Епархија далматинска 1885. године (парохије, цркве, број православаца по насељима)
Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић, према Шематизму Епархије далматинске за 1885. годину ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ ЗАДАРСКИ (протопрезвитер Кирил Жежељ) – 14930 душа Парохија Задар (Кирил Жежељ) – 388 душа ЗАДАР – 367 парохијална црква Св. Илија, с капелом Св. Спиридон и капелом Св. Георгије БИОГРАД – 21 капела Успење Богородице тутори:…
› више информацијаПорекло презимена, село Смилчић (Бенковац)
Смилчић је село у Далмацији (Равни Котари), северозападно од Бенковца и источно од Задра. Административно припада граду Бенковцу. Територију села одликује низак крашки рељеф, са највишом тачком од 208 м. Смилчић се налази између Биљана Горњих и Доњег Кашића. У Смилчићу се налази православна црква Св. Архангела Михаила из 1984….
› више информацијаПорекло презимена, село Мосна (Мајданпек)
Порекло становништва у селу Мосна, општина Мајданпек, према студији “Мосна”, Мирка Р. Бајрактаровића, објављеној у Зборнику радова Етнографског института 1976. Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић. Село Мосна налази се на десној страни Поречке реке (на утоку Мосњанског потока у ту реку), на 2,5 km узводно од њеног ушћа у…
› више информацијаПорекло презимена, село Горњи Карин (Обровац)
Горњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Обровцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. На територији села је изразито брдовит, крашки рељеф. Издвајају се брда Стража (643 м), Греда Иванишева (542 м), Драгашева главица (547 м), Голић (565 м), Вршина (448 м), Ђукине…
› више информацијаПорекло презимена, село Доњи Карин (Бенковац)
Доњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. Село се налази у врло уском и дугом крашком пољу, правца северозапад-југоисток, у којем су смештена и суседна насеља – Придрага и Поповићи. Територија села захвата 700 м обале…
› више информацијаПорекло презимена Школопија
Школопија је врло ретко српско презиме из села Миочић код Дрниша (Далмација) Крсна слава је Свети Јован. На попису становништва 1948. године, било је 8 Школопија у Миочићу. Документовани су на млетачким катастрима из 18. века.
› више информацијаПорекло презимена Шурдоња
Шурдоња је ретко српско презиме, пореклом из села Врбник код Книна (Далмација). Једна породица је након Првог светског рата колонизована у Сретеново на Дојранском језеру. Слава је Никољдан. У Врбнику је 1948. године било 13 Шурдоња у 2 домаћинства.
› више информацијаПорекло презимена Шумаруна
Шумаруна је ретко српско презиме, пореклом из села Врбник код Книна (Далмација). Неки су одселили у Славонију (Винковци) и Војводину, где им је презиме измењено у Шумарунић. Слава је Никољдан. У Врбнику је 1948. године било 10 Шумаруна у 2 домаћинства. Мијо Шумаруна (1762-1817), Марко Шумаруна (1783-1818), Никола Шумаруна (рођ….
› више информацијаПорекло презимена Кејић
Кејић је српско презиме из села Куљани код Двора на Уни (Хрватска) и Краљеваца код Руме (Србија). У Куљанима је 1948. било 12 Кејића у 6 домаћинстава (једини у Хрватској). Слава је Јовањдан. Још 1600. године се помиње Радман Кејић, приликом пресељења људи на аустријско-турску границу. Симо Кејић је евидентиран…
› више информацијаПорекло презимена Бјелаковић
Бјелаковић је српско презиме из Босне и Херцеговине и Црне Горе. Бјелаковићи у Гацком су документовани 1487. године (из књиге Српске породице Војводства Светог Саве) У Видрићу код Сокоца су Бјелаковићи са славом Никољдан. Много их је страдало у Другом светском рату. У Рогатици су Бјелаковићи са славом Аранђеловдан. У…
› више информација