Преци митрополита београдског Теодосија Мраовића

25. августа 2021.

коментара: 0

Митрополит београдски од 1883. до 1889. године Теодосије Мраовић рођен је као Теодор 27. фебруара 1815. године у Баји од оца Петра Мраовића и мајке Персиде рођене Поповић.

Уписано рођење и крштење Теодора Мраовића – митрополита Теодосија, 1815. г.

Породица Мраовић (Мраовчевић, Мраовац) потиче из Карловца где је рођен патријархов отац Петар. Он се 16. фебруара 1807. године венчао са Персидом Поповић из Баје и потом преселио у Бају. У браку су имали: Екатерину (1808), Јосифа (1809), Марка (1810), Јован (1812), Теодора (1815), Јелисавету (1816), Светозара (1819), Наталију (1820), Павле (1824), Николаја (1825)

Уписано венчање Персиде Поповић, митрополитових родитеља, 1807. г.

 

Породица Поповић

Персида Поповић, митрополитова мајка, рођена је 18. априла 1788. године у Баји, у породици Атанасија и Екатерине Поповић.

Уписано рођење и крштење Персиде Поповић, митрополитове мајке, 1788. г.

Атанасије Поповић и Екатерина су имали: Петра (1777), Марка (1780), Николаја (1782), Павла (1785) и Персиду (1788).

Атанасије Поповић је рођен 28. јануара 1751. године као син Јована и Симеоне. Јован Поповић се касније помиње као свештеник у Баји, али нисмо утврдили да ли се ради о Атанасијевом оцу, а митрополитовом прадеди.

Уписано рођење и крштење Атанасија Поповића, митрополитовог деде, 1751. г.

 

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.