Да ли je исто презиме доказ о сродству – или Да ли су сви Крсмановићи на Балкану род?

Други поднаслов: „Родословна истраживања Срба морају да се разликују од средине до средине”

 

Колико погрешан, па и штетан, може бити аматерски приступ у генеалогији, или да не кажемо аматерски него методолошки неисправан, показаћемо на основу једне књиге и једне породице. Током 2008. године у Београду у издаваштву Братственичког удружења Крсмановића и Фото Футура изашла је публикација „Крсмановићи: Монографија братства“. Као главни уредник потписан је проф. др Милан С. Крсмановић, а уз њега се наводи читав низ личности са презименом Крсмановић који су били аутори текстова у књизи. Књига на 367 страница доноси родословље породица са презименом Крсмановић распоређено у следећа поглавља:

– Крсмановићи из Слатине, Општина Шавник, Црна Гора

– Крсмановићи са Романије

– Крсмановићи у Новом Пазару

– Крсмановићи у средњем Подрињу Србије

– Крсмановићи у околини Лознице (село Цикоте)

– Крсмановићи из села Јаребице и Драгинац, Општина Лозница

– Крсмановићи у Гружи

– Крсмановићи из Сарајева

– Крсмановићи у Београду

– Крсмановићи у Шиду

– Крсмановићи у околини Гранчарева

– Крсмановићи у Београду и околини

– Крсмановићи из села Растишта (раније Општина Растиште, сада Бајина Башта)

– Крсмановићи из села Пешуриба код Борике – Рогатица

– Ликови неких Крсмановића

– Крсмановићи у селу Српска Тиња

– Родослов Крсмановића из села Пијавице код Вишеграда

– Крсмановићи у Челебићу

– Крсмановићи у околини Осечине (село Лопатањ)

– Крсмановићи из села Трнаве код Чачка

– Крсмановићи у ужичком крају

– Крсмановићи у засеоку Шапари (Б. Башта)

 

Овде ћемо се осврнути на поглавље „Крсмановићи у Шиду“ аутора Миленка Крсмановића рођеног Шиђанина.

На страницама 237-238. износи се формирање породице Крсмановић, њихово лутање по Балкану и потом досељавање у Шид:

„Крсмановићи y Шиду су једна грана Крсманових потомака, а воде порекло од Крсмановог сина Бошка, који је први понео презиме Крсмановић, по своме оцу Крсману. Бошко је рођен y Црној Гори, али је око 1750. године прешао y Србију, y Подриње и настанио се око Јадра. Бошко је имао седам синова, а син Недељко рођен је y Јадру око 1760. године. Један од Недељкових синова био је Сима, који је 1813. године, после пропасти Карађорђевог устанка, прешао y Cpeм, који је y то време био y саставу Аустрије. Оснивајући своју породицу y Шиду, постао је родоначелник породице Крсмановића y Шиду.

Родоначелник фамилије Крсмановића y Шиду, Сима Крсмановић, рођен је око 1790. године у Подрињу, y Јадру, y породици Недељка Крсмановића, чији се отац Бошко ту доселио из Црне Горе. Сима је као младић једно време хајдуковао по Србији, око Јадра и Гучева, немогавши трпети турски зулум, неправду и сиромаштво, а када је избио Карађорђев устанак, он се придружио устаницима.

Ратовао је и хајдуковао по Србији, делећи судбину народа устаничке Србије, а када је дошло до слома и пропасти устанка 1813. године, он је са делом устаника и народа прешао y Срем.

Пошто се због тадашњих прилика y Србији, није више могао вратити у Подриње, остао је у Срему, а за место даљег живота и становања, одабрао Шид.

У Шиду се Сима оженио и почео миран паорски живот. Ту су се родила Симина два сина, Милош и Васа, који су први Крсмановићи рођени у Шиду. Сима је са својим синовима, вредним радом и штедњом, стекао имање и створио једну од имућнијих породица y Шиду. Породица се брзо ширила, па је крајем 19 века имала око тридесет чланова. Подигли су велику кућу y Црквеном шору, засадили винограде y планини и купили њиве у шидском атару.“

 

Након неколико породичних анегдота и општих места, као и кратког осврта на историју Шида, дат је и приказ породичног стабла шидских Крсмановића.

Пре него што кренемо у анализу шидских Крсмановића напоменућемо да шидска парохија при храму Преноса моштију Св. оца Николаја има сачуване матичне књиге крштених / рођених, венчаних и умрлих од 1762. године. Поред тога, у црквеној архиви у Шиду се чувају и породичне известнице из друге половине 19. века, као и два домовна протокола, један са краја 19. века и један из 1926. године. Захваљујући томе, готово све шидске породице могу на основу поузданих историјских извора да саставе родослов све до средине 18. века, а неки срећнији и до почетка 18. века. Наравно, то зависи од времена досељавања у Шид. Породица Крсмановић може да се испрати све до друге деценије 18. века!

