Poreklo stanovništva sela Bičer (po knjizi Bićer), opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan
Položaj naselja i vode.
U ovom su naselju sela: Bićer, Brdo, Selišće, Slivnica i Zli Brijeg. Na severoistoku i istoku je polje pored reke Bosne. Polazeći iz polja penje se na kosu Metaljku, pa na Prvu Čairu, Zagone i Tavnike, u to je granica prema Desetniku i Dumancu na zapadu. Idući od Tavnika natrag, granica skreće od Prve Čaire na brdo Gaj pa na potok Slivnicu i dolazi opet u polje; to je južna i istočna granica prema Koprivnici.
Sredinom naselja teče potok, čiji su izvori iznad Bićera, pod Točkom i u Neumu. Kad ta vrela presuše, presuši i potok. U Bićeru i Selišću su kuće oko potoka, i ne vide se iz polja. Ispod ovog sela deli se dolina potoka. Bićerski Potok otiče desnim krakom, a levi je suv i zove se Mošćana ili Kruščice. Između tih dolova je trouglast ostatak terase Ravni. Brdo je u strani levo od mesta gde se račva dolina Bićerskog Potoka. Zli Brijeg je na odseku ispod Ravni, iznad svršetka dola Mošćane. Slimnica je na kraju dola Slimnice, izmeću kosa Hurija-Hrasnica i Bogatara.
Bićer nosi vodu s vrela što „udaraju iz obala“, sa Horevine i Česme, Brdo sa Šarića Česme, a Selišće sa Korita kraj sela.
Zemlje i šume.
Na desnoj su strani Bićerskog Pstoka zemlje Osoje i Bogatar, a na levoj: Papratišća, Strana i Selišće. U polju su: Kamenja, Pov0dice, Nizbrđa, Klini, Pločnici, Kuti, Gaz, Rogožnjača, Dužice i Polravanje.
Ispaša i šuma su po stranama oko Bićerskog Potoka: Lađenik (leva strana kose Trijepča), Borak, Točak, Krć, Gaće, Neum, Rajev Do, Piskin Do, Srednji Rat, Rauševac i Sudin Do.
Tip sela i ostali podaci o selu.
U Bićeru su oko Potoka: 4 kuće Hasagića, 4 Šehića, 2 Šehagića, 2 Ibrahimspahića, 1 Kapa i do njih, na Selišću 3 Haračića, 1 Ćosića i 1 Junuzovića. Na Srtu iznad Selišća je 1 kuća Neimarlija. Svi su ovi rodovi muslimanski. Na Brdu i Zlom Brijegu su pravoslavni: 6 kuća Terzića i 3 Đypđevića na Brdu, i po jedna Đurđevića i Blagojevića na Zlom Brijegu. Na Slimnici je 1 kuća muslimana Hasagića i 1 katolika Marosa. Oko železničke stanice „Kakanj“ ima nekoliko kafana i radnja.
Na Vrtlima, kraj sadašnjeg muslimanskog groblja je „grčko greblje“. Vide se nekolike ploče. Na Snovačama, nasuprot Brdu je neko staro muslimansko groblje. Na Gazu je bila kamena ćuprija, preko koje je prelazio stari put Visoko—Kakanj—Zenica s leve na desnu obalu Bosne. Pod Zlim Brijegom je mesto Careva Bašča. Priča se: „tudek je sjeo i odmorio se sultan Fatih“. Zli Brijeg je vrlo strm odsek; tu mnoga stoka strada i tu su hajduci dočekivali putnike, te se stoga zove zlim.
Poreklo stanovnišva.
Muslimani:
-Šehići (4) se smatraju „starosidiocima“.
-Hasagići (5) su starinom iz Šama. „Starjenik“ im se zvao Osmanbeg, a njegovi su potomci Hasan, Osman i Omer (živ).
-Ibrahimspahići (2) su došli pre 50 godina iz Koprivnice.
-Haračići (3) su od Haračića u Dumancu.
-Ćosići (1) su došli s Javora gde ih još ima.
-Kape (1) su davno došli iz Mokronoga na „materinstvo“.
-Junuzović (1) je doselio iz Brestovskog pre okupacije.
-Šehagići se zovu i Mosorovići (2). Ima ih i po drugim selima. U visočka su sela došli iz Mosora kod Travnika. Stari su im bili spahije.
-Neimarlija (1) je došao uz okupaciju s Puovca u Ričici.
Pravoslavni:
-Terzići (6) su starinom od Ključa u Krajnni i zvali su se Janjićima ili Janjušićima. Doselio je praded da izbegne osvetu. Kada je ženio sina, aga mu zahtevao snahu za prvu noć, pa je on sa svojima ubio agu i njegovo društvo. Ded im je bio terzija i zato se zovu Terzići. Ima ih i u Desetniku.
-Đurđevići (4) su starinom iz Krajine. Doselio im je praded. Slave Pantelijevdan, a prislužuju Aranđelovdan.
-Blagojevići (1). Njih je dovela mati sa Šemaljke u Desetniku, kad se preudala za Nikolu Đorćevića.
Katolik:
-Maros (1) je starinom iz Skoplja. Doselio mu je otac 1879. god.
Oko stanice živi nekoliko železničarskih zanatlijskih porodica.
Groblja.
Muslimanska su groblja na Vrtlima, pod selom, i na Osoju. Pravoslavno je groblje na Kruščicama na Brdu.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)