Da li je isto prezime dokaz o srodstvu – ili Da li su svi Krsmanovići na Balkanu rod?

Drugi podnaslov: „Rodoslovna istraživanja Srba moraju da se razlikuju od sredine do sredine”

Koliko pogrešan, pa i štetan, može biti amaterski pristup u genealogiji, ili da ne kažemo amaterski nego metodološki neispravan, pokazaćemo na osnovu jedne knjige i jedne porodice. Tokom 2008. godine u Beogradu u izdavaštvu Bratstveničkog udruženja Krsmanovića i Foto Futura izašla je publikacija „Krsmanovići: Monografija bratstva“. Kao glavni urednik potpisan je prof. dr Milan S. Krsmanović, a uz njega se navodi čitav niz ličnosti sa prezimenom Krsmanović koji su bili autori tekstova u knjizi. Knjiga na 367 stranica donosi rodoslovlje porodica sa prezimenom Krsmanović raspoređeno u sledeća poglavlja:

– Krsmanovići iz Slatine, Opština Šavnik, Crna Gora

– Krsmanovići sa Romanije

– Krsmanovići u Novom Pazaru

– Krsmanovići u srednjem Podrinju Srbije

– Krsmanovići u okolini Loznice (selo Cikote)

– Krsmanovići iz sela Jarebice i Draginac, Opština Loznica

– Krsmanovići u Gruži

– Krsmanovići iz Sarajeva

– Krsmanovići u Beogradu

– Krsmanovići u Šidu

– Krsmanovići u okolini Grančareva

– Krsmanovići u Beogradu i okolini

– Krsmanovići iz sela Rastišta (ranije Opština Rastište, sada Bajina Bašta)

– Krsmanovići iz sela Pešuriba kod Borike – Rogatica

– Likovi nekih Krsmanovića

– Krsmanovići u selu Srpska Tinja

– Rodoslov Krsmanovića iz sela Pijavice kod Višegrada

– Krsmanovići u Čelebiću

– Krsmanovići u okolini Osečine (selo Lopatanj)

– Krsmanovići iz sela Trnave kod Čačka

– Krsmanovići u užičkom kraju

– Krsmanovići u zaseoku Šapari (B. Bašta)

Ovde ćemo se osvrnuti na poglavlje „Krsmanovići u Šidu“ autora Milenka Krsmanovića rođenog Šiđanina.

Na stranicama 237-238. iznosi se formiranje porodice Krsmanović, njihovo lutanje po Balkanu i potom doseljavanje u Šid:

„Krsmanovići y Šidu su jedna grana Krsmanovih potomaka, a vode poreklo od Krsmanovog sina Boška, koji je prvi poneo prezime Krsmanović, po svome ocu Krsmanu. Boško je rođen y Crnoj Gori, ali je oko 1750. godine prešao y Srbiju, y Podrinje i nastanio se oko Jadra. Boško je imao sedam sinova, a sin Nedeljko rođen je y Jadru oko 1760. godine. Jedan od Nedeljkovih sinova bio je Sima, koji je 1813. godine, posle propasti Karađorđevog ustanka, prešao y Cpem, koji je y to vreme bio y sastavu Austrije. Osnivajući svoju porodicu y Šidu, postao je rodonačelnik porodice Krsmanovića y Šidu.

Rodonačelnik familije Krsmanovića y Šidu, Sima Krsmanović, rođen je oko 1790. godine u Podrinju, y Jadru, y porodici Nedeljka Krsmanovića, čiji se otac Boško tu doselio iz Crne Gore. Sima je kao mladić jedno vreme hajdukovao po Srbiji, oko Jadra i Gučeva, nemogavši trpeti turski zulum, nepravdu i siromaštvo, a kada je izbio Karađorđev ustanak, on se pridružio ustanicima.

Ratovao je i hajdukovao po Srbiji, deleći sudbinu naroda ustaničke Srbije, a kada je došlo do sloma i propasti ustanka 1813. godine, on je sa delom ustanika i naroda prešao y Srem.