Како аутор поглавља о шидским Крсмановићима наводи, родоначелник породице у Шиду је СИМА Крсмановић, син НЕДЕЉКА Крсмановића, рођен око 1790. године, и досељен у Шид 1813. године. СИМА је према аутору имао два сина, МИЛОША и ВАСУ, који су, како наводи, „први Крсмановићи рођени у Шиду“.

Кренућемо од последњих података. Ко је први Крсмановић рођен у Шиду заиста није могуће утврдити јер је породица забележена у месту још пре увођења матичних књига. У попису Шида из 1750. године наводи се дом Гаврила Крсмановића, који је поседовао 2 ½ јутара земље, 1 бика, 1 краву и 1 коња. Дом Гаврила Крсмановића се помиње и 1755 и 1758. године. У последњем попису Гаврил је имао 2 пунолетна брата или сина, и 1 малолетног брата или сина, поседовао је 18 јутара обрадиве земље и 6 ливада. Четири године након овог пописа уведене су матичне књиге и од самог почетка њиховог вођења бележе се чланови породице Крсмановић. Да цела прича буде занимљивија, навешћемо да је на једној маргини најстарије матичне књиге крштених / рођених (1762 – 1777) убележено једно рођење из 1760. године, дакле пре увођења матица, и то баш један Крсмановић: Арсеније, син Гаврила и Марије, рођен 25. фебруара 1760. године. Као кум наведен је Јован Мирковић (Глишетин). Мирковићи су били кумови Крсмановићима током целог 18. и 19. века.

Што се тиче поменутог „родоначелника породице“ који се први доселио у Шид – СИМЕ Крсмановића, навешћемо да се током 18. и 19. века у Шиду помињу три СИМЕОНА – СИМЕ. Први се помиње као породични старешина у попису Шида из 1775. године и који је умро 1781. године, други је живео од 1797. до 1851. године и његова мушка лоза се угасила већ са сином Лазарем, и трећи је живео од 1819. до 1872. године и његова мушка лоза се такође завршава већ са његовим сином будући да му је син имао само ћерке. Зашто је аутор текста навео Симу као родоначелника није нам познато. Могуће је да је у породичном сећању заиста остао један од ових Симеона – Сима, и то највероватније најмлађи који је преминуо 1872. године. Није неуобичајено да породица кроз причу више памти доминантног породичног старешину а не свог директног претка (и чије улоге често замени). Дакле, у Шиду није постојао ниједан СИМА КРСМАНОВИЋ рођен око 1790. године и досељен у Шид 1813. године.

Даље аутор наводи да је родоначелник СИМА имао два сина, МИЛОША рођеног око 1820. године, и ВАСУ рођеног око 1830. године. У матичним књигама шидске парохије не постоји оваква комбинација оца и синова. Узевши у обзир следећу генерацију коју аутор износи на нацртаном родослову, може се утврдити идентитет МИЛОША И ВАСЕ.

Аутор наводи да је МИЛОШ имао ЛАЗУ, ЈОВУ, СТЕВУ и МИЈАТА, а ВАСА да је имао НИКОЛУ и САВУ. Увидом у матичне књиге налазимо ове податке:

Име детета	Отац	Мајка	Година рођења
Јован	Милош	Лекса	1859.
Мирослав	Милош	Алексија	1861.
Стеван	Милош	Наталија	1876.
Лазар	Милош	Наталија	1884.

 

Име детета	Отац	Мајка	Година рођења
Николај	Василиј	Елисавета	1861
Сава	Василиј	Круна	1866

 

Дакле, ако занемаримо да је аутор навео надимке јер се пуна имена нису запамтила и да их је навео погрешним хронолошким редоследом, засигурно можемо да тврдимо да су ово први исправни подаци наведени у ауторовом тексту. МИЛОШ и ВАСА Крсмановић заиста јесу постојали и јесу живели у Шиду и јесу имали синове које аутор наводи.

Са друге стране, погрешан је податак да су МИЛОШ и ВАСА рођена браћа и да су синови СИМЕ Крсмановића. МИЛОШ Крсмановић (1839-1918) је син Теодора, унук Теодосија, праунук Теодора и чукунунук Стојка Крсмановића. ВАСА Крсмановић (1840-1903) је син Саве, унук Теодосија, праунук Теодора и чукунунук Стојка Крсмановића. МИЛОШ и ВАСА су браћа од стричева. И као што се види, ни један нема у прецима СИМУ.

 

Од генерације након МИЛОША и ВАСЕ наводе се исправни подаци, опет ако занемаримо надимке а не права пуна крштена имена и редослед по старости.

