Преци патријарха Лукијана Богдановића

25. август 2021.

коментара: 1

Познати

Епископ будимски од 1892. до 1908. године и Архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године Лукијан Богдановић рођен је, вероватно, 10. а крштен 11. маја 1867. године као Лазар Богдановић, син Александра Богдановића и Милице рођене Летић из Баје.

Уписано крштење Лазара Богдановића – патријарха Лукијана, 1867. г.

Породица Богдановић је најпре живела у Српској Мечки (Rácmecske) где је рођен патријархов деда Григорије Богдановић. Венчао се као удовац 4. јуна 1820. године у Печвару са Маријом, ћерком Анастасија Блидовића из свештеничке породице из Печварада.

Уписано венчање Григорија Богдановића и Марије Блидовић, 1820. г.

Након венчања Григорије Богдановић се преселио у Печварад, место становања своје супруге. Григорије и Марија су имали, према доступним подацима, ћерку Наталију (1825) и сина Александра (1828).

Уписано рођене и крштење Александра Богдановића, патријарховог оца, 1828. г.
Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. 2. септембар 2023. у 02:13

    Miloš Bogdanović

    Danas živi potomci Lukijanovog oca Aleksandra Bogdanovića imaju haplo grupu Y hromozoma: N2a-P189.2

    To su potomci Lukijanovog brata Mihaila Bogdanovića (1856-1908) koji je kao dvadesetogodišnjak pobegao od kuće i preplivao Savu da bi se borio u srpsko-turskom ratu 1876-1878. godine. Kasnije se zaposlio kao činovnik u fabrici vojne odeće u Beogradu. Jedan njegov sin je Vladislav Bogdanović lekar, koji je 1923. godine objavio knjigu “Medicina ljudskih strasti”:

    http://svetlost.org/Medicina_ljudskih_strasti.pdf

    Pored Mihajla, Lukijan je imao još jednog brata – Miloša Bogdanovića (1877-1937), lekara, koji je osnivač ginekološke klinike u Beogradu.

    Одговори