Преци патријарха Лукијана Богдановића

25. августа 2021.

коментара: 0

Епископ будимски од 1892. до 1908. године и Архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године Лукијан Богдановић рођен је, вероватно, 10. а крштен 11. маја 1867. године као Лазар Богдановић, син Александра Богдановића и Милице рођене Летић из Баје.

Уписано крштење Лазара Богдановића – патријарха Лукијана, 1867. г.

Породица Богдановић је најпре живела у Српској Мечки (Rácmecske) где је рођен патријархов деда Григорије Богдановић. Венчао се као удовац 4. јуна 1820. године у Печвару са Маријом, ћерком Анастасија Блидовића из свештеничке породице из Печварада.

Уписано венчање Григорија Богдановића и Марије Блидовић, 1820. г.

Након венчања Григорије Богдановић се преселио у Печварад, место становања своје супруге. Григорије и Марија су имали, према доступним подацима, ћерку Наталију (1825) и сина Александра (1828).

Уписано рођене и крштење Александра Богдановића, патријарховог оца, 1828. г.

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.