Овај случај поново показује да породично сећање просечне рецентне популације не иде даље од средине, евентуално прве половине 19. века. Аутор Крсмановић са једне стране наводи сећање свог деде Душана (1880-1959) и своје сећање на деду, а са друге стране наводи потпуно погрешне податке о свом прадеди, дедином оцу! Аутору није замерити на томе, јер свакако није то изнео са лошом намером. Оно што се може замерити, и то целом нашем друштву, јесте непоштовање струке и науке. Са једне стране имамо особу која се годинама школује за историчара (а у оквиру историје је и генеалогија), учи научну методологију, изучава изворе, упознаје контексте, а са друге стране особу која то никад није чинили а при томе сматра да је бољи истраживач, да има исправније закључке и поврх свега, дрско неприхвата и понижава закључке првог тј. науке? Није правило, али и јесте.

Апсурд целе ове приче је то што се најобичнијим увидом у матичне књиге могао установити тачан родослов Крсмановића, при томе се те књиге налазе у архиву, код матичара и у цркви и самим тим су доступне јавности. На жалост, аутор се ипак определио за породично предање, овде доказано као апсолутно нетачно, и определио се за погрешну методологију у генеалошким истраживањима. Да поновим други поднаслов са почетка текста: РОДОСЛОВНА ИСТРАЖИВАЊА СРБА МОРАЈУ ДА СЕ РАЗЛИКУЈУ ОД СРЕДИНЕ ДО СРЕДИНЕ. Не може се родовско уређење (уколико га је уопште било као генетски хомогене групације) из релативно постојаних и затворених средина пребацивати у средину са потпуно другачијим контекстом у погледу културе, традиције, породичног права итд.

У уводним излагањима књиге наведено је да „Крсмановићи тако, уз безбројна друга братства у Српству, посташе препознатљива историјска појава која је на овај начин настала, динамично се вишевековно развијала и ширила.“ Колико нелогично и погрешно може бити мишљење да је од 10. до 18. века био само један једини КРСМАН на Балкану и да су од њега потекли сви Крсмановићи на васцелом овом простору??!!

И да ипак завршим са још неким податком о шидским Крсмановићима. Све до око 1790. године био је само један дом Крсмановића, да би се у попису из 1791. године појавио још један. У питању су домови који су наредна два века постојали у улици Змај Јовиној (локални назив Црквени шор). Године 1814. било је три дома у истој улици, 1830. и 1848. године чак шест, да би 1857. године број Крсмановићевих кућа пао на 4. Те 1830. године када је у попису забележено највише Крсмановићевих кућа оне су биле овако распоређене: дом Јована Крсмановића у Џигури (данас ул. Вука Караџића), дом Адама Крсмановића у Кротића шору (данас ул. Кнеза Милоша), у Црквеном шору већ поменута два дома и то један од Теодосија Теше и други од његовог сина Теодора, у Доњем шору је било две куће: једна од Аћима Крсмановића (данас ул. Саве Шумановића) и једна од Матије Крсмановића (данас. ул. Николе Влашког).

Занимљиво је поменути једну адопцију (усвајање) из 1782. године. Те године је Ђурађ Драгић (Драгин) из Шида усвојио Јована Крсмановића, биолошког сина Гаврила Крсмановића. У питању је онај Гаврил који се помиње у најстаријим пописима Шид. Текст уговора о усвајању гласи:

„Прид нами доле уписатим на данашњи дан Својевољно Ђурађ Драгић прима себи у име свога сина Јована, Гаврила Крсмановића сина, то јест на оваки начин, будући да је уписати Јован Ђурђу дотерао 2 вола, 1 краву, 1 теле, 1 тепсију, 2 свиње, 2 мотике винограда у Селишту до Јована Славујевића, и то све прилажем мому новому Оцу Ђурђу, ктому пак Ђурађ прилаже сву своју сермију од мале до велике придаје свому сину Лазару, и пак Јовану, 4 вола, 2 коња у коли, 2 кобиле, 2 краве, 3 мотике винограда у Селишту и друго све покућанство, да докле Јован у послушању и покорности буде, да може учасник његове сермије бити, коно и његов рођени син и по смерти Ђурђевој и његове Газдарице када и дорани и сарани све на поле њима двојици Сермија да буде, од мале до велике, ако ли би нехтио слушати и покоран бити да више уписати Јован ништа не може изнети, него што је принео ако буде сачувао на које се и подписује. У Шиду 1782. 18 септембра. Прид нами Недељко Вилиманов кнез, Јован Настић ешкут, Стефан Коички, Петар Алексић, Јован Мијатовић, Јован Ковач, Јосиф Петровић.“.

Не мора се напоменути да потомство ове гране Крсмановића носи презиме Драгин….

Шидски Крсмановићи су славили и славе Св. Николаја.