Порекло презимена, село Десетник (Какањ)

Порекло становништва села Десетник, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

У овом су великом насељу села: Бријешће или Горње Село, Десетник, Долац, Гојковићи, Рошћевина, Смрдећа, Свињци и Шемаљка.

На југу, Букве деле од Себиња а коса Вруци и брдо Тавник од Папратнице. Коса Свињци и Ометаљка деле од Бићера на истоку. Северну границу чини река Босна. Западна граница према зеничком срезу полази од Босне, иде уз поток Мочила, па косама Мочилима, Игришћем, Кићиним Гребом, Трешњевицама и Вјетреним на Букве. Средином Десетннка тече Десетнички Поток; извори су му под Буквама и Тавннком.

Од саставака потока Тамника или Тавника и Врутачког Потока, који прима Јошаницу, настаје Десетнички Поток. Испод ових саставака је Горње Село или Бријешће у присојној, левој страни потока, а под стрмом и високом страном Бријешћем; на супрот селу је Крков До на десној страни потока. Изнад овога села, на коси Свињцима је село Свињци. Око 150 метара испод Горњег Села, опет у присоју су Гојковићи, на супрот кратком Доцу на десној страни потока. Изнад Гојковића се диже велико брдо Шемаљка (692 м). Под Шемаљком, под Чаиром извире Шемаљски Поток и тече на исток у Десетнички Поток; под кућом Н. Ђукића састаје се с мањим долом Папратишћем. На самом брду је село Шемаљка, на левој страни потока; стране десно од потока су под шумом: Драголози, Криж, Ципале и поменуто Бријешће. Лево, у страни изнад сеоског пута, а ниже од ушћа Шемаљског Потока је село Долац. Одмах испод Доца је Доње Село или Десетник у ужем смислу. Село је под страном, на левој страни потока; преко потока је коса Коломно, Онишно. Куће су збијене и пењу се уза страну. Од Шемаљке се пружа према северу до Смрдећа, у ком је село Смрдећа. Лево од овог дола је коса Кријеп — Ружа— Кукрика, а десно Петрице—Нахотине —Брдо—Мало Брдо—Виногради (тераса). Долом тече поток Смрдећа; извире на Мањачи. С оне друге косе која је на месту Нахотича знатно сужена, спушта се до према Десетничком Потоку; до и село у њему зову се Махотине. На дну дола Смрдеће, близу Босне је село Рошћевина.

Горње Село носи воду с Чесме, која не пресушује. У Гојковићима носе воду с Балћина на десној страни Десетничког Потока. Не пресушује. На Шемаљци носе воду с Чаира и с Бунара. У Доцу носе воду с бунара Малог Потока. У „Доњем су Селу Бунар и Чесма, која никад не пресушује. У Нахотинама је вода Мањача, а у Смрдећи Заружа и Смрдећа. Вода Смрдећа заудара и не може се пити, кад је врућина, а чим запени, биће кише.

Земље и шуме.

Њиве и чаири Горњега Села су по стрмим странама око села: Јазвине, Трискавци, Долине, Селишће, Магна, Бријешће, Равне, Резине, Возницн и Башче. Гојковићске су њиве по странама: Крчевине, Долац, Безине. Долац има зирате по странама: Замехтеф, Страна, Долац и Тукови. Коснице Доњег Села су у Вруцима изнад Горњег Села, а њиве око села зову се: Петрице, Долићи, Софрењаче, Ма’ињача, Клинчић, Борови, Горња Њива, Подлашница, Вишкућнице, Граовишће и Селишће. На Шемаљци су њиве и чаири по странама и зову се: Мала Шемаљка, Игришће, Окуч, Као и Папратишће. По Петрицама, Нахотинама, Јамама, Загребници и Смрдећи су њиве Нахотине и Смрдеће.

Шуме, већином ситне и у исто време испаше, налазе се по странама и брдима око села. Изнад Горњег Села су Вруци, Тавници и Брда, око Шемаљке Шемаљка, Мочила, Загорнице и Ратковица, изнад Доца и Доњег Села Брдо, а на супрот Доњем Селу коса Омишво или Онишно (како веле муслимани). Нахотине, Смрдећа и Рошћевина имају испашу у осоју леве косе: За Ружом, Стрмгошће, Ласац и Волујак.

Православна су села по крчевинама и косама око потока, а муслиманска у долини Десетничког Потока.

Тип и остали подаци о селу.

