O prezimenu Sremac

Zašto je neka porodica dobila prezime Sremac naizgled je lako reći: doselili su se iz Srema i po poreklu su tako prozvani. Ovo bi bilo opšteprimenjivo na sve porodice Sremac da nije nekih specifičnosti određenih porodica.

Najstariji novovekovni pomen prezimena Sremac je u austrijskim popisima stanovništva današnje Vojvodine sa kraja 17. veka. Prezime je pisano u raznim oblicima: Sremic, Zrimecz, Szremacz, Szrimacz, Sremaz, Sremac, Sremczin, Sriemaz, Sryemaz itd. Pored ovog osnovnog oblika prezimena, javlja se i oblik Sremčev koji upućuje na drugu ili treću generaciju u porodici sa tim prezimenom („Sremčev sin“).

Pomeni prezimena Sremac u popisima stanovništva:

1696.

Futog: Raka Sremac, Sava Sremac, Sima Sremac, Marko Sremac, Stefan Sremac.

1702.

Bukovac: Avram Sremac.

Sremska Kamenica: Milutin Sremac.

1715:

Bački Petrovac: Ostoja Sremac, Obrad Sremac, Stojko Sremac.

Begeč: Petar Sremac.

Kovilj: Petko Sremac, Jovan Sremac, Mitar Sremac.

Petrovaradin: Pavle Sremac, sapundžija.

Sivac: Radosav Sremac.

Sombor: Gavrilo Sremac.

Tovariševo: Ilija Sremac .

Futog: Jovan Sremac, Prokica Sremac, Stojan Sremac, Milovan Sremac Adam Sremac, Živan Sremac, Voja Sremac, Atanacko Sremac, Gavrilo Sremac.

1720.

Bačka Palanka: Gojko Sremac.

Bukin: Stanimir Sremac, sudija Serdan Sremac, Radojica Sremac, Veselin Sremac.

Gajdobra: Kolja Sremac, Radojica Sremac.

Petrovaradin: Jovan Sremac, Stojko Sremački.

Pivnice: Petar Jovan Sremac, Maksim Sremac, Obrad Sremac, Živan Sremac.

Prigrevica: Petar Sremac sudija.

Ruski Krstur: Baja Sremac.

Sivac: Radosav Sremac.

Titel: Gavrilo Sremac.

Futog: Proka Sremac, Gavrilo Sremac, Serdan Sremac.

Čurug: Ilija Sremac.

1730.

Zmajevo: Rajko Sremac

Borovo: Subota Sremac.

Vašica: Stanko Sremac.

Ilinci: Nikola Sremac.

Osijek (gornji grad): Nikola Sremac.

Pačetin: Ilija Sremac.

Čortanovci: Negovan Sremčin.

Šarengrad: Ilija Sremac.

1828.

Vašica: Gavril Sremac

Bapska: Emerik Sremac

Buđanovci: Stevan Sremac

Grgurevci: Mata Sremac

Despotovo: Dimitrije Sremac, Georgije Sremac

Erdevik: Pavle Sremčić

Ilača: Ivan Sremac

Ležimir: David Sremčić, Ana Sremčić, Jovan Sremčić

Negoslavci: Petar Sremac

Novak: Josif Sremac

Obrovac: Mihail Sremac, Ćisa Sremac

Pivnice: Miloš Sremac, Roman Sremac, Vasilije Sremac, Sava Sremac, Petar Sremac, Đorđe Sremac, Marko Sremac, Prokopije Sremac, Jovan Sremac, Petar Sremac

Rumenka: Sava Sremac, Georgije Sremac

Senta: Timotej Sremac, Aleksije Sremac, Gavril Sremčev

Srbobran: Vasilije Sremac, Sozontije Sremac, Filip Sremčev, Amand Sremec

SremskaKamenica: Stana Sremac

StariVrbas: Gavrilo Sremac, Lazar Sremac

Stari Bečej: Petar Sremac

Susek: Stanko Sremac

Turija: Stefan Sremčev

Futog: Nestor Sremčev

Čerević: Moja Sremčev

Spisak krsnih slava u Sremu 1906. godine:

Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan: Sremac: Vašica, Ogar, Tovarnik (SRB); Sremčević: Zemun, Sremska Mitrovica.

Sveti Jovan Krstitelj: Sremčević: Bečmen, Susek.

Časne verige Svetog apostola Petra: Sremčić: Erdevik, Ležimir.

Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic: Sremac: Šašinci; Sremčević: Buđanovci.

Sabor Svetog arhangela Mihaila – Aranđelovdan: Sremac: Irig: Sremac; Sremčević: Sremska Mitrovica.

Sveti Nikolaj: Sremac: Mohovo, Sremska Mitrovica; Sremčević: Sremska Mitrovica.

Sveti Georgije: Sremac: Progar.

Sveti Simeon Bogoprimac: Sremac: Ilinci.

U kom smeru se može / treba razmišljati kada je reč o dobijanju ovog prezimena?