Pošto se zbog tadašnjih prilika y Srbiji, nije više mogao vratiti u Podrinje, ostao je u Sremu, a za mesto daljeg života i stanovanja, odabrao Šid.

U Šidu se Sima oženio i počeo miran paorski život. Tu su se rodila Simina dva sina, Miloš i Vasa, koji su prvi Krsmanovići rođeni u Šidu. Sima je sa svojim sinovima, vrednim radom i štednjom, stekao imanje i stvorio jednu od imućnijih porodica y Šidu. Porodica se brzo širila, pa je krajem 19 veka imala oko trideset članova. Podigli su veliku kuću y Crkvenom šoru, zasadili vinograde y planini i kupili njive u šidskom ataru.“

Nakon nekoliko porodičnih anegdota i opštih mesta, kao i kratkog osvrta na istoriju Šida, dat je i prikaz porodičnog stabla šidskih Krsmanovića.

Pre nego što krenemo u analizu šidskih Krsmanovića napomenućemo da šidska parohija pri hramu Prenosa moštiju Sv. oca Nikolaja ima sačuvane matične knjige krštenih / rođenih, venčanih i umrlih od 1762. godine. Pored toga, u crkvenoj arhivi u Šidu se čuvaju i porodične izvestnice iz druge polovine 19. veka, kao i dva domovna protokola, jedan sa kraja 19. veka i jedan iz 1926. godine. Zahvaljujući tome, gotovo sve šidske porodice mogu na osnovu pouzdanih istorijskih izvora da sastave rodoslov sve do sredine 18. veka, a neki srećniji i do početka 18. veka. Naravno, to zavisi od vremena doseljavanja u Šid. Porodica Krsmanović može da se isprati sve do druge decenije 18. veka!

Kako autor poglavlja o šidskim Krsmanovićima navodi, rodonačelnik porodice u Šidu je SIMA Krsmanović, sin NEDELJKA Krsmanovića, rođen oko 1790. godine, i doseljen u Šid 1813. godine. SIMA je prema autoru imao dva sina, MILOŠA i VASU, koji su, kako navodi, „prvi Krsmanovići rođeni u Šidu“.

Krenućemo od poslednjih podataka. Ko je prvi Krsmanović rođen u Šidu zaista nije moguće utvrditi jer je porodica zabeležena u mestu još pre uvođenja matičnih knjiga. U popisu Šida iz 1750. godine navodi se dom Gavrila Krsmanovića, koji je posedovao 2 ½ jutara zemlje, 1 bika, 1 kravu i 1 konja. Dom Gavrila Krsmanovića se pominje i 1755 i 1758. godine. U poslednjem popisu Gavril je imao 2 punoletna brata ili sina, i 1 maloletnog brata ili sina, posedovao je 18 jutara obradive zemlje i 6 livada. Četiri godine nakon ovog popisa uvedene su matične knjige i od samog početka njihovog vođenja beleže se članovi porodice Krsmanović. Da cela priča bude zanimljivija, navešćemo da je na jednoj margini najstarije matične knjige krštenih / rođenih (1762 – 1777) ubeleženo jedno rođenje iz 1760. godine, dakle pre uvođenja matica, i to baš jedan Krsmanović: Arsenije, sin Gavrila i Marije, rođen 25. februara 1760. godine. Kao kum naveden je Jovan Mirković (Glišetin). Mirkovići su bili kumovi Krsmanovićima tokom celog 18. i 19. veka.

Što se tiče pomenutog „rodonačelnika porodice“ koji se prvi doselio u Šid – SIME Krsmanovića, navešćemo da se tokom 18. i 19. veka u Šidu pominju tri SIMEONA – SIME. Prvi se pominje kao porodični starešina u popisu Šida iz 1775. godine i koji je umro 1781. godine, drugi je živeo od 1797. do 1851. godine i njegova muška loza se ugasila već sa sinom Lazarem, i treći je živeo od 1819. do 1872. godine i njegova muška loza se takođe završava već sa njegovim sinom budući da mu je sin imao samo ćerke. Zašto je autor teksta naveo Simu kao rodonačelnika nije nam poznato. Moguće je da je u porodičnom sećanju zaista ostao jedan od ovih Simeona – Sima, i to najverovatnije najmlađi koji je preminuo 1872. godine. Nije neuobičajeno da porodica kroz priču više pamti dominantnog porodičnog starešinu a ne svog direktnog pretka (i čije uloge često zameni). Dakle, u Šidu nije postojao nijedan SIMA KRSMANOVIĆ rođen oko 1790. godine i doseljen u Šid 1813. godine.

Dalje autor navodi da je rodonačelnik SIMA imao dva sina, MILOŠA rođenog oko 1820. godine, i VASU rođenog oko 1830. godine. U matičnim knjigama šidske parohije ne postoji ovakva kombinacija oca i sinova. Uzevši u obzir sledeću generaciju koju autor iznosi na nacrtanom rodoslovu, može se utvrditi identitet MILOŠA I VASE.

Autor navodi da je MILOŠ imao LAZU, JOVU, STEVU i MIJATA, a VASA da je imao NIKOLU i SAVU. Uvidom u matične knjige nalazimo ove podatke:

Dakle, ako zanemarimo da je autor naveo nadimke jer se puna imena nisu zapamtila i da ih je naveo pogrešnim hronološkim redosledom, zasigurno možemo da tvrdimo da su ovo prvi ispravni podaci navedeni u autorovom tekstu. MILOŠ i VASA Krsmanović zaista jesu postojali i jesu živeli u Šidu i jesu imali sinove koje autor navodi.

Sa druge strane, pogrešan je podatak da su MILOŠ i VASA rođena braća i da su sinovi SIME Krsmanovića. MILOŠ Krsmanović (1839-1918) je sin Teodora, unuk Teodosija, praunuk Teodora i čukununuk Stojka Krsmanovića. VASA Krsmanović (1840-1903) je sin Save, unuk Teodosija, praunuk Teodora i čukununuk Stojka Krsmanovića. MILOŠ i VASA su braća od stričeva. I kao što se vidi, ni jedan nema u precima SIMU.

Od generacije nakon MILOŠA i VASE navode se ispravni podaci, opet ako zanemarimo nadimke a ne prava puna krštena imena i redosled po starosti.

Ovaj slučaj ponovo pokazuje da porodično sećanje prosečne recentne populacije ne ide dalje od sredine, eventualno prve polovine 19. veka. Autor Krsmanović sa jedne strane navodi sećanje svog dede Dušana (1880-1959) i svoje sećanje na dedu, a sa druge strane navodi potpuno pogrešne podatke o svom pradedi, dedinom ocu! Autoru nije zameriti na tome, jer svakako nije to izneo sa lošom namerom. Ono što se može zameriti, i to celom našem društvu, jeste nepoštovanje struke i nauke. Sa jedne strane imamo osobu koja se godinama školuje za istoričara (a u okviru istorije je i genealogija), uči naučnu metodologiju, izučava izvore, upoznaje kontekste, a sa druge strane osobu koja to nikad nije činili a pri tome smatra da je bolji istraživač, da ima ispravnije zaključke i povrh svega, drsko neprihvata i ponižava zaključke prvog tj. nauke? Nije pravilo, ali i jeste.

Apsurd cele ove priče je to što se najobičnijim uvidom u matične knjige mogao ustanoviti tačan rodoslov Krsmanovića, pri tome se te knjige nalaze u arhivu, kod matičara i u crkvi i samim tim su dostupne javnosti. Na žalost, autor se ipak opredelio za porodično predanje, ovde dokazano kao apsolutno netačno, i opredelio se za pogrešnu metodologiju u genealoškim istraživanjima. Da ponovim drugi podnaslov sa početka teksta: RODOSLOVNA ISTRAŽIVANJA SRBA MORAJU DA SE RAZLIKUJU OD SREDINE DO SREDINE. Ne može se rodovsko uređenje (ukoliko ga je uopšte bilo kao genetski homogene grupacije) iz relativno postojanih i zatvorenih sredina prebacivati u sredinu sa potpuno drugačijim kontekstom u pogledu kulture, tradicije, porodičnog prava itd.