У Горњем Селу су у чопору 4 куће Смака и 1 Хуљака. У страни изнад села, на Бријешћу је 1 кућа Смака. Далеко уз поток, на Буквама је 1 кућа Николића. На Свињцима су, по коси и лево под косом, 2 куће Алексића и 1 Милутина, 2 Терзића и 1 Чичка; у Гојковићима су 2 куће Халилбашића, 1 Бербића и 2 Доксановића. На Шемаљци су 1 кућа Игњића, 1 Благојевића 2 Милановића и 2 Ђукића. Десно од дола Папратишћа и лево на Калу је 1 кућа Малића и 1 Низамовића. На Доцу су 1 кућа Хоџића и, изнад њега на страни Мрављачи 1 Терзића. У Доњем су селу око „мерајице“ (ћимена) Брцета: 5 кућа Јашаровића, 2 Лушија, 2 Буза, 7 Кића, 1 Хоџића, 1 Смака и 5 Терзића. Куће образују породичне групе, међусобно удаљене по 50—80 м. У Нихотинама су 2 куће Малића и 1 Алексића. У Смрдећи су 1 кућа Малића и 1 Попаре, а на Ружи, лево од ових, 1 Малића. На Рошчевини су по једна кућа Попара и Марића.

Насеље се зове Десетник али се чује и „Десетници“. Народно је објашњење овога имена, да се ту жито „десетило.“ Село Свињци се звало Радовке, а од окупације се зове данашњим именом по месту (чаирима) свињцима испод кућа Алексића.

На Петрицама је „грчко гребље.“ Међу муслиманима има старинаца, али сви су православни досељеници, а њихова су села нова. На Шемаљци су се били први населили Давидовићи из Видуше; они су овде крчили. Остали су на Шемаљци само четири године. Затим је дошао пок. Перо Милановић, чији су потомци и сада овде, па за њим остали. Малићи, који су сада на Нахотинама и у Смрдећи, били су раније на Јамама, где су им и сада њиве и башче.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Смаке (6) су старинци. Селили су на „Себење“ и Лугове.

-Хуљаци (1) су старинци.

-Халилбашићи (2) cy „стајници“.

-Киће (7) су старинци. Од њих су Хаџићи (1).

-Јашари или Јашаровићи (5) су такође старинци.

-Бузе (2). Отац им је даселио пре окупације из Високог на женовину.

-Низам или Низамовић (1) је доселио с Вртлишћа пре више од 20 година.

-Лушије (2) су из Лугова у фојничком срезу. Доселио им је „прандид“.

-Чичак (1) је доселио из Мошћанице пре 8 година.

-Доксановић (1) је доселио пре светског рата са Себиња на женовину.

-Бербић (1) је доселио пред рат из Брежана.

Православни:

-Терзићи (8) су дошли с Бећира, где их још има.

– Алексићи (2) су заједничког порекла с Кркељацима у Тичићима и Цвијетићима на Грацу у Радовљи. Славе Пантелијевдан, а из завета прислужују Аранђеловдан.

-Благојевићи (1) су старином Росићи из Крајине. Благојевићима се зову по прадеду. Истог су порекла и Девићи у Суботињу. Славе Никољдан.

-Игњић (1). Његова је оца довела мати из Торовића код Травника, пошто се преудала за Петра Милановића. Славе Св. Симеуна.

-Малићи (5) су старином из Вуковска. Имају рода у пољу Скопљу. Славе Јовањдан и прислужују Аранђеловдан.

-Милановићи (2) су род с Ковачем на Себињу, који се тако прозвао по свом „диду“ ковачу. Били су раније у Мирошевићима. Славе Јовањдан и од скора прислужују Аранђеловдан.

-Ђукићи (2) су дошли пре 20 година из Башве. Били су и на Гори у зеничком срезу. Славе Св. Јована.

-Попаре (1) су старином Милановићи из непознатог места. Славе Ђурђевдан.

–Николић (1) је дошао из Видуше пре окупације. Вероватно је старином из Крајине. Слави Јовањдан, а прислужује Аранђеловдан.

–Марићи или Радићи (1).Непознатог су порекла. Славе Јовањдан.

-Милутин (1) је родом с Комара а старином из Топале у Скопљу. Населио се 1923. Служи Никољдан.

-Заједно у кући с Н. Ђукићем је Шећеровић из Ковачића у Зеничкој Нахији, а са службом у зеничком казненом заводу.

Гробља.

Смаке и Халилбашићи имају гробље крај пута под Нахотинама. Киће имају своје гробље крај пута, а копају се и у гробљу на Петрицама, где се копају и остали муслимани. Православна су гробља: једно на Свињцима, друго изнад Мањача и треће, ново, на Игришћу на Шемаљци.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.