Ovde moram da navedem jednu anegdotu. Prilikom polaganja ispita iz srednjovekovne arheologije profesor me je upitao odakle sam. Kada sam odgovorio, on je gotovo šeretski rekao: „Otkud Sremac a iz Srema?!“. U početku sam ovaj odgovor smatrao šalom, da bih ubrzo shvatio poentu – „Sremac“ je demonim, „Sremac“ je u drugim područjima bio onaj koji se doselio iz Srema. Tada sam profesoru u šali odgovorio da smo mi već bili u selu kada su se ostali doselili u seobama Srba pa su nas kao domoroce tako prozvali.

Kada je reč o Sremcima u Sremu, logično razmišljanje bi bilo da je neka porodica živela u Sremu i da se u nekom momentu odselila u neko drugo područje gde su je prozvali Sremci (po području iz kojeg su se doselili), i potom se ponovo vratili u Srem sa tim prezimenom. Nekad je porodica sama sebi birala prezime, nekad su joj prezime nametnule druge porodice iz tog mesta, nekad vlast itd.

U ovoj situaciji potrebno je razmišljati o nekoliko stvari a u kontekstu toga da li je porodica nastanjena u Sremu ili u nekom drugom području.

Tako, na primer, postavlja se pitanje koliko dugo je neka porodica morala da živi u Sremu da bi to poništilo neko prethodno poreklo po kojem bi eventualno dobili prezime? Ili je bilo dovoljno samo da ste došli iz Srema u, na primer, Bačku, pa da ste prozvani Sremac, iako ste možda rođeni u Staroj Srbiji?

Drugo pitanje je koliko dugo je neka porodica morala da živi u nekom drugom području pa da im dobijeno prezime Sremac uđe u porodičnu svest i državnu administraciju i da ga zadrže po povratku u Srem? Na primer, ako je neko došao iz Hercegovine u Srem, velike su šanse da dobije prezime „Hercegovac“. Ukoliko je ista ta osoba iz Srema odseli u Bačku, teško da će uzeti sebi prezime Sremac kad je Hercegovac u svakom pogledu. Što bi sebi menjao poreklo? Njegov sin, unuk, praunuk (ako su rođeni u Sremu) – da, jer su iz Srema. Barem tako nalaže neka logika. I onda te druge generacije kao Sremci po poreklu lako dobiju takvo prezime u nekom drugom području. U područjima van Srema možda i niste imali izbor da vas ne prozovu Sremac, ali ukoliko ste se sa tim prezimenom vratili u Srem, onda je to već vaš izbor prezimena.

Treće pitanje bi bilo – kako je neka porodica koja se nije nigde selila dobila prezime Sremac? Jedan od logičnih odgovora bi bio da je ta porodica starosedelačka u tom mestu, pa su je većinske doseljene porodice prozvale Sremci.

Postoji jedan zanimljiv momenat koji je potrebno pomenuti. Budući da je prezime Sremac demonim, treba uzeti u obzir i druge toponime iz tog konteksta. Primer toga je selo Sremljani kod Baje koje se pominje sve do raseljavanja optanata 1919. godine. Postoji mogućnost da je neko doseljen iz ovog sela pa je po njemu dobrio/uzeo prezime Sremac. Zanimljivo je pominjanje Vlaha Sremljana u srednjovekovnim izvorima, koji verovatno predstavljaju ostatak Sermisiana, koji su opet po nekim autorima ostaci Romeja iz Sirmijuma i okoline, a po drugim autorima neki „nov“ narod nastao mešanjem Romeja i doseljenih varvarskih plemena. Bilo kako bilo, i selo Sremljani i Vlasi Sremljani duguju svoj naziv Sirmijumu i Sremu te se kao takvi mogu staviti u priču o mogućem nastanku prezimena Sremac.

Za kraj da navedem još jednu anegdotu. Nije vezana za prostor Habzburške monarhije i prezimena tamošnjih Srba, ali oslikava način dobijanja prezimena. Kada u svojim „Uspomenama (1831-1855)“ Milićević pominje mitropolita Petra Jovanovića on piše o njegovom dolasku na jedan čas bogoslovije: „….Posle toga pruži ruku na jednoga malešnoga đaka i upita kako se zove: – Ilija Stokić, – odgovori đak. – Kakvo je to prezime od stoke? Odmah da nađeš drugo koje prezime! – i on se od tog časa po svom dedi Ranisavu prozva Ranisavljević, a piše se i danas Hranisavljević. Zatim upita za prezime nekog Janka iz Crne Bare. – Šokčanić! – odgovori Janko. – Ene sad! Što će tebi takvo prezime? Odmah to da promeniš! – i Janko se od toga časa prozva Lazarević. Pošto to svrši, diže se i ode, a Ćira nama posle kaže: – Vidite, deco! U gospodina nema šale, nego prionite te učite dobro!“.

Ja lično ću biti krajnje subjektivan i držati se one teorije da je moja porodica već odavno bila naseljena na obali Bosuta, u tada Maloj Vašici, kada su došle ostale porodice na prelomu 17. na 18. vek pa su nas one kao starosedeoce u Sremu prozvali Sremci.