О презимену Сремац

Зашто је нека породица добила презиме Сремац наизглед је лако рећи: доселили су се из Срема и по пореклу су тако прозвани. Ово би било општепримењиво на све породице Сремац да није неких специфичности одређених породица.

Најстарији нововековни помен презимена Сремац је у аустријским пописима становништва данашње Војводине са краја 17. века. Презиме је писано у разним облицима: Sremic, Zrimecz, Szremacz, Szrimacz, Sremaz, Sremac, Sremczin, Sriemaz, Sryemaz итд. Поред овог основног облика презимена, јавља се и облик Сремчев који упућује на другу или трећу генерацију у породици са тим презименом („Сремчев син“).

Помени презимена Сремац у пописима становништва:

1696.

Футог: Рака Сремац, Сава Сремац, Сима Сремац, Марко Сремац, Стефан Сремац.

 

1702.

Буковац: Аврам Сремац.

Сремска Каменица: Милутин Сремац.

 

1715:

Бачки Петровац: Остоја Сремац, Обрад Сремац, Стојко Сремац.

Бегеч: Петар Сремац.

Ковиљ: Петко Сремац, Јован Сремац, Митар Сремац.

Петроварадин: Павле Сремац, сапунџија.

Сивац: Радосав Сремац.

Сомбор: Гаврило Сремац.

Товаришево: Илија Сремац .

Футог: Јован Сремац, Прокица Сремац, Стојан Сремац, Милован Сремац Адам Сремац, Живан Сремац, Воја Сремац, Атанацко Сремац, Гаврило Сремац.

 

1720.

Бачка Паланка: Гојко Сремац.

Букин: Станимир Сремац, судија Сердан Сремац, Радојица Сремац, Веселин Сремац.

Гајдобра: Коља Сремац, Радојица Сремац.

Петроварадин: Јован Сремац, Стојко Сремачки.

Пивнице: Петар Јован Сремац, Максим Сремац, Обрад Сремац, Живан Сремац.

Пригревица: Петар Сремац судија.

Руски Крстур: Баја Сремац.

Сивац: Радосав Сремац.

Тител: Гаврило Сремац.

Футог: Прока Сремац, Гаврило Сремац, Сердан Сремац.

Чуруг: Илија Сремац.

 

1730.

Змајево: Рајко Сремац

 

Борово: Субота Сремац.

Вашица: Станко Сремац.

Илинци: Никола Сремац.

Осијек (горњи град): Никола Сремац.

Пачетин: Илија Сремац.

Чортановци: Негован Сремчин.

Шаренград: Илија Сремац.

 

1828.

Вашица: Гаврил Сремац

Бапска: Емерик Сремац

Буђановци: Стеван Сремац

Гргуревци: Мата Сремац

Деспотово: Димитрије Сремац, Георгије Сремац

Ердевик: Павле Сремчић

Илача: Иван Сремац

Лежимир: Давид Сремчић, Ана Сремчић, Јован Сремчић

Негославци: Петар Сремац

Новак: Јосиф Сремац

Обровац: Михаил Сремац, Ћиса Сремац

Пивнице: Милош Сремац, Роман Сремац, Василије Сремац, Сава Сремац, Петар Сремац, Ђорђе Сремац, Марко Сремац, Прокопије Сремац, Јован Сремац, Петар Сремац

Руменка: Сава Сремац, Георгије Сремац

Сента: Тимотеј Сремац, Алексије Сремац, Гаврил Сремчев

Србобран: Василије Сремац, Созонтије Сремац, Филип Сремчев, Аманд Сремец

Сремска Каменица: Стана Сремац

Стари Врбас: Гаврило Сремац, Лазар Сремац

Стари Бечеј: Петар Сремац

Сусек: Станко Сремац

Турија: Стефан Сремчев

Футог: Нестор Сремчев

Черевић: Моја Сремчев

 

Списак крсних слава у Срему 1906. године:

Свети првомученик и архиђакон Стефан: Сремац: Вашица, Огар, Товарник (СРБ); Сремчевић: Земун, Сремска Митровица.

Свети Јован Крститељ: Сремчевић: Бечмен, Сусек.

Часне вериге Светог апостола Петра: Сремчић: Ердевик, Лежимир.

Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц: Сремац: Шашинци; Сремчевић: Буђановци.

Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан: Сремац: Ириг: Сремац; Сремчевић: Сремска Митровица.

Свети Николај: Сремац: Мохово, Сремска Митровица; Сремчевић: Сремска Митровица.

Свети Георгије: Сремац: Прогар.