U uvodnim izlaganjima knjige navedeno je da „Krsmanovići tako, uz bezbrojna druga bratstva u Srpstvu, postaše prepoznatljiva istorijska pojava koja je na ovaj način nastala, dinamično se viševekovno razvijala i širila.“ Koliko nelogično i pogrešno može biti mišljenje da je od 10. do 18. veka bio samo jedan jedini KRSMAN na Balkanu i da su od njega potekli svi Krsmanovići na vascelom ovom prostoru??!!

I da ipak završim sa još nekim podatkom o šidskim Krsmanovićima. Sve do oko 1790. godine bio je samo jedan dom Krsmanovića, da bi se u popisu iz 1791. godine pojavio još jedan. U pitanju su domovi koji su naredna dva veka postojali u ulici Zmaj Jovinoj (lokalni naziv Crkveni šor). Godine 1814. bilo je tri doma u istoj ulici, 1830. i 1848. godine čak šest, da bi 1857. godine broj Krsmanovićevih kuća pao na 4. Te 1830. godine kada je u popisu zabeleženo najviše Krsmanovićevih kuća one su bile ovako raspoređene: dom Jovana Krsmanovića u Džiguri (danas ul. Vuka Karadžića), dom Adama Krsmanovića u Krotića šoru (danas ul. Kneza Miloša), u Crkvenom šoru već pomenuta dva doma i to jedan od Teodosija Teše i drugi od njegovog sina Teodora, u Donjem šoru je bilo dve kuće: jedna od Aćima Krsmanovića (danas ul. Save Šumanovića) i jedna od Matije Krsmanovića (danas. ul. Nikole Vlaškog).

Zanimljivo je pomenuti jednu adopciju (usvajanje) iz 1782. godine. Te godine je Đurađ Dragić (Dragin) iz Šida usvojio Jovana Krsmanovića, biološkog sina Gavrila Krsmanovića. U pitanju je onaj Gavril koji se pominje u najstarijim popisima Šid. Tekst ugovora o usvajanju glasi:

„Prid nami dole upisatim na današnji dan Svojevoljno Đurađ Dragić prima sebi u ime svoga sina Jovana, Gavrila Krsmanovića sina, to jest na ovaki način, budući da je upisati Jovan Đurđu doterao 2 vola, 1 kravu, 1 tele, 1 tepsiju, 2 svinje, 2 motike vinograda u Selištu do Jovana Slavujevića, i to sve prilažem momu novomu Ocu Đurđu, ktomu pak Đurađ prilaže svu svoju sermiju od male do velike pridaje svomu sinu Lazaru, i pak Jovanu, 4 vola, 2 konja u koli, 2 kobile, 2 krave, 3 motike vinograda u Selištu i drugo sve pokućanstvo, da dokle Jovan u poslušanju i pokornosti bude, da može učasnik njegove sermije biti, kono i njegov rođeni sin i po smerti Đurđevoj i njegove Gazdarice kada i dorani i sarani sve na pole njima dvojici Sermija da bude, od male do velike, ako li bi nehtio slušati i pokoran biti da više upisati Jovan ništa ne može izneti, nego što je prineo ako bude sačuvao na koje se i podpisuje. U Šidu 1782. 18 septembra. Prid nami Nedeljko Vilimanov knez, Jovan Nastić eškut, Stefan Koički, Petar Aleksić, Jovan Mijatović, Jovan Kovač, Josif Petrović.“.

Ne mora se napomenuti da potomstvo ove grane Krsmanovića nosi prezime Dragin….

Šidski Krsmanovići su slavili i slave Sv. Nikolaja.