве везе са тамо неким Ракићима из Црне Горе са истом крсном славом, јер његово презиме говори само да се његов отац звао Рака и ништа више. На жалост, у српској генеалогији се често дође у такве заблуде. Мора се имати на уму да је код Срба увек било знаменитије лично име него презиме, и да су деца најчешће прозвана по очевом имену и да се такав патроним код Срба у Хабсбуршкој монархији мењао из генерације у генерацију све до средине 18. века.

Овде ћемо навести неколико примера:

Пример 1. У домовном протоколу из 1744. године наведен је дом Малете Петровића (80) са свим укућанима. Међу њима се налазе и његов син Јанко (45) са супругом Везиљом (35). Већ у протоколу крштених из 1749. године приликом уписа крштења Јанкове (Јанићијеве) и Везиљине ћерке Ане, презиме није ПЕТРОВИЋ него МАЛЕТИЋ по имену Јанковог оца.

Домовни протокол из 1744. г : дом Малете Петровића старог 80 година
Протокол крштених из 1749. г.: уписано крштење ћерке Јанићија (Јанка) Малетића и Везиље

Пример 2. У домовном протоколу из 1744. године наведен је дом Луке Георгијевића (50) са свим укућанима. Међу укућанима се налази и његов син Јован (26) са супругом Јованком (20). У протоколу крштених из 1746. године приликом уписа крштења Јованове и Јованкине ћерке Марије, презиме није ГЕОРГИЈЕВИЋ него ЛУКИН по имену Јовановог оца.

Домовни протокол из 1744. г : дом Луке Георгијевића старог 50 година
Протокол крштених из 1746. г: уписано крштење ћерке Јована Лукина и Јованке

Пример 3. У домовном протоколу наведен је Никиворов дом. Презиме није наведено у домовном протоколу, али у пописима из 1752. и 1753. године и у домовном протоколу из 1785. године наведено је презиме ТОПОЛЧАН/ТОПОЛАЦ. Према домовном протоколу Никивор је имао, између осталих, сина Прокопија који се приликом венчања 1770. године не наводи као Тополац него као Никиворов/Нићифоров.

Домовни протокол: дом Никивора (Тополца)
Домовни протокол из 1785. г.: дом Никивора Тополца
Протокол венчаних из 1770. г: уписано венчање Прокопија Нићифорова и Марије Јованкине

 

Пример 4. У протоколу венчаних из 1756. године наведено је венчање Јакова Петровића и Манде, Стојкове ћерке. У протоколу крштених из 1757. године уписано је крштење њиховог сина Симеона. У протоколу крштених из 1776. године уписано је крштење Филипа, чији отац је био Симеон син Јакова Бугарског. У домовном протоколи из 1785. године као породични старешина наведен је Симеон Бугарски а поред њега и његова мајка Манда као “удовица Јакова Бугарског”.

Протокол венчаних из 1756: Јаков Петровић и Манда
Протокол крштених из 1757: Крштење Симеона, сина Јакова Петровића и Манде
Протокол крштених из 1776. г: уписано крштење Филипа, од оца Симеона сина Јакова Бугарског
Домовни протокол из 1785. г: дом Симеона Бугарског

Пример 5. Овде је реч о једном дому у којем су отац и син уписани са различитим презименима. У домовном протоколу из 1785. године као породични старешина наведен је Никифор ДАСКАЛОВ (36) а на крају и његов отац Јован ЧАВИЋ (62). Породица је краткотрајно навођена у матичним књигама са презименом Даскалов да би се касније ипак усталило презиме Чавић.

Домовни протокол из 1785: дом Никифора Даскалова Чавића

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.