Свети Симеон Богопримац: Сремац: Илинци.

 

У ком смеру се може / треба размишљати када је реч о добијању овог презимена?

Овде морам да наведем једну анегдоту. Приликом полагања испита из средњовековне археологије професор ме је упитао одакле сам. Када сам одговорио, он је готово шеретски рекао: „Откуд Сремац а из Срема?!“. У почетку сам овај одговор сматрао шалом, да бих убрзо схватио поенту – „Сремац“ је демоним, „Сремац“ је у другим подручјима био онај који се доселио из Срема. Тада сам професору у шали одговорио да смо ми већ били у селу када су се остали доселили у сеобама Срба па су нас као домороце тако прозвали.

Када је реч о Сремцима у Срему, логично размишљање би било да је нека породица живела у Срему и да се у неком моменту одселила у неко друго подручје где су је прозвали Сремци (по подручју из којег су се доселили), и потом се поново вратили у Срем са тим презименом. Некад је породица сама себи бирала презиме, некад су јој презиме наметнуле друге породице из тог места, некад власт итд.

У овој ситуацији потребно је размишљати о неколико ствари а у контексту тога да ли је породица настањена у Срему или у неком другом подручју.

Тако, на пример, поставља се питање колико дуго је нека породица морала да живи у Срему да би то поништило неко претходно порекло по којем би евентуално добили презиме? Или је било довољно само да сте дошли из Срема у, на пример, Бачку, па да сте прозвани Сремац, иако сте можда рођени у Старој Србији?

Друго питање је колико дуго је нека породица морала да живи у неком другом подручју па да им добијено презиме Сремац уђе у породичну свест и државну администрацију и да га задрже по повратку у Срем? На пример, ако је неко дошао из Херцеговине у Срем, велике су шансе да добије презиме „Херцеговац“. Уколико је иста та особа из Срема одсели у Бачку, тешко да ће узети себи презиме Сремац кад је Херцеговац у сваком погледу. Што би себи мењао порекло? Његов син, унук, праунук (ако су рођени у Срему) – да, јер су из Срема. Барем тако налаже нека логика. И онда те друге генерације као Сремци по пореклу лако добију такво презиме у неком другом подручју. У подручјима ван Срема можда и нисте имали избор да вас не прозову Сремац, али уколико сте се са тим презименом вратили у Срем, онда је то већ ваш избор презимена.

Треће питање би било – како је нека породица која се није нигде селила добила презиме Сремац? Један од логичних одговора би био да је та породица староседелачка у том месту, па су је већинске досељене породице прозвале Сремци.

Постоји један занимљив моменат који је потребно поменути. Будући да је презиме Сремац демоним, треба узети у обзир и друге топониме из тог контекста. Пример тога је село Сремљани код Баје које се помиње све до расељавања оптаната 1919. године. Постоји могућност да је неко досељен из овог села па је по њему добрио/узео презиме Сремац. Занимљиво је помињање Влаха Сремљана у средњовековним изворима, који вероватно представљају остатак Сермисиана, који су опет по неким ауторима остаци Ромеја из Сирмијума и околине, а по другим ауторима неки „нов“ народ настао мешањем Ромеја и досељених варварских племена. Било како било, и село Сремљани и Власи Сремљани дугују свој назив Сирмијуму и Срему те се као такви могу ставити у причу о могућем настанку презимена Сремац.

За крај да наведем још једну анегдоту. Није везана за простор Хабзбуршке монархије и презимена тамошњих Срба, али осликава начин добијања презимена. Када у својим „Успоменама (1831-1855)“ Милићевић помиње митрополита Петра Јовановића он пише о његовом доласку на један час богословије: „….После тога пружи руку на једнога малешнога ђака и упита како се зове: – Илија Стокић, – одговори ђак. – Какво је то презиме од стоке? Одмах да нађеш друго које презиме! – и он се од тог часа по свом деди Ранисаву прозва Ранисављевић, а пише се и данас Хранисављевић. Затим упита за презиме неког Јанка из Црне Баре. – Шокчанић! – одговори Јанко. – Ене сад! Што ће теби такво презиме? Одмах то да промениш! – и Јанко се од тога часа прозва Лазаревић. Пошто то сврши, диже се и оде, а Ћира нама после каже: – Видите, децо! У господина нема шале, него прионите те учите добро!“.

Ја лично ћу бити крајње субјективан и држати се оне теорије да је моја породица већ одавно била насељена на обали Босута, у тада Малој Вашици, када су дошле остале породице на прелому 17. на 18. век па су нас оне као староседеоце у Срему прозвали Сремци.