Порекло становништва села Бичер (по књизи Бићер), општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај насеља и воде.
У овом су насељу села: Бићер, Брдо, Селишће, Сливница и Зли Бријег. На североистоку и истоку је поље поред реке Босне. Полазећи из поља пење се на косу Метаљку, па на Прву Чаиру, Загоне и Тавнике, у то је граница према Десетнику и Думанцу на западу. Идући од Тавника натраг, граница скреће од Прве Чаире на брдо Гај па на поток Сливницу и долази опет у поље; то је јужна и источна граница према Копривници.
Средином насеља тече поток, чији су извори изнад Бићера, под Точком и у Неуму. Кад та врела пресуше, пресуши и поток. У Бићеру и Селишћу су куће око потока, и не виде се из поља. Испод овог села дели се долина потока. Бићерски Поток отиче десним краком, а леви је сув и зове се Мошћана или Крушчице. Између тих долова је троугласт остатак терасе Равни. Брдо је у страни лево од места где се рачва долина Бићерског Потока. Зли Бријег је на одсеку испод Равни, изнад свршетка дола Мошћане. Слимница је на крају дола Слимнице, измећу коса Хурија-Храсница и Богатара.
Бићер носи воду с врела што „ударају из обала“, са Хоревине и Чесме, Брдо са Шарића Чесме, а Селишће са Корита крај села.
Земље и шуме.
На десној су страни Бићерског Пстока земље Осоје и Богатар, а на левој: Папратишћа, Страна и Селишће. У пољу су: Камења, Пов0дице, Низбрђа, Клини, Плочници, Кути, Газ, Рогожњача, Дужице и Полравање.
Испаша и шума су по странама око Бићерског Потока: Лађеник (лева страна косе Тријепча), Борак, Точак, Крћ, Гаће, Неум, Рајев До, Пискин До, Средњи Рат, Раушевац и Судин До.
Тип села и остали подаци о селу.
У Бићеру су око Потока: 4 куће Хасагића, 4 Шехића, 2 Шехагића, 2 Ибрахимспахића, 1 Капа и до њих, на Селишћу 3 Харачића, 1 Ћосића и 1 Јунузовића. На Срту изнад Селишћа је 1 кућа Неимарлија. Сви су ови родови муслимански. На Брду и Злом Бријегу су православни: 6 кућа Терзића и 3 Ђypђевића на Брду, и по једна Ђурђевића и Благојевића на Злом Бријегу. На Слимници је 1 кућа муслимана Хасагића и 1 католика Мароса. Око железничке станице „Какањ“ има неколико кафана и радња.
На Вртлима, крај садашњег муслиманског гробља је „грчко гребље“. Виде се неколике плоче. На Сновачама, насупрот Брду је неко старо муслиманско гробље. На Газу је била камена ћуприја, преко које је прелазио стари пут Високо—Какањ—Зеница с леве на десну обалу Босне. Под Злим Бријегом је место Царева Башча. Прича се: „тудек је сјео и одморио се султан Фатих“. Зли Бријег је врло стрм одсек; ту многа стока страда и ту су хајдуци дочекивали путнике, те се стога зове злим.
Порекло становнишва.
Муслимани:
-Шехићи (4) се сматрају „старосидиоцима“.
-Хасагићи (5) су старином из Шама. „Старјеник“ им се звао Османбег, а његови су потомци Хасан, Осман и Омер (жив).
-Ибрахимспахићи (2) су дошли пре 50 година из Копривнице.
-Харачићи (3) су од Харачића у Думанцу.
-Ћосићи (1) су дошли с Јавора где их још има.
-Капе (1) су давно дошли из Мокронога на „материнство“.
-Јунузовић (1) је доселио из Брестовског пре окупације.
-Шехагићи се зову и Мосоровићи (2). Има их и по другим селима. У височка су села дошли из Мосора код Травника. Стари су им били спахије.
-Неимарлија (1) је дошао уз окупацију с Пуовца у Ричици.
Православни:
-Терзићи (6) су старином од Кључа у Крајнни и звали су се Јањићима или Јањушићима. Доселио је прадед да избегне освету. Када је женио сина, ага му захтевао снаху за прву ноћ, па је он са својима убио агу и његово друштво. Дед им је био терзија и зато се зову Терзићи. Има их и у Десетнику.
-Ђурђевићи (4) су старином из Крајине. Доселио им је прадед. Славе Пантелијевдан, а прислужују Аранђеловдан.
-Благојевићи (1). Њих је довела мати са Шемаљке у Десетнику, кад се преудала за Николу Ђорћевића.
Католик:
-Марос (1) је старином из Скопља. Доселио му је отац 1879. год.
Око станице живи неколико железничарских занатлијских породица.
Гробља.
Муслиманска су гробља на Вртлима, под селом, и на Осоју. Православно је гробље на Крушчицама на Брду